ЧЛАНАК ЗА РАЗМАТРАЊЕ 38
„Дођите к мени [...] и ја ћу вас окрепити“
Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас окрепити (МАТ. 11:28)
ПЕСМА 17 „Хоћу“
КРАТАК ПРЕГЛЕД *
1. Према Матеју 11:28-30, шта је Исус обећао?
ИСУС је онима који су га слушали обећао нешто предивно. „Дођите к мени“, рекао је, „и ја ћу вас окрепити“. (Прочитати Матеја 11:28-30.) То нису биле само празне речи. На пример, погледајмо шта је Исус учинио за жену која је патила од тешке болести.
2. Шта је Исус учинио за једну болесну жену?
2 Једној жени је очајнички требала помоћ. Ишла је код многих лекара у нади да ће оздравити. Ни након 12 мучних година, нико јој није могао помоћи. Поврх тога, она је према Закону била нечиста (Лев. 15:25). А онда је чула да Исус лечи болесне и отишла је да га потражи. Када га је пронашла, дотакла је руб његове хаљине и истог тренутка је била излечена. Али Исус је за њу учинио много више – вратио јој је достојанство. На пример, док је разговарао с њом обратио јој се са „кћери“, речју која одише топлином, али и поштовањем. Све то ју је сигурно окрепило и улило јој нову снагу (Лука 8:43-48).
3. На која питања ћемо добити одговор у овом чланку?
3 Вредно је запазити да се та жена потрудила да потражи Исуса и да дође до њега. Сличан труд се очекује и од нас. Наравно, Исус неће чудом излечити оне који у данашње време „дођу к њему“, али његов позив и даље гласи: „Дођите к мени [...] и ја ћу вас окрепити.“ У овом чланку ћемо добити одговоре на пет питања: Како можемо прихватити Исусов позив? Шта је Исус мислио када је рекао: „Узмите мој јарам“? Шта можемо научити од њега? Зашто нам задатак који нам је Исус дао улива нову снагу? И како и даље можемо проналазити окрепу под Исусовим јармом?
„ДОЂИТЕ К МЕНИ“
4-5. По чему се види да прихватамо Исусов позив?
4 Да смо прихватили Исусов позив види се по томе што се трудимо да се што боље упознамо са оним што је говорио и радио (Лука 1:1-4). То нико не може урадити уместо нас. Осим тога, ми смо прихватили тај позив и када смо одлучили да се крстимо и постанемо његови ученици.
5 Надаље, Исусов позив прихватамо и када се скупштинским старешинама обраћамо за помоћ. Исус је дао те „људе на дар“ да би бринули за његово стадо (Еф. 4:7, 8, 11; Јов. 21:16; 1. Петр. 5:1-3). Ми морамо тражити помоћ од њих. Не можемо очекивати да нам старешине читају мисли и да знају шта нам је потребно. Наш брат Џулијан каже: „Морао сам да напустим Бетел из здравствених разлога и један пријатељ ми је предложио да затражим пастирску посету. У почетку сам мислио да ми то није потребно. Али касније сам тражио помоћ и показало се да је та пастирска посета била један од највреднијих поклона које сам икада добио.“ Старешине, попут двојице који су посетили Џулијана, верно служе Јехови и могу нам помоћи да упознамо „Христов ум“, то јест да разумемо Исусов начин размишљања и да се угледамо на њега (1. Кор. 2:16; 1. Петр. 2:21). То је заиста највреднији поклон који нам могу дати.
„УЗМИТЕ МОЈ ЈАРАМ НА СЕБЕ“
6. Шта је Исус мислио када нас је позвао да узмемо његов јарам?
6 Када је Исус рекао: „Узмите мој јарам на себе“, можда је тиме хтео да каже да треба да се подложимо његовом ауторитету. Међутим, могуће је и да је тиме хтео да каже: „Дођите под мој јарам и заједно ћемо служити Јехови.“ И у једном и у другом случају кад узмемо Исусов јарам од нас се очекује да радимо за свог господара.
7. Према Матеју 28:18-20, који задатак смо добили и у шта можемо бити уверени?
7 Исусов позив смо прихватили када смо се предали Јехови и крстили се. Тај позив је упућен свима – Исус неће одбацити никога ко искрено жели да служи Богу (Јов. 6:37, 38). Сви Христови следбеници имају част да заједно са Исусом обављају задатак који му је Јехова поверио. Можемо бити уверени да ће нам Исус увек помагати у обављању тог задатка. (Прочитати Матеја 28:18-20.)
„УЧИТЕ ОД МЕНЕ“
Крепи друге као што је то Исус радио (Видети одломке 8-11) *
8-9. Зашто су понизни људи били привучени Исусу и шта треба да се питамо?
8 Понизни људи су били привучени Исусу (Мат. 19:13, 14; Лука 7:37, 38). Зашто је било тако? Погледајмо колико се Исус разликовао од фарисеја. Те верске вође су биле хладне и арогантне (Мат. 12:9-14). Исус је био срдачан и понизан. Фарисеји су били амбициозни и поносни због високог положаја у друштву. Исус је то осудио и поучавао је своје ученике да буду понизни и да служе другима (Мат. 23:2, 6-11). Фарисеји су друге застрашивали како би могли да владају над њима (Јов. 9:13, 22). Исус је био право освежење за друге јер је био љубазан и добар.
9 Да ли си научио нешто од Исуса? Питај се: „Да ли сам познат као неко ко је благ и понизан? Да ли сам спреман да обављам мање цењене послове за друге? Да ли сам љубазан према другима?“
10. Какву је атмосферу Исус стварао?
10 Док је сарађивао са својим ученицима, Исус се трудио да створи пријатну и опуштену атмосферу и са задовољством их је поучавао (Лука 10:1, 19-21). Подстицао их је да постављају питања и желео је да чује њихово мишљење (Мат. 16:13-16). Попут биљака у стакленој башти, ученици су добро напредовали. Упијали су све оно чему их је Исус поучавао и доносили су плод који се видео у њиховим добрим делима.
Буди приступачан и срдачан
Буди активан и реван
Буди понизан и вредан *
11. Шта треба да се питамо?
11 Да ли имаш извесну меру ауторитета? Ако имаш, питај се: „Какву атмосферу стварам на послу и код куће? Да ли се трудим да тамо влада мир? Да ли подстичем друге да постављају питања? Да ли сам спреман да чујем шта мисле?“ Нипошто не бисмо желели да будемо попут фарисеја који су прогањали своје неистомишљенике и презирали оне који су доводили у питање њихове поступке (Мар. 3:1-6; Јов. 9:29-34).
„НАЋИ ЋЕТЕ ОКРЕПУ“
12-14. Зашто нас крепи обављање задатка који нам је Исус дао?
12 Зашто нас крепи обављање задатка који нам је Исус дао? Постоји више разлога, али размотрићемо само неке.
13 Имамо најбоље надгледнике. Јехова није незахвалан нити окрутан господар. Он цени оно што радимо (Јевр. 6:10). Даје нам снагу која нам је потребна да бисмо испунили своје одговорности (2. Кор. 4:7; Гал. 6:5). Исус је својим примером показао како се треба опходити с другима (Јов. 13:15). А старешине које брину о нама настоје да се угледају на Исуса, „великог пастира“ (Јевр. 13:20; 1. Петр. 5:2). Труде се да пруже охрабрење, да буду љубазни и храбри док брину о нама и штите нас.
14 Имамо најбоље пријатеље. Нико нема тако добре пријатеље и смисаон посао као ми. Размисли само – имамо част да радимо с људима који се држе високих моралних мерила, али при томе нису сујетни. Иако су веома способни, они су скромни и сматрају друге важнијима од себе. Не сматрају нас само сарадницима већ и пријатељима. Та приврженост је толико јака да су чак спремни да дају свој живот за нас!
15. Како треба да гледамо на задатак који смо добили?
15 Добили смо најбољи задатак. Поучавамо људе истини о Јехови и разоткривамо Ђаволове лажи (Јов. 8:44). Сатана товари на људе терет који је за њих претежак. Примера ради, он жели да верујемо да нам Јехова неће опростити грехе и да не заслужујемо његову љубав. Како је то само тежак терет и огромна лаж! Када прихватимо Христов позив, наши греси су опроштени. Осим тога, Јехова нас све много воли (Римљ. 8:32, 38, 39). Срећни смо када помогнемо људима да науче да се ослањају на Јехову и када видимо да због тога воде много квалитетнији живот.
И ДАЉЕ ПРОНАЛАЗИМО ОКРЕПУ ПОД ИСУСОВИМ ЈАРМОМ
16. По чему се терет који нам је Исус дао разликује од других терета које морамо носити?
16 Терет који нам је Исус дао разликује се од других терета које морамо носити. На пример, многи су на крају радног дана исцрпљени, али и незадовољни. Насупрот томе, након времена које смо посветили служењу Јехови и Исусу осећамо истинско задовољство. Можда смо на крају дана исцрпљени и морамо да се натерамо да одемо на састанак. Али често се с тог састанка кући враћамо освежени и ојачани. Исто важи и када упркос умору одвојимо време за проповедање и проучавање Библије. Награда далеко надмашује уложени труд!
17. Чега морамо бити свесни и на шта морамо пазити?
17 Морамо бити реални. Нико од нас нема неограничену снагу. Зато морамо пазити на шта је трошимо. Примера ради, можемо трошити снагу покушавајући да стекнемо материјалне ствари. Запазимо шта је Исус одговорио младићу који га је питао: „Шта морам да радим да наследим вечни живот?“ Тај младић се већ држао Закона. Мора да је то био добар човек пошто у Марковом јеванђељу стоји да му се Исус обратио с наклоношћу. Исус је том младом поглавару упутио један позив. „Иди, продај оно што имаш“, рекао му је. „Онда дођи и крени за мном.“ Младић се растужио јер није могао да се одрекне свог великог иметка (Мар. 10:17-22). Због тога је одбио јарам који му је Исус понудио и наставио да робује богатству (Мат. 6:24). Шта би ти урадио на његовом месту?
18. Шта понекад треба да урадимо и зашто?
18 Добро је да с времена на време преиспитамо приоритете у свом животу. Зашто? Да бисмо проверили да ли мудро користимо своју снагу. Погледајмо шта је рекао млади брат Марк: „Годинама сам сматрао да водим једноставан живот. Био сам пионир, али стално сам размишљао о новцу и о томе како да лепше живим. Питао сам се зашто ми је живот постао тако компликован. А онда сам схватио да сам себи постао најважнији, а да сам Јехови давао време и снагу који су ми преостали.“ Марк је променио свој начин размишљања и живота како би могао да учини више у служби. „Понекад сам забринут“, каже Марк, „али уз Јеховину помоћ и Исусову подршку могу да се усредсредим на службу.“
19. Зашто је важно да исправно поставимо ствари?
19 Под Исусовим јармом ћемо и даље проналазити окрепу ако радимо три ствари. Као прво, исправно поставимо ствари. Ми обављамо Јеховино дело и зато то морамо радити на Јеховин начин. Јехова је Господар, а ми само радимо за њега (Лука 17:10). Ако будемо покушавали да радимо на свој начин, биће као да јарам вучемо на своју страну. Чак би се и снажан бик повредио и уморио ако би стално вукао на своју страну, а не тамо где га његов господар усмерава. С друге стране, можемо постићи невероватне ствари и савладати било који проблем ако следимо Јеховино вођство. Немојмо заборавити да нико не може спречити Јехову да учини оно што је намерио (Римљ. 8:31; 1. Јов. 4:4).
20. Из којих мотива треба да узмемо Исусов јарам?
20 Као друго, све радимо из исправних мотива. Циљ нам је да прославимо свог небеског Оца Јехову. Они који су у првом веку следили Исуса из похлепе или из себичних мотива врло брзо су постали незадовољни и одбацили су Исусов јарам (Јов. 6:25-27, 51, 60, 66; Фил. 3:18, 19). С друге стране, они који су то чинили из несебичне љубави према Богу и ближњима, задовољно су носили тај јарам целог живота с надом да ће служити с Христом на небу. И ми ћемо попут њих бити срећни ако будемо носили Исусов јарам из исправних мотива.
21. Према Матеју 6:31-33, шта можемо очекивати од Јехове?
21 Као треће, очекујмо да ће Јехова бити уз нас. Изабрали смо живот пун самоодрицања и напорног рада. Исус нас је упозорио да ћемо бити прогоњени. Али можемо очекивати да ће нам Јехова дати снагу да издржимо све кушње. Истрајност у кушњама чини нас јачима (Јак. 1:2-4). Осим тога, можемо очекивати да ће Јехова бринути о нама, да ће нас Исус водити и да ће нас браћа и сестре храбрити. (Прочитати Матеја 6:31-33; Јов. 10:14; 1. Сол. 5:11.) Треба ли нам ишта више од тога?
22. Шта нас чини срећнима?
22 Жена коју је Исус излечио била је окрепљена истог дана када је оздравила. Али трајну окрепу је могла добити само ако би постала Христова ученица. Шта мислиш да је урадила? Уколико би одлучила да узме Исусов јарам, замисли какву би награду добила – да служи с њим на небу. Ниједна жртва коју би можда направила не би се могла упоредити с тим благословом. Без обзира на то да ли се надамо вечном животу на небу или на земљи, срећни смо што смо прихватили Исусов позив: „Дођите к мени.“
ПЕСМА 13 Христ, наш Узор
^ одл. 5 Исус нас позива да дођемо к њему. Шта значи прихватити његов позив? Овај чланак ће пружити одговор на то питање и показаће нам како нас сарадња са Исусом може окрепити.
