1. По чему се види да је неко поуздан?

 ПОУЗДАНА особа говори истину и настоји да испуни своја обећања (Пс. 15:4). Људи знају да се могу ослонити на њу. Ми желимо да нас наша браћа и сестре сматрају таквима. Шта ће нам помоћи да задобијемо њихово поверење?

2. Шта треба да радимо да бисмо задобили поверење других?

² Не можемо натерати друге да нам верују. Поверење се мора заслужити. Каже се да је оно попут новца – тешко се стиче, а лако се губи. Нема ни најмање сумње да Јехова заслужује наше поверење. Можемо му увек веровати зато што „сва његова дела уливају поверење“ (Пс. 33:4). Он жели да се угледамо на њега (Еф. 5:1). Погледајмо како су се неке Јеховине слуге из прошлости угледале на свог небеског Оца и доказале да су вредне поверења. Видећемо и којих пет особина ће нам помоћи да стекнемо и задржимо поверење других.

3-4. Како је пророк Данило показао да је поуздан и која питања себи треба да поставимо?

³ Пророк Данило је био веома поуздан. Иако је у Вавилон био доведен као заробљеник, убрзо је доспео на глас као човек ком се може веровати. Људи су стекли још веће поверење у њега након што је уз Јеховину помоћ протумачио снове вавилонског краља Навуходоносора. Једном приликом, Данило је морао да пренесе  краљу Јеховину опомену, што није порука коју би неки владар желео да чује. За то је била потребна храброст, јер је Навуходоносор имао преку нарав (Дан. 2:12; 4:20-22, 25). Много година касније, Данило је поново доказао да је поуздан када је протумачио мистериозну поруку која се појавила на зиду палате у Вавилону (Дан. 5:5, 25-29). После неког времена, Дарије Међанин и његови великаши такође су запазили да се Данило истиче „својим изузетним умом“. Они су увидели да је он поуздан и да му се не може „наћи никакав пропуст нити ишта непоштено“ (Дан. 6:3, 4). Јасно је да су чак и пагански владари увидели да је овај Јеховин слуга вредан њиховог потпуног поверења.

⁴ Док размишљамо о Данилу, добро је да се свако од нас пита: „На каквом сам гласу међу људима који не служе Јехови? Да ли сам познат као неко ко испуњава своје обавезе и коме се може веровати?“ Зашто је важно да одговоримо на ова питања? Када смо достојни поверења других, доносимо хвалу Јехови.

5. Зашто су други сматрали Ананију поузданим човеком?

⁵ Године 455. пре н. е., након што су јерусалимске зидине обновљене, намесник Немија је потражио поуздане људе који ће се бринути о том граду. Међу онима које је изабрао био је и Ананија, кнез Тврђаве. Он је у Библији описан као „веома поуздан човек“  који се „бојао [...] правог Бога више од многих других“ (Нем. 7:2). Ананија је волео Јехову и није желео да га разочара. Зато је озбиљно гледао на сваки задатак који је добио. Такав став ће помоћи и нама да будемо поуздани док служимо Богу.

6. Како знамо да је апостол Павле могао да се ослони на Тихика?

⁶ Вреди размислити и о Тихику, који је био поуздани сарадник апостола Павла. Док је био у кућном притвору, Павле се ослањао на Тихика, за кога је рекао да је „верни слуга“ (Еф. 6:21, 22). Поверио му је не само да однесе писма браћи у Ефесу и Колосима већ и да их охрабри и утеши. Тихик нас подсећа на верну, поуздану браћу која брину о нашим духовним потребама (Кол. 4:7-9).

7. Шта можемо научити од наших старешина и слугу помоћника?

⁷ Срећни смо што у нашим скупштинама имамо поуздане старешине и слуге помоћнике. Попут Данила, Ананије и Тихика, они озбиљно гледају на своје одговорности. На пример, када присуствујемо састанку радним даном, нимало не сумњамо да је сваки део програма додељен некоме. С друге стране, старешине веома цене када сви учесници у програму припреме и одрже задатке који су им додељени. Такође, када позивамо оне с којима проучавамо Библију на наше састанке викендом, сигурни смо да ће неко одржати јавно предавање. Не сумњамо ни да ћемо добити литературу која нам је потребна за службу. Та верна браћа добро брину о нама и ми смо захвални Јехови за њих. Али како ми можемо показати да смо вредни поверења других?

8. Како ћемо показати да смо разумни када нам се други повере? (Пословице 11:13).

⁸ Ми волимо нашу браћу и сестре и стало нам је до њихове добробити. Међутим, морамо бити разумни и поштовати њихову приватност. Неки хришћани у првом веку оговарали су друге, мешали се у туђе послове и говорили су оно што не би смели (1. Тим. 5:13). Ми нипошто не желимо да будемо попут њих. Претпоставимо да нам се неко поверио и замолио нас да о томе не говоримо другима. На пример, сестра би могла да нам каже да је мучи неки здравствени проблем или нешто друго и да нас замоли да то остане међу нама. Треба да поштујемо њену жељу. b (Прочитати Пословице 11:13.) У наставку ћемо осмотрити неколико ситуација у којима је веома важно да не откривамо поверљиве информације.

9. Шта сваки члан породице треба да ради?

⁹ У породици. Сваки члан породице има одговорност да чува поверљиве породичне ствари. На пример, супруга можда има неку навику која је њеном мужу симпатична, али она не би желела да други знају за то. Наравно, њен муж неће о томе говорити пред другима како њој не би било непријатно. Он воли своју жену и нипошто не би желео да је повреди (Еф. 5:33). Родитељи треба да задрже на уму да и тинејџери имају потребу да их други поштују. Они  неће пред другима говорити о грешкама своје деце, због чега би се она могла осећати постиђено (Кол. 3:21). И деца морају научити да буду пажљива и да не откривају поверљиве ствари због којих би осталим члановима породице било непријатно (Пон. зак. 5:16). Породица ће се још више зближити ако се сви труде да оно што треба да остане у кући заиста и остане у кући.

10. Шта значи бити прави пријатељ? (Пословице 17:17).

¹⁰ С пријатељима. Свако од нас понекад осети потребу да се повери блиском пријатељу. То није увек лако. Можда нисмо навикли да о својим најдубљим мислима и осећањима говоримо другима. Сигурно бисмо били страховито повређени ако бисмо касније сазнали да је наш пријатељ испричао некоме оно што смо му рекли. С друге стране, сигурно ценимо оне који знају да чувају тајну. То су прави пријатељи. (Прочитати Пословице 17:17.)

11. (а) Како старешине и њихове супруге показују да су достојни поверења? (б) Шта учимо из тога што један старешина не открива поверљиве ствари својој породици? (Видети слику.)

¹¹ У скупштини. Старешине које чувају тајне су као „заклон од ветра и уточиште од олује“ за своју браћу и сестре (Ис. 32:2). Ми знамо да им се можемо слободно обратити, уверени да неће другима открити оно што им кажемо у поверењу. Ми не вршимо притисак на њих да нам открију ствари које су поверљиве. Такође, ценимо и супруге наших старешина зато што не покушавају да извуку информације од својих мужева. Добро је што им они не откривају поверљиве ствари о браћи и сестрама. Супруга једног старешине је рекла: „Ценим то што ми мој муж ништа не говори о пастирским посетама које  обавља нити о онима којима је потребна помоћ у духовном погледу. Чак ми не говори ни код кога је био. Драго ми је што ме не оптерећује проблемима које ја не могу да решим. Зато могу опуштено да разговарам са свима у скупштини. Сигурна сам да мој муж неће никоме открити ни оно што му ја у поверењу кажем.“ Наравно, сви ми желимо да нас други сматрају поузданима. Којих пет особина ће нам помоћи да будемо такви? Хајде да видимо.

12. Објасни зашто је љубав основа поверења.

¹² Љубав је основа поверења. Исус је рекао да су две највеће заповести да волимо Јехову и ближње (Мат. 22:37-39). Љубав према Јехови нас покреће да будемо поуздани попут њега. Примера ради, због љубави према нашој браћи и сестрама не откривамо поверљиве ствари о њима. Никада не бисмо открили нешто што би им нашкодило, осрамотило их или их повредило (Јов. 15:12).

13. Како нам понизност помаже да будемо поуздани?

¹³ Понизност ће нам помоћи да будемо поуздани. Хришћанин који је понизан не покушава да импресионира друге тако што би први открио неку нову информацију (Фил. 2:3). Он се не прави важан пред другима тако што сугерише да зна нешто што не може да им пренесе. Ако смо понизни, нећемо ширити ни претпоставке о стварима о којима Библија и наше публикације не говоре.

14. Како нам разборитост помаже да будемо поуздани?

¹⁴ Разборитост ће нам помоћи да утврдимо када је време да се ћути, а када време да се говори (Проп. 3:7). Једна позната изрека гласи: „Ћутање је злато.“ Другим речима, понекад је боље ћутати него говорити. У Пословицама 11:12 налази се слично начело: „Истински разборит човек ћути.“ То добро показује следећи пример. Један старешина који има пуно искуства често помаже другим скупштинама када се суочавају с проблемима које је тешко решити. Други старешина је за њега рекао: „Он увек пази да не открије поверљиве информације о другим скупштинама.“ Старешине из његове скупштине га много цене због његове разборитости. Они су сигурни да он никада неће открити нешто поверљиво.

15. Наведи пример који показује како захваљујући искрености можемо стећи поверење других.

¹⁵ Искреност је још једна важна особина коју морамо развијати ако желимо да будемо поуздани. Ми верујемо некоме ко је искрен зато што знамо да ће увек говорити истину (Еф. 4:25; Јевр. 13:18). На пример, можда желиш да постанеш бољи говорник и учитељ. Зато молиш неког да те слуша док износиш тачку на састанку и да ти каже у чему можеш да се побољшаш. Од кога би пре очекивао искрен савет? Од некога ко ти говори оно што желиш да чујеш или од некога ко ти обзирно говори истину? Одговор је очигледан. У Библији пише: „Бољи је отворен укор него скривена љубав. Ударци пријатеља израз су његове верности“ (Посл. 27:5, 6). Иако нам истина можда у почетку  не прија, искрен савет пријатеља ће нам користити на дуге стазе.

16. Како се из Пословица 10:19 види колико је самосавладавање важно?

¹⁶ Самосавладавање је неопходно ако желимо да нам други верују. Та особина ће нам помоћи да држимо језик за зубима када смо у искушењу да откријемо нешто што нам је неко рекао у поверењу. (Прочитати Пословице 10:19.) Можда нам је то нарочито тешко док користимо друштвене мреже. Ако нисмо пажљиви, могли бисмо великом броју људи случајно открити неке поверљиве ствари. А када једном нешто поставимо на друштвене мреже, више немамо контролу над тим како ће ту информацију неко користити ни колико ће проблема она проузроковати. Надаље, ако живимо у земљи у којој су наше активности забрањене или ограничене, самосавладавање ће нам помоћи да противницима не откријемо нешто што ће нашкодити нашој браћи и сестрама. На пример, полиција би током саслушања могла покушати да на превару извуче неке информације од нас. У тим и другим ситуацијама треба да се водимо речима: „Зауздаћу своја уста“ (Пс. 39:1). Морамо показати да смо достојни поверења свих, било да су то чланови наше породице, пријатељи, браћа и сестре или други људи. Да бисмо били такви, морамо показивати самосавладавање.

17. Како можемо ојачати поверење међу браћом у скупштини?

¹⁷ Много смо захвални Јехови за то што смо део братства у ком владају љубав и поверење! Свако од нас треба да даје све од себе како би задобио поверење других. Ако се сви трудимо да волимо једни друге, да будемо понизни, разборити, искрени и да показујемо самосавладавање, у нашој скупштини ће владати поверење. Али није довољно само стећи поверење – треба да уложимо труд и да га задржимо. Угледајмо се на Јехову и нека се из наших дела види да смо вредни поверења других.