1. Зашто није необично што је људима све теже да икоме верују?

 У СВЕТУ којим влада Сатана људи не знају коме могу да верују. Много пута су их разочарали они који имају водећу улогу у економији, политици и религији. Многи имају осећај да не могу да верују пријатељима и комшијама, па чак ни члановима породице. То није необично. Библија је прорекла да ће у последњим данима људи бити неверни, клеветници и издајници. Другим речима, имаће исте особине какве има бог овог света, коме се ни најмање не може веровати (2. Тим. 3:1-4; 2. Кор. 4:4).

2. (а) У кога можемо имати потпуно поверење? (б) Шта би неки могли да се питају?

² Будући да смо хришћани, знамо да можемо у потпуности веровати Јехови (Јер. 17:7, 8). Уверени смо у то да нас он воли и да нас никада неће оставити (Пс. 9:10). Можемо веровати и Исусу Христу, зато што је дао свој живот за нас (1. Петр. 3:18). Поред тога, лично смо се уверили у то колико су библијска начела поуздана (2. Тим. 3:16, 17). Сигурни смо да можемо да верујемо Јехови, Исусу и Библији. Али неки се питају да ли увек могу веровати браћи и сестрама. Зашто смо сигурни да им можемо веровати?

3. Коју изузетну част имамо? (Марко 10:29, 30).

³ Јехова нам је указао изузетну част да будемо део породице коју чине његове слуге у целом свету. Помисли само колико нам то добра доноси. (Прочитати Марка 10:29, 30.) Широм света имамо браћу и сестре с којима делимо љубав према Јехови и који дају све од себе да живе по његовим мерилима. Можда се наш језик, култура  и начин облачења разликују од њиховог, али осећамо посебну блискост с њима чак и када их сретнемо први пут. Много смо срећни кад заједно с њима хвалимо нашег небеског Оца (Пс. 133:1).

4. Зашто су нам потребни наша браћа и сестре?

⁴ Сада је важније него икад да будемо у јединству с нашом браћом и сестрама. У тешким тренуцима они нам помажу да се боримо са животним проблемима (Римљ. 15:1; Гал. 6:2). Подстичу нас и да будемо активни у служби и духовно јаки (1. Сол. 5:11; Јевр. 10:23-25). Замисли само колико би нам било тешко када у борби са Сатаном Ђаволом и овим злим светом не бисмо имали подршку и заштиту скупштине. Сатана и они који су под његовом влашћу ускоро ће напасти Божји народ. Кад то време дође, бићемо много срећни што су наша браћа и сестре поред нас.

5. Због чега је некима тешко да верују браћи и сестрама?

⁵ Међутим, некима је тешко да верују браћи и сестрама, можда због тога што је неко изневерио њихово поверење или није одржао обећање. Можда је рекао или урадио нешто што их је дубоко повредило. Када се тако нешто деси, тешко нам је да верујемо другима. Шта нам може помоћи да обновимо поверење у њих?

6. Зашто је љубав важна да бисмо имали поверења у друге? (1. Коринћанима 13:4-8).

⁶ Љубав је основа поверења. У 1. Коринћанима, у 13. поглављу, описане су многе одлике љубави које нам могу помоћи да изградимо или поново стекнемо поверење у друге. (Прочитати 1. Коринћанима 13:4-8.) На пример, у  4. стиху се каже да је љубав „стрпљива и добра“. Јехова је стрпљив с нама чак и када му згрешимо. Према томе, и ми морамо бити стрпљиви с нашом браћом ако кажу или учине нешто што нас наљути или повреди. У 5. стиху се још каже: „[Љубав] није раздражљива, не памти зло.“ Зато не треба да се стално враћамо на ситуације када нас је неко повредио и да му пребацујемо због тога. У Проповеднику 7:9 пише: „Немој се брзо вређати.“ Уместо тога, много је боље да применимо речи из Ефешанима 4:26: „Сунце да не зађе, а да сте ви још љути.“

7. Како ће нам начела из Матеја 7:1-5 помоћи да изградимо поверење у друге?

⁷ Поверење у нашу браћу и сестре ћемо стећи и ако на њих гледамо као Јехова. Он их воли и не враћа се стално на њихове грехе. Ни ми не треба то да радимо (Пс. 130:3). Није нам циљ да им тражимо мане, већ да се усредсредимо на њихове врлине и да размишљамо о добрим стварима које чине. (Прочитати Матеја 7:1-5.) Пошто љубав „све верује“, ми верујемо да они желе да чине добро и да нас никада не би намерно повредили (1. Кор. 13:7). Али то не значи да Јехова очекује од нас да слепо верујемо другима, већ да им верујемо због тога што су се показали достојним поверења. b

8. Како можеш развити поверење у своју браћу?

⁸ Да бисмо имали поверења у некога и поштовали га, потребно је време. Како можеш развити поверење у своју браћу? Потруди се да их добро упознаш. Разговарај с њима на скупштинским састанцима. Позови их у службу. Буди стрпљив и дај им времена да покажу да су достојни поверења. Вероватно се нећеш поверавати некоме кога си тек упознао. Али када га мало боље упознаш, можда ти неће бити проблем да разговараш с њим о својим осећањима (Лука 16:10). Али шта ако неко изневери твоје поверење? Немој одмах прекинути пријатељство, већ пусти да прође неко време. Иако ће те понекад неко разочарати, нема разлога да изгубиш поверење у све. У вези с тим, размотрићемо примере неких верних Божјих слугу који нису престали да верују другима упркос повременим разочарањима.

9. (а) На основу чега видимо да је Ана имала поверење у Јехову, упркос озбиљним грешкама неких његових представника? (б) Шта из онога што се десило Ани учимо о поверењу у браћу којој је Јехова поверио да брину о његовом народу? (Видети слику.)

⁹ Да ли ти се десило да те је разочарало понашање неког брата који има скупштинске одговорности? Ако јесте, можеш много научити из онога што се десило Самуиловој мајци Ани. У њено време, у Израелу је првосвештеник Илије имао најистакнутију улогу у служењу Јехови. Али његова породица није пружала добар пример. Његови синови, који су такође били свештеници, чинили су срамотне, неморалне ствари. Али њихов отац скоро да ништа није предузео поводом тога. Јехова није одмах одузео Илију његову службу. Ана је могла да размишља: „Нећу више ићи у свети шатор, све док је Илије првосвештеник“, али то није учинила. Једном приликом, док се с тугом у срцу молила Јехови, Илије ју је видео и закључио да је пијана.  Није ни проверио да ли је то истина, већ ју је прекорио (1. Сам. 1:12-16). Ана је у молитви дала обећање Јехови: ако добије сина, посветиће га њему. Била је спремна да испуни свој завет иако је то значило да ће бригу о свом детету поверити Илију (1. Сам. 1:11). Што се тиче Илијевих синова, да ли је требало предузети нешто поводом тога? Свакако. Јехова их је касније казнио (1. Сам. 4:17). С друге стране, Ану је наградио тако што јој је подарио сина, Самуила (1. Сам. 1:17-20).

10. Како знамо да Давид није изгубио поверење у људе, иако су га неки изневерили?

¹⁰ Да ли те је некада издао близак пријатељ? Ако јесте, погледај шта се догодило краљу Давиду. Он је имао пријатеља који се звао Ахитофел. Али када се Давидов син Авесалом побунио и покушао да преотме престо, Ахитофел му се придружио. Давид је вероватно био страховито повређен јер су му окренули леђа и његов син и човек кога је сматрао пријатељем. Али он није дозволио да та издаја пољуља његово поверење у друге. На пример, веровао је свом верном пријатељу Хусају, који се није придружио тој побуни. Давидово поверење у њега је било оправдано. Хусај је потврдио да је добар пријатељ и чак је ризиковао свој живот како би помогао Давиду (2. Сам. 17:1-16).

11. Из чега се види да је један Навалов слуга имао поверења у Авигеју?

¹¹ Погледајмо шта можемо научити и од једног Наваловог слуге. Давид и његови људи били су добри према слугама богатог Израелца Навала и штитили су их. После извесног времена, Давид је замолио Навала да њему и његовим људима да нешто хране, што је Навал грубо одбио. Давид се због тога толико разбеснео да је одлучио да побије све мушкарце у Наваловом домаћинству. Један слуга је то јавио Наваловој жени Авигеји. Пошто је служио у тој кући, знао је да она може спасти његов живот. Није побегао, већ је веровао да ће Авигеја успети да реши тај проблем.  Имао је поверења у њу јер је била позната као разборита жена. Испоставило се да је његово поверење било оправдано. Авигеја је храбро изашла пред Давида и одвратила га од његове намере (1. Сам. 25:2-35). Веровала је да ће он разумно поступити.

12. Како је Исус показао поверење у своје апостоле упркос томе што су грешили?

¹² Исус је имао поверења у своје апостоле упркос томе што су грешили (Јов. 15:15, 16). Када су Јаков и Јован тражили посебно место у Краљевству, он није закључио да они служе Јехови из погрешних мотива, нити је сматрао да више не могу бити апостоли (Мар. 10:35-40). Касније, у ноћи када је Исус ухапшен, сви ученици су га оставили (Мат. 26:56). Упркос томе, он није изгубио веру у њих. Био је и те како свестан њихових мана, али ипак их је волео до краја (Јов. 13:1). Након ускрсења, Исус је једанаесторици апостола чак поверио веома важан задатак да предводе у стварању ученика и да брину о његовим драгоценим овцама (Мат. 28:19, 20; Јов. 21:15-17). Он је имао добре разлоге да верује овим несавршеним људима. Сви они су верно служили Јехови до краја свог живота на земљи. Нема сумње да од Ане, Давида, Наваловог слуге, Авигеје и Исуса можемо научити много тога о поверењу у несавршене људе.

13. Због чега нам је понекад тешко да верујемо другима?

¹³ Да ли ти се десило да неком брату кажеш нешто у поверењу, а онда сазнаш да је то дошло до других? То може бити велико разочарање. Једном приликом, једна сестра се поверила старешини. Сутрадан је супруга тог старешине назвала сестру да је охрабри. Она је очигледно знала све што је њеном мужу било речено у поверењу. Сасвим је разумљиво што је сестра изгубила поверење у тог старешину. Али урадила је праву ствар и затражила је помоћ. Разговарала је с другим старешином и он јој је помогао да обнови пољуљано поверење у одговорну браћу.

14. Шта је помогло једном брату да обнови поверење у двојицу старешина?

¹⁴ Један брат се дуже време није слагао с двојицом старешина и имао је осећај да им не може веровати. Међутим, размишљао је о нечему што је рекао брат ког много цени. Биле су то једноставне, али снажне речи: „Сатана је наш непријатељ, а не наша браћа.“ Молио се и озбиљно размишљао о томе, што му је помогло да обнови мир с тим старешинама.

15. Зашто је потребно време да би се обновило поверење? Наведи пример.

¹⁵ Да ли си икада изгубио неко задужење у скупштини? То може бити веома болно. Грета и њена мајка су верно служиле Јехови у нацистичкој Немачкој током 1930-их, када су наше активности биле забрањене. Грета је имала задужење да прекуцава Стражарску кулу. Али када су браћа сазнала да се њен отац противи истини, одузела су јој то задужење из страха да би он могао да изда скупштину. Али то није био крај Гретиним проблемима. Током Другог светског рата, браћа нису давала часописе ни њој ни њеној мајци и нису их чак ни поздрављала када би их срела на улици. То је било веома болно. Грета је била дубоко повређена и требало јој је много времена да опрости тој браћи и поново стекне поверење у њих. Па ипак, с временом је  схватила да им је Јехова опростио и да и она треба да им опрости. c

16. Зашто се морамо трудити да имамо поверења у браћу и сестре?

¹⁶ Ако си и ти доживео нешто због чега си се разочарао у друге, труди се да обновиш поверење у њих. За то је потребно време, али је и те како вредно труда. Прикажимо то једним примером. Неко ко се отровао храном сада више пази на то шта једе. Међутим, он због једног лошег оброка неће у потпуности престати да узима храну. Слично томе, не смемо дозволити да једно лоше искуство наруши наше поверење у сву браћу и сестре, за које знамо да су несавршени. Када обновимо поверење у друге, бићемо срећнији и моћи ћемо више пажње да посветимо ономе што ми можемо урадити да би у нашој скупштини владало поверење.

17. Зашто је поверење толико важно и о чему ће бити речи у наредном чланку?

¹⁷ У Сатанином свету има све мање поверења, али међу Јеховиним народом влада поверење које се заснива на љубави. Такво поверење већ сада доприноси радости и јединству, а у будућности ће нас штитити када наступе тешка времена. Да ли ти се десило да си изгубио поверење у неког? Покушај да на све то гледаш из Јеховиног угла, примењуј библијска начела, развијај дубоку љубав према браћи и учи из библијских примера. Ми можемо изаћи на крај с повређеним осећањима и поново изградити поверење у друге. Ако тако радимо, имаћемо мноштво пријатеља „приврженијих од брата“ (Посл. 18:24). Међутим, поверење је као двосмерна улица. У следећем чланку ће бити речи о томе шта треба да радимо да би наша браћа имала поверења у нас.