Питања читалаца
Зашто је апостол Павле за себе рекао да је као „дете које се пре времена родило“? (1. Коринћанима 15:8)
Према 1. Коринћанима 15:8, Павле је рекао: „Последњем од свих појавио се и мени, због чега сам као дете које се пре времена родило.“ Раније смо сматрали да је Павле овде указивао на оно што је доживео када је видео Исуса у небеској слави. За њега је та визија била као да је имао част да пре времена буде рођен, то јест ускрснут у живот на небу, вековима пре него што је такво ускрсење почело. Међутим, након дубљег проучавања, дошло се до закључка да треба променити досадашње тумачење овог стиха.
Тачно је да је Павле овде говорио о ономе што се десило приликом његовог обраћења на хришћанство. Али шта је мислио кад је рекао да је као „дете које се пре времена родило“? Постоји неколико могућих објашњења.
Његово обраћење је било изненадно и тешко искуство. Прерано рођење детета обично је изненађење за све. Док је Савле (што је Павлово некадашње име) путовао у Дамаск да би тамо прогонио хришћане, није очекивао да ће у визији видети ускрснулог Исуса. Павлово обраћење на хришћанство је било изненађење, не само за њега већ и за хришћане које је намеравао да прогони. Осим тога, та визија је била тешко искуство за њега. Чак је привремено ослепео (Дела 9:1-9, 17-19).
Његово обраћење се десило када то нико није очекивао. Изворна грчка реч која је преведена као „рођен пре времена“ може се превести и као „рођен у погрешно време“. У једном библијском преводу, овај стих гласи: „Било је то као да сам рођен када нико није очекивао“ (The Jerusalem Bible). У време Павловог обраћења Исус се већ вратио на небо. За разлику од браће коју је споменуо у претходним стиховима, Павле није имао прилику да види ускрснулог Исуса пре његовог узнесења на небо (1. Кор. 15:4-8). Та прилика му се указала када му се Исус неочекивано појавио, чак и ако се чинило да је то у „погрешно време“.
Павле није сматрао себе достојним части коју је добио. Према неким стручњацима, израз који је он овде користио може указивати на омаловажавање. Ако је то случај, Павле је заправо желео да каже да не заслужује част да буде апостол. То потврђује и оно што је рекао у наставку: „Ја сам најмањи међу апостолима и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Божју скупштину. Али захваљујући Божјој незаслуженој доброти, ја сам то што јесам“ (1. Кор. 15:9, 10).
Према томе, могуће је да је Павле у овом стиху указивао на Исусово изненадно појављивање, на своје неочекивано обраћење или на чињеницу да је био недостојан да добије тако величанствену визију. Шта год да је случај, за Павла је то било драгоцено искуство. Након њега није ни најмање сумњао да је Исус ускрснуо из мртвих. Није ни чудо што је често говорио о том неочекиваном догађају када је проповедао другима о Исусовом ускрсењу (Дела 22:6-11; 26:13-18).