То што 70 ученика није било присутно кад је Исус увео Господову вечеру не значи да су изгубили његову наклоност нити да су га напустили. Исус је једноставно хтео да том приликом буде само са својим апостолима.

Исус је ценио и дванаесторицу и седамдесеторицу. Од многих својих ученика најпре је изабрао њих 12 и назвао их апостолима (Лука 6:12-16). Био је у Галилеји када је „позвао дванаесторицу“ и послао их „да проповедају Божје Краљевство и да лече болесне“ (Лука 9:1-6). Касније је отишао на југ, у Јудеју, и тамо „одредио још 70 ученика и послао их по двојицу“ (Лука 9:51; 10:1). Тако је Исус имао следбенике у разним крајевима и они су преносили поруку коју им је поверио.

Израелци који су почели да следе Исуса још увек су славили Пасху, као и сваке године, вероватно у кругу породице (Изл. 12:6-11, 17-20). Како се ближило време његовог погубљења, Исус и апостоли су отишли у Јерусалим. Али он није направио велику прославу Пасхе и позвао све своје ученике из Јудеје, Галилеје и Переје. Очигледно је хтео да буде само са апостолима, јер је њима рекао: „Жарко сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре својих патњи“ (Лука 22:15).

Постоји добар разлог за то. Исус је убрзо затим био убијен као Јагње Божје „које односи грех света“ (Јов. 1:29). То се одиграло у Јерусалиму, где су се Богу већ дуго времена приносиле жртве. Пасхално јагње је Израелце подсећало на то да их је Јехова избавио из Египта. Али својом смрћу, Исус ће постићи неупоредиво више – избавиће читаво човечанство од греха и смрти (1. Кор. 5:7, 8). Исус је својом жртвеном смрћу омогућио дванаесторици да постану део темеља хришћанске скупштине (Еф. 2:20-22). Вреди запазити да свети град Јерусалим има „12 камена темељаца“ на којима је написано „12 имена 12 Јагњетових апостола“ (Откр. 21:10-14). Дакле, верни апостоли имају веома важну улогу у ономе што Бог намерава да уради за човечанство. Зато је сасвим разумљиво што је Исус хтео да с њима проведе своју последњу Пасху и Господову вечеру, коју је потом увео.

Седамдесеторица и други ученици нису били присутни на тој вечери са Исусом. Али без обзира на то, сви они који су га верно следили имаће користи од онога што је увео – од Господове вечере. Сви који су касније постали помазани хришћани ушли су у савез за краљевство, који је Исус те ноћи склопио са апостолима (Лука 22:29, 30).