1, 2. (а) Како знамо да људи могу бити Божји пријатељи? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

ЉУБАВ је човекова највећа потреба, од најранијег детињства па све до смрти. Људи жуде за љубављу, и то не укључује само љубав према супротном полу. Треба нам друштво и блискост пријатеља̂. Али једна врста љубави је неупоредиво важнија, а то је Јеховина љубав. Многима је тешко да поверују да људи могу имати близак, пријатељски однос са свемоћним Богом, ког не могу ни видети. Али ми нимало не сумњамо у то.

² Библија открива да су неки људи, упркос својој несавршености, били Божји пријатељи. О њима вреди размишљати јер је такво пријатељство највредније у животу. Један изванредан пример човека који је био близак с Богом јесте Аврахам. (Прочитати Јаковљеву 2:23.) Како је стекао тако драгоцено пријатељство? Кључ је у вери. Библија каже да је Аврахам  „отац свима који [...] верују“ (Римљ. 4:11). Погледајмо сада како је он захваљујући вери постао близак с Богом. Добро је да се свако од нас запита: „Како могу изградити веру попут Аврахамове и ојачати своје пријатељство с Јеховом?“

3, 4. (а) Шта је вероватно био највећи испит Аврахамове вере? (б) Зашто је Аврахам био спреман да жртвује свог сина?

³ Замисли старијег човека како се тешким кораком пење узбрдо. То је вероватно најтежи пут који је икада превалио, али не због тога што је стар. Иако има око 125 година, Аврахам је и даље виталан. ^[1] За њим иде младић од отприлике 25 година и носи дрва. То је његов син, Исак. Аврахам има нож и оно што му треба да би заложио ватру. Зашто? Јехова му је рекао да на жртву принесе свог сина! (Пост. 22:1-8).

⁴ Аврахам треба да се суочи с вероватно највећим испитом вере. Неки кажу да је Бог окрутан јер је тражио тако нешто од Аврахама, док други сматрају да је Аврахам био слепо послушан и безосећајан. Они имају такво гледиште јер немају вере нити схватају шта је она (1. Кор. 2:14-16). Аврахамова послушност није била слепа. Напротив, он је био послушан јер је имао духован поглед на ствари и чврсту веру. Знао је да његов небески Отац Јехова од својих слугу никада не би тражио да ураде нешто што би им нанело трајну штету. Аврахам је знао да ће Јехова, ако му буде послушан, благословити и њега и његовог вољеног сина. На чему се заснивала та вера? На знању и искуству.

5. Како је Аврахам вероватно стекао знање о Јехови и како је то деловало на њега?

⁵ Знање. Иако је одрастао у Уру, халдејском граду огрезлом у идолопоклонству, Аврахам је упознао Јехову. Али како је успео у томе, будући да је његов отац Тара служио лажним боговима? (Ис. Нав. 24:2). Библија не говори о томе, али у њој сазнајемо да је Аврахам био девето колено Нојевог сина Сима. Сим је био човек снажне вере и умро је када је Аврахам имао око 150 година. Не можемо са сигурношћу тврдити да је Аврахам слушао о Јехови од Сима, али логично је закључити да је Сим преносио својим потомцима све што је знао о Јехови. То је дошло и до Аврахама и урезало се у његово срце. Заволео је Бога и оно што је учио о њему помогло му је да изгради веру.

6, 7. Како је искуство помогло Аврахаму да има јаку веру?

⁶ Искуство. Како је Аврахам стекао искуство које је ојачало његову веру у Јехову? Знамо да наше мисли утичу на наша осећања, а осећања на поступке. Оно што је Аврахам сазнао о Богу изградило је у њему осећај искреног дивљења и дубоког поштовања према „Јехови, Свевишњем Богу, Створитељу неба и земље“ (Пост. 14:22). Библија то осећање назива „страх пред Богом“ и оно је неопходно да би човек постао близак с њим (Јевр. 5:7; Пс. 25:14). Тај страх пред Богом покренуо је Аврахама на дела.

⁷ Бог је Аврахаму и Сари, кад су већ били у позним годинама, рекао да напусте Ур и оду у другу земљу. До краја живота је требало да живе у шаторима. Својом послушношћу, Аврахам је дао  прилику Јехови да га благослови и заштити. Примера ради, Аврахам се бојао да би му могли отети Сару, јер је била лепа, а њега убити. Није се бојао без разлога, али није дозволио страховима да га спрече да буде послушан Јехови. Јехова им је више пута притекао у помоћ и заштитио их на чудесан начин (Пост. 12:10-20; 20:2-7, 10-12, 17, 18). Те ситуације су Аврахаму ојачале веру.

8. Како стичемо знање и искуство који учвршћују наше пријатељство с Јеховом?

⁸ Да ли ми можемо бити блиски с Јеховом? Свакако. Попут Аврахама, и ми можемо стећи знање и искуство који граде веру. Пошто имамо Библију, у још већој мери можемо имати увид у Божју мудрост (Дан. 12:4; Римљ. 11:33). Божја Реч је ризница мудрости која продубљује наше знање о „Створитељу неба и земље“ и буди у нама поштовање и љубав према њему. Та осећања нас подстичу да будемо послушни Богу и тако из личног искуства видимо колико је то добро. Увиђамо да смо заштићени када слушамо његове савете и да нас он тада благосиља и јача. Осећамо да служење Богу целим срцем доноси право задовољство, мир и радост (Пс. 34:8; Посл. 10:22). Док стичемо такво знање и искуство, наша вера у Јехову и наше пријатељство с њим такође бивају јачи.

9, 10. (а) Шта је потребно да би пријатељство било јако? (б) Шта показује да је Аврахам ценио и чувао своје пријатељство с Јеховом?

⁹ Пријатељство је право благо. (Прочитати Пословице 17:17.) Међутим, оно није попут неког предмета који се купи и после стоји и скупља прашину. Пријатељство је нешто живо и потребно је неговати га да би опстало. Аврахам је ценио и чувао своје пријатељство с Јеховом. Како је то чинио?

¹⁰ Он никада није мислио да је довољно што је у ранијим приликама већ показао послушност и страх пред Богом. И након што је напустио Ур и са својим великим домаћинством кренуо за Ханан, тражио је Јеховино вођство у свим одлукама, како у малим тако и у великим. Годину дана пре Исаковог рођења, када је Аврахам имао 99 година, Јехова је рекао да сви мушкарци у Аврахамовом дому треба да се обрежу. Да ли је Аврахам доводио у питање ту заповест или тражио изговор да јој се не повинује? Не, он је имао поверење у Бога и „тог истог дана их је обрезао“ (Пост. 17:10-14, 23).

11. Зашто је Аврахам једном приликом био забринут и како му је Јехова помогао?

 ¹¹ Пошто је имао навику да слуша Јехову и у наизглед ситним стварима, Аврахамово пријатељство с Богом било је чврсто. Имао је слободу да отвори своје срце Јехови и молио га је за помоћ када су га мучила тешка питања. На пример, када је сазнао да ће Бог уништити градове Содом и Гомору, Аврахам се прибојавао да ће и праведни људи настрадати с неправеднима. Можда је бринуо за свог братанца Лота и његову породицу, који су у то време живели у Содому. Он је понизно постављао питања и показао поверење у Бога, који је „Судија целе земље“. Јехова је стрпљиво поучио Аврахама колико је милосрдан — он чита срце сваког човека не би ли нашао праведну особу да би је спасао, чак и у време суда (Пост. 18:22-33).

12, 13. (а) Како су знање и искуство касније помогли Аврахаму? (б) На основу чега се види да је Аврахам имао поверење у Јехову?

¹² Без сумње, све што је Аврахам сазнао о Јехови и што је доживео служећи му ојачало је њихово пријатељство. Касније, када је Јехова од њега тражио да принесе свог сина Исака на жртву, Аврахам се нашао пред великим испитом вере. У том тренутку је могао размишљати какав је његов небески пријатељ. Вратимо се том верном човеку док се полако пење на брдо Морију. Да ли је помислио да се Јехова изненада променио и постао окрутан и безосећајан? Аврахаму је то било незамисливо! Како то знамо?

¹³ Пре него што се растао од слугу које су га пратиле, рекао им је: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дете идемо тамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама“ (Пост. 22:5). На шта је Аврахам мислио? Да ли је лагао своје слуге када им је рекао да ће се Исак вратити, иако је знао да Исак треба да буде жртвован? Није. Библија нам пружа увид у то како је размишљао. (Прочитати Јеврејима 11:19.) „Сматрао је да [Исака] Бог може и из мртвих подићи.“ Дакле, Аврахам је веровао у ускрсење. Јехова је већ такорећи оживео његове и Сарине репродуктивне моћи (Јевр. 11:11, 12, 18). Аврахам је знао да за Јехову ништа није немогуће. Био је уверен да ће му његов вољени син, шта год да се деси тог крајње стресног дана, бити враћен тако да се сва Јеховина обећања могу остварити. Није чудо што се за Аврахама каже да је „отац свима који [...] верују“!

14. С којим препрекама се ти суочаваш док служиш Јехови и како ти Аврахамов пример може помоћи?

¹⁴ Како је с нама? Истина, Бог данас од нас не тражи ништа слично.  Али и даље очекује да будемо послушни његовим заповестима и онда кад нам то није лако или кад не разумемо разлоге. У чему је теби тешко да будеш послушан Богу? За неке, то је проповедање. Можда су стидљиви и зато се устручавају да прилазе непознатим особама како би им пренели добру вест. Другима тешко пада да се разликују од осталих, у школи или на послу (Изл. 23:2; 1. Сол. 2:2). Да ли се икада осећаш као Аврахам, као да корачаш према Морији а пред тобом је задатак који ти је претежак? Ако си се ту пронашао, пример тог верног човека може те охрабрити! Размишљање о богобојазним мушкарцима и женама из прошлости покренуће нас да се угледамо на њих и приближиће нас Јехови (Јевр. 12:1, 2).

15. Како знамо да Аврахам никада није зажалио што је био веран и послушан Јехови?

¹⁵ Шта мислиш, да ли је Аврахам икада зажалио што је био веран и послушан Јехови? Библија о томе каже: „Аврахам [је] умро у дубокој старости, стар и задовољан“ (Пост. 25:8). Када је Аврахам имао 175 година, снага га је издала али је зато с дубоким задовољством могао да се осврне на свој живот. Увек му је најважније било пријатељство с Јеховом. Међутим, то што је умро „стар и задовољан“ не значи да је био сит живота, то јест да није имао жељу да једног дана опет живи.

16. Чему ће се Аврахам радовати у Рају?

¹⁶ Библија за Аврахама каже да је „очекивао град који има праве темеље, чији је градитељ и творац Бог“ (Јевр. 11:10). Аврахам је веровао да ће једног дана видети како тај град, то јест Божје Краљевство, влада над земљом. Нема сумње да ће се његова нада остварити. Можеш ли замислити Аврахама радосног што живи у Рају и што опет има прилику да продубљује свој однос с Јеховом? Сигурно ће бити дирнут када сазна да је његов изврстан пример вере помагао Јеховиним слугама хиљадама година након његове смрти! Сазнаће и да оно што је Бог тражио од њега „служи као поређење“, представљајући нешто далеко веће (Јевр. 11:19). Наиме, размишљање о томе колики је бол осећао док се спремао да принесе Исака на жртву помогло је милионима Јеховиних слугу да разумеју како се Јехова осећао када је дао свог Сина, Исуса Христа, као откупнину (Јов. 3:16). Аврахамов пример нам помаже да још више ценимо откупнину — највећи израз љубави свих времена!

17. (а) Шта треба да нам буде циљ? (б) О чему ће говорити следећи чланак?

¹⁷ Дајмо све од себе да имамо веру јаку попут Аврахамове. Док све боље упознајемо Јехову и слушамо га, осетићемо како нас благосиља и штити. (Прочитати Јеврејима 6:10-12.) Нека ти Јехова заувек буде пријатељ! У наредном чланку биће речи о још три особе које су биле Божји верни пријатељи.