ПРОПОВЕДАЊЕ у Бразилу прилично је слабо напредовало током 1930-их. Међутим, 1935. године су пионири Натанијел и Мод Јул послали једно писмо Џозефу Ратерфорду, који је тада предводио у проповедању. Њих двоје су се ставили на располагање за службу и написали да су спремни да иду „где год је потребно“.

Натанијел, грађевински инжењер у пензији, тада је имао 62 године. Био је водитељ службе у једној скупштини Јеховиних сведока у Сан Франциску, у Калифорнији. Тамо је организовао службу проповедања и користио је аудио-опрему да би преносио добру вест. Његово искуство и спреман дух били су од велике користи у новом задатку који је добио. Наиме, постао је слуга подружнице која је надгледала огромно, вишејезично подручје — Бразил.

Натанијел и Мод дошли су у Бразил 1936. са још једним пиониром. Био је то брат Антонио Андраде који је служио и као преводилац. С њима је стигло и нешто веома драгоцено — 35 фонографа и аутомобил са звучницима. Иако је пета земља по величини у свету, Бразил је тада имао свега око 60 објавитеља. Међутим, та нова средства допринела су томе да се са добром вешћу допре до милиона људи за само неколико година.

Месец дана након доласка брачног пара Јул, бразилска подружница је у Сао Паулу организовала први конгрес, на ком се ишло и у службу. Помоћу аутомобила са звучницима, који је вероватно Мод возила, најављивано је јавно предавање, захваљујући чему је дошло 110 људи. Оно што су чули на конгресу охрабрило је објавитеље и мотивисало их да повећају своје учешће у служби. Научили су како да проповедају  користећи литературу и картице за сведочење, као и фонографске плоче са говорима на енглеском, немачком, мађарском, пољском, шпанском, а касније и на португалском језику.

Три таква конгреса, одржана 1937. године у Сао Паулу, Рио де Жанеиру и Куритиби, пружила су нови замах у проповедању. Док су делегати ишли од куће до куће, порука коју су преносили могла се чути и са звучника на аутомобилу. Жозе Магловски, који је тада био младић, касније је написао: „Ставили бисмо наше библијске публикације на један штанд. Док је аутомобил са звучницима емитовао снимљену поруку, ми бисмо разговарали с људима који су излазили из својих домова да би видели шта се дешава.“

Крштења су се обављала у рекама, док су се у близини остали људи купали и сунчали. То је била одлична прилика за преношење добре вести. Захваљујући аутомобилу са звучницима, на обали је одјекивао снимак Ратерфордовог говора за крштење. Знатижељни људи би се окупљали око аутомобила да би чули говор који се преводио на португалски. Након тога су они који су испуњавали услове за крштење били подрањани под воду, док су се у позадини чуле наше теократске песме снимљене на пољском. Браћа и сестре су удружили своје гласове певајући на различитим језицима. „То је подсећало на то како је на Педесетницу свако на свом језику разумео поуку која се износила“, писало је у Годишњаку за 1938.

Након тих конгреса су сваке недеље, без обзира на то да ли је падала киша или било лепо време, браћа возила аутомобил са звучницима и пуштала снимке библијских говора. Тако су ту поруку могли чути људи у парковима, стамбеним насељима и фабрикама у центру Сао Паула и оближњим градовима. Захваљујући овом посебном аутомобилу, сваког месеца су пуштани снимци предавања у колонији губаваца која је имала 3 000 становника и налазила се 97 километара северозападно од Сао Паула. С временом је тамо настала напредна скупштина. И поред страшне болести која их је мучила, ови објавитељи Краљевства су тражили и добили дозволу да посете другу колонију губаваца и пренесу им утешну поруку из Библије.

Плоче на португалском најзад су стигле крајем 1938. На Дан мртвих се аутомобилом са звучницима ишло од гробља до гробља и пуштани су говори „Где су мртви?“, „Јехова“ и „Богатство“. Тако је добру вест чуло преко 40 000 ожалошћених.

Разљућени свештеници нису могли да поднесу објављивање библијске поруке на јавним местима и зато су често вршили притисак на градске власти да са улица уклоне аутомобил са звучницима. Сестра Мод је испричала како је једном приликом тамошњи свештеник нахушкао руљу да окружи наш аутомобил. Међутим, градоначелник и полицајци су дошли и одслушали цео програм. Градоначелник је отишао с библијском литературом у руци. Није било већих проблема тог дана. Упркос таквом противљењу, Годишњак за 1940. је у извештају за Бразил описао 1939. годину као „најбоље време за служење Великом Теократи и за објављивање његовог имена“.

Долазак аутомобила са звучницима заиста је означио прекретницу када је у питању проповедање у Бразилу. Он је играо кључну улогу у томе да милиони људи чују поруку о Краљевству. Премда је тај познати аутомобил био продат 1941, стотине хиљада Јеховиних сведока су наставиле да преносе добру вест људима искреног срца на огромном бразилском подручју. (Из наше архиве — Бразил.)