1, 2. Како је Давид показао верност Богу? (Видети слику на почетку чланка.)

НОЋ је поодмакла. Нечујним кораком, Давид и Ависај се крећу међу 3 000 уснулих војника. Долазе до средишњег дела логора, где краљ Саул спава дубоким сном. Дошао је у Јудејску пустињу да би нашао Давида и убио га. Ависај кроз шапат каже Давиду: „Допусти ми да га једним ударцем прибијем копљем за земљу. Други ми ударац неће ни требати.“ Давидов одговор је потпуно неочекиван! „Немој да га убијеш. Јер ко је још дигао руку на Јеховиног помазаника и остао недужан? [...] Нипошто не бих дигао руку на Јеховиног помазаника, јер знам да би то у Јеховиним очима било неисправно“ (1. Сам. 26:8-12).

² Давид је јасно разумео шта верност Богу подразумева. Није желео да науди Саулу, јер је био свестан да је Бог помазао Саула за краља над Израелом. Јеховине слуге поштују оне којима он поверава одговорности. Бог од свих својих слугу очекује да поступају верно. (Прочитати Псалам 18:25.)

3. Из чега се види да је Ависај био одан Давиду?

 ³ Ависај је од срца поштовао Давида. То се није променило ни након једног немилог догађаја. Наиме, покушавајући да прикрије прељубу с Витсавејом, Давид је тражио од Ависајевог брата Јоава да се побрине да њен муж Урија погине у бици (2. Сам. 11:2-4, 14, 15; 1. Лет. 2:16). Врло је могуће да је Ависај знао нешто о томе, али је и даље поштовао Давида као краља ког је Бог помазао. Осим тога, никад није покушао да се докопа престола користећи утицај који је имао као војни заповедник. Штитио је Давида од издајника и других непријатеља (2. Сам. 10:10; 20:6; 21:15-17).

4. (а) Како је Давид показао верност Богу? (б) О чему ће бити речи у наставку?

⁴ То што није желео да науди краљу Саулу показује да је Давид био веран Јеховин слуга. Као младић, Давид се борио са филистејским ратником Голијатом, који се дрзнуо да се „руга војсци живог Бога“ (1. Сам. 17:23, 26, 48-51). Након што је постао краљ и починио тешке грехе као што су прељуба и убиство, Давид је прихватио укор пророка Натана и покајао се (2. Сам. 12:1-5, 13). Остао је веран Богу и кад је остарио. Примера ради, великодушно је давао прилоге за изградњу Јеховиног храма (1. Лет. 29:1-5). Дакле, премда је током живота починио озбиљне грешке, Давид је био веран Богу (Пс. 51:4, 10; 86:2). Док будемо осматрали још неке библијске записе о Давиду и његовим савременицима, потражимо одговоре на следећа питања: Коме првенствено треба да будемо верни? Које ће нам особине помоћи у томе?

5. Шта учимо из Ависајеве грешке?

⁵ Оно што се одиграло у Сауловом логору показује да Ависај није имао исправно гледиште о верности. Из оданости Давиду, хтео је да убије краља Саула, али Давид му то није дозволио јер је био свестан да би било погрешно дићи руку „на Јеховиног помазаника“ (1. Сам. 26:8-11). Из тог догађаја учимо нешто веома важно: У животу сваког од нас постоји више особа којима смо верни, али неопходно је да се водимо библијским начелима кад одлучујемо ко треба да буде на првом месту.

6. Иако је сасвим природно да будемо верни нашој породици и пријатељима, шта морамо имати на уму?

⁶ Верност долази из срца, али људско срце је варљиво (Јер. 17:9). Због тога би се и верном Божјем слуги могло десити да буде привржен блиском пријатељу или рођаку, иако та особа чини лоше ствари. Важно је да имамо на уму да верност Јехови треба да дође изнад свега, нарочито онда кад неко нама близак напусти истину. (Прочитати Матеја 22:37.)

7. Како је верност Богу помогла једној сестри у тешкој ситуацији?

⁷ Исправно гледиште о верности је посебно тешко задржати кад је члан породице искључен. На пример, сестру по имену Ен  ^[1] телефоном је позвала мајка, која је искључена. Молила ју је да се виде јер је много патила што нема контакт с породицом. Ен је тај разговор много потресао. Обећала је мајци да ће јој одговорити писмом. Затим је добро размислила о неким библијским начелима (1. Кор. 5:11; 2. Јов. 9-11). У писму је тактично објаснила мајци да је она заправо сама  себе одвојила од породице кад се упустила у неисправно поступање, не кајући се због тога. „Једини начин да поново будеш срећна јесте да се вратиш Јехови“, написала јој је Ен (Јак. 4:8).

8. Које особине ће нам помоћи да будемо верни Богу?

⁸ Из примера Давидових савременика учимо које су три особине неопходне да бисмо били верни Богу. То су понизност, доброта и храброст. Осмотримо сваку од њих појединачно.

9. Зашто је Авенир био Давидов непријатељ?

⁹ Најмање двојица људи су била присутна кад је млади Давид дошао пред краља Саула с Голијатовом главом у руци. Један од њих је био Саулов син Јонатан, који је после тога склопио савез с Давидом и постао му близак пријатељ. Други је био Авенир, заповедник израелске војске (1. Сам. 17:57 – 18:3). Авенир је касније пружао свесрдну подршку Саулу, који је хтео да убије Давида. „Насилници [...] траже душу моју“, написао је Давид (Пс. 54:3; 1. Сам. 26:1-5). Због чега се Авениров став према Давиду толико разликовао од Јонатановог? И Јонатан и Авенир су знали да је Бог изабрао Давида за следећег краља Израела. С обзиром на то, било би на месту да је Авенир након Саулове смрти показао верност Богу тиме што би понизно стао уз Давида, а не уз Сауловог сина Исвостеја. Међутим, Авенир то није учинио. Касније је имао односе с једном од иноча краља Саула, можда у жељи да приграби власт за себе (2. Сам. 2:8-10; 3:6-11).

10. Због чега је Авесалом постао неверан Богу?

¹⁰ Ни Давидов син Авесалом није био понизан нити веран Богу. Чак је себи „набавио кола, коње и педесет људи који су као стража трчали пред њим“! (2. Сам. 15:1). Лукаво поступајући, придобијао је оданост народа. Попут Авенира, и Авесалом је желео да убије Давида, премда је знао да је он Јеховин помазаник (2. Сам. 15:13, 14; 17:1-4).

11. Шта учимо из библијских записа о Авениру, Авесалому и Варуху?

¹¹ Из Авенирових и Авесаломових поступака јасно се види да частољубље лако може навести особу да постане неверна Богу. Нема сумње да ниједан веран Јеховин слуга не би  желео да поступа себично и злобно као њих двојица. Међутим, жеља да стекне богатство и углед у овом свету такође би могла разорно утицати на духовност хришћанина. Из неког непознатог разлога, писар пророка Јеремије, Варух, привремено је изгубио из вида радост коју доноси служење Јехови. Преко Јеремије, Јехова му је рекао: „Што сам изградио, срушићу, и што сам посадио, ишчупаћу, и то по свој земљи. А ти тражиш велике ствари за себе. Не тражи их!“ (Јер. 45:4, 5). Варух је прихватио ту опомену. Мудро је да и ми имамо на уму те Божје речи док се ближи крај овог злог света.

12. Како би себичне жеље могле довести у питање нашу верност Богу? Наведи пример.

¹² Данијел из Мексика је морао да одлучи да ли ће слушати Бога или своје срце. Био је заљубљен у девојку која није служила Јехови и желео је да се ожени њоме. „Дописивао сам се с њом и након што сам почео да служим као општи пионир“, прича Данијел. Али с временом је схватио да тако не иде. „Разговарао сам с једним искусним старешином и понизно му признао да ми је срце подељено. Он ми је помогао да увидим да треба да престанем да се дописујем с њом ако желим да будем веран Богу. После много молитви и суза, то сам и учинио. Убрзо после тога, почео сам да осећам већу радост у служби.“ Данијел се касније оженио духовно зрелом сестром и сада служи као покрајински надгледник.

13. Како је Натан остао веран и Богу и Давиду кад је Давид згрешио?

¹³ Кад смо одани Јехови, онда на најбољи начин можемо показивати оданост другима. Примера ради, пророк Натан је био одан Давиду, али не по цену оданости Богу. Сазнао је да је Давид починио прељубу са Витсавејом и да је сковао план да њен муж погине. Када је Јехова послао Натана да га укори, он се није устручавао да то уради, иако је био одан Давиду. У начину на који му се обратио огледале су се мудрост и љубазност. Да би му помогао да увиди озбиљност својих греха, Натан је испричао поређење у ком се види колико је неправедан богаташ који је узео овчицу од сиромаха. Након што се Давид жестоко разгневио на богаташа из поређења, Натан му је рекао: „Ти си тај човек!“ Давид је  тада схватио колико је далеко отишао (2. Сам. 12:1-7, 13).

14. Како можеш бити веран и Јехови и другима?

¹⁴ Доброта ће ти помоћи да будеш одан пре свега Јехови, а потом и другима. На пример, можда поуздано знаш да је један твој суверник починио озбиљан грех. Можда ти је веома драг, нарочито ако је у питању пријатељ или рођак. Али ако би затворио очи пред његовим поступком, показао би да ниси веран Богу, а он је тај који највише заслужује твоју верност. Зато, попут Натана, буди љубазан али одлучан. Подстакни пријатеља или рођака да потражи помоћ старешина. Ако то не уради у разумном року, верност Богу би требало да те подстакне да се обратиш старешинама. Тиме чиниш добро за ту особу јер ће јој старешине љубазно и благо помоћи да обнови добар однос с Јеховом. (Прочитати Левитску 5:1 и Галатима 6:1.)

15, 16. Зашто је Хусају била потребна храброст да би остао веран Богу?

¹⁵ Човеку по имену Хусај била је потребна храброст да би остао веран Богу. Он је био веран пријатељ краља Давида. Међутим, његова верност је била на испиту када је Давидов син Авесалом придобио срца многих у народу, с циљем да се домогне престола у Јерусалиму (2. Сам. 15:13; 16:15). Давид је побегао из града. Шта ће Хусај урадити? Да ли ће се приклонити Авесалому или ће се придружити остарелом краљу који је бежао да спасе свој живот? Одлучан да остане одан краљу ког је поставио Бог, Хусај је отишао на Маслинску гору да се сретне с Давидом (2. Сам. 15:30, 32).

¹⁶ Давид му је предложио да се врати у Јерусалим, да се претвара да је стао на Авесаломову страну и да осујети Ахитофелове савете. Ризикујући свој живот, Хусај је послушао Давида, чиме је доказао своју верност Јехови. У складу с Давидовим молитвама, Хусајеви савети су осујетили Ахитофелове (2. Сам. 15:31; 17:14).

17. Зашто је за верност потребна храброст?

¹⁷ Храброст нам је потребна да бисмо остали верни Јехови. Многи од нас су храбро истрајали упркос притиску породице, колега или власти. На пример, Таро из Јапана је од малена био послушан родитељима и то је за њега било најважније у животу. Није тако поступао само зато што је морао. Заиста је хтео да усрећи своје родитеље. Међутим, када је почео да проучава с Јеховиним сведоцима, родитељи су се успротивили. Зато му је било веома тешко да им каже да је одлучио да иде на састанке. Он каже: „Били су толико љути да су ми годинама бранили да долазим код њих. Молио сам се за храброст да не посустанем. С временом су се променили и сада могу редовно да их посећујем.“ (Прочитати Пословице 29:25.)

18. Које си важне поуке извукао из овог разматрања?

¹⁸ Попут Давида, Јонатана, Натана и Хусаја, останимо и ми верни Јехови. То ће нас учинити срећнима и задовољнима. С друге стране, чувајмо се става какав су имали Авенир и Авесалом, који нису били верни. Пошто смо несавршени, немогуће је да никада не погрешимо. Али дајмо све од себе да нам верност Јехови буде на првом месту у животу.