РАЗМИСЛИ о тренутку када си био веома срећан. Да ли је то било када си ступио у брак или добио дете? Или је то било када си крштењем у води показао да си се предао Јехови? Можда је то био најзначајнији и најсрећнији дан у твом животу. Сигурно је твојим суверницима било драго што си на такав начин показао да волиш Бога свим срцем, душом, умом и снагом! (Мар. 12:30).

Несумњиво си од тада имао многе радосне тренутке у служби Јехови. Међутим, неки више нису толико радосни. Шта може довести до тога? Које разлоге имамо да наставимо да радосно служимо Јехови?

Добра вест о Краљевству и обећање да ће Јехова ускоро уништити овај зли свет и створити нови сигурно је повод за радост. У Софонији 1:14 о томе стоји: „Близу је велики Јеховин дан. Близу је и долази врло брзо.“ Али ако чекамо дуже него што смо мислили, то нас може навести да изгубимо радост и успоримо у служби Богу (Посл. 13:12).

Сарадња с Божјим народом пружа нам подстрек да наставимо да служимо Јехови с радошћу. Заправо, можда нас је лепо понашање Јеховиних слугу привукло истини и помогло нам да почнемо радосно да му служимо (1. Петр. 2:12). Али шта ако неки Божји слуга учини нешто због чега мора да буде дисциплинован? Тада би се неко кога је привукло примерно понашање Јеховиног народа могао разочарати и изгубити радост.

Надаље, можемо постати жртве пропаганде Сатаниног злог света. Наиме, он жели да нас наведе да верујемо како су нам потребне ствари које нам заправо не требају. Међутим, добро је да имамо на уму следеће Исусове речи: „Нико не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другога презирати. Не можете робовати Богу и богатству“ (Мат. 6:24). Не можемо радосно служити Јехови, а у исто време покушавати да извучемо што више из овог света!

Они који воле Бога не сматрају своју службу теретом (1. Јов. 5:3). Подсетимо се да је Исус рекао: „Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам ја благ и понизан у срцу, и наћи ћете окрепу душама својим. Јер јарам је мој угодан и терет је мој лак“ (Мат. 11:28-30). Бити Христов ученик и носити његов јарам доноси окрепу и радост. У служби за Јехову свакако имамо много повода да се радујемо. Погледајмо три важна разлога зашто можемо рећи: „Радоваћу се Богу мог спасења“ (Авак. 3:18).

Наш Бог је срећан и извор је живота (Дела 17:28; 1. Тим. 1:11). Ми смо свесни да нам је Бог дао живот. Зато желимо да му радосно служимо, без обзира на то колико је година прошло од нашег крштења.

Погледајмо пример Ектора, који је у путујућој служби провео 40 година. На њему се испуњавају следеће речи: „Цветаће и кад им коса оседи“ (Пс. 92:12-14). Његова супруга је болесна и због тога ни он не може много да учини у служби за Бога. Али то не умањује његову радост. Он каже: „Иако ми је тешко да гледам како здравље моје супруге полако пропада и изазов је бринути о њој, не допуштам да ме то лиши радости у служби. Због тога што свој живот дугујем Јехови, који је човека створио са сврхом, волим га из свег срца и одано му служим. Трудим се да останем активан у служби проповедања и да задржим мисли усмерене на Краљевство да не бих изгубио радост.“

Захваљујући откупној жртви можемо имати срећан живот. „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јов. 3:16). Дакле, Бог је из љубави послао Исуса да положи живот за нас. Када показујемо веру у ту жртву, могу нам бити опроштени греси и можемо се надати вечном животу. Зар то није предиван разлог да будемо захвални? Зар та захвалност не треба да нас покрене да радосно служимо Јехови?

Један брат из Мексика по имену Хесус испричао је: „Робовао сам свом послу, понекад радећи пет смена заредом, иако то није било обавезно. Хтео сам да зарадим што више. Онда сам сазнао за Јехову и за  то да је дао свог Сина за човечанство. Имао сам снажну жељу да му служим. Зато сам му се предао и после 28 година проведених у фирми решио сам да дам отказ и започнем с пуновременом службом. Од тада већ годинама радосно служим Богу.“

Наш начин живота доноси нам радост. Да ли се сећаш какав ти је живот био пре него што си упознао Јехову? Апостол Павле је подсетио хришћане у Риму да су били „робови греха“, али да су постали „робови праведности“. Рекао им је: „Плод који доносите јесте светост, што води у вечни живот“ (Римљ. 6:17-22). Ако је и наш живот свет, онда ћемо бити заштићени од последица нечистог и насилног понашања, због чега смо без сумње веома срећни.

Погледајмо пример Хајимеа, који се некада бавио боксом. Био је атеиста и веровао је у еволуцију. Када је почео да долази на наше састанке, био је дирнут љубављу коју је тамо осетио. Да би променио живот, морао је да моли Јехову да му помогне да изгради веру. Он о томе каже: „Мало по мало, почео сам да увиђам да је Јехова брижан отац и милосрдан Бог. Његова морална мерила су ми била заштита. Да се нисам променио, можда бих досад био мртав, што се десило неким мојим пријатељима боксерима. Године које сам посветио служењу Јехови заиста су најлепше године мог живота.“

Како треба да се осећамо док се примиче крај овог злог света? Не заборави да ми сејемо „у дух“ и да ћемо „пожњети вечни живот“. Због тога, немојмо посустати „у чињењу добра, јер ћемо, ако се не уморимо, жети кад дође време“ (Гал. 6:8, 9). Јехова ће нам помоћи да истрајемо, да изградимо особине које су нам потребне да бисмо преживели велику невољу и да му упркос кушњама радосно служимо (Откр. 7:9, 13, 14; Јак. 1:2-4).

Можемо бити сигурни да ће наша истрајност бити награђена, јер Бог сигурно запажа наш труд и љубав коју показујемо према његовом имену. Уколико наставимо да му радосно служимо, бићемо попут Давида, који је у свом псалму рекао: „Јехову увек имам пред собом. Он ми је с десне стране, нећу посрнути. Зато се радује срце моје и весели душа моја. Тело ће моје спокојно почивати“ (Пс. 16:8, 9).