1-3. (а) Како знамо да можемо бити Божји пријатељи? (б) О коме ћемо говорити у овом чланку?

АВРАХАМ је у Библији на три места назван Божјим пријатељем (2. Лет. 20:7, фуснота; Ис. 41:8; Јак. 2:23). Заправо, једино је он тако назван у Библији. Да ли то значи да је он био и једини човек који је био Божји пријатељ? Напротив, Библија открива да то сви можемо бити.

² Божја Реч обилује примерима богобојазних мушкараца и жена, који су имали јаку веру и били блиски с Богом. (Прочитати Псалам 25:14.) Павле их назива „облаком сведока“, и сви које је ту убројао били су Божји пријатељи (Јевр. 12:1). Међу њима налазимо различите личности и све оне завређују нашу пажњу.

³ Сада ће бити речи о три Јеховина блиска пријатеља описана у Библији. То су: (1) Рута, млада удовица из Моава; (2) Језекија, праведни краљ Јуде; и (3) Марија, понизна Исусова мајка. Како су они постали Божји пријатељи и шта ми учимо из тога?

4, 5. Коју одлуку је Рута морала донети и зашто је то било тешко? (Видети слику на почетку чланка.)

⁴ Замисли три удовице како иду путем који се протеже кроз моавске равнице, док им хаљине подрхтавају на ветру. То су Нојемина и њене снахе, Рута и Орфа. Орфа се удаљава — одлучила је да се врати у родни Моав. Нојемина се запутила ка својој домовини, Израелу. Пред Рутом је можда најважнија одлука у њеном животу. Да ли да се врати свом народу у Моав или да се са свекрвом настани у Витлејему? (Рута 1:1-8, 14).

⁵ Рута је могла размишљати да у Моаву има породицу — мајку и родбину који би је примили и бринули о њој пошто је удовица. Моав је њена домовина. Тамо је њена култура, њен језик, њен народ. С Нојемином у Витлејему тога не би било. Нојемина јој је и саветовала да остане у Моаву. Бојала се да неће моћи да својим снахама пронађе ни мужа ни дом. Шта Рута одлучује? Запази разлику између ње и Орфе, која се вратила „свом народу и својим боговима“ (Рута 1:9-15). Рута није желела да се врати лажним боговима свог народа.

6. (а) Који је мудар избор Рута направила? (б) Шта је Воз рекао о Рути и зашто?

⁶ Изгледа да је Рута сазнала за Јехову од свог покојног мужа или од Нојемине. Јехова није био ни налик моавским боговима. Рута је схватила да Јехова заслужује њену љубав и послушност. Али то сазнање, само по себи, није било довољно. Морала је одлучити да ли ће прихватити Јехову као свог Бога. Направила је добар избор. „Твој народ биће мој народ“, рекла је Нојемини, „и твој Бог мој Бог“ (Рута 1:16). Дирљиво је колико је волела Нојемину, али далеко важније је то што је волела Јехову. Воз је касније похвалио Руту због тога што је потражила уточиште под Јеховиним крилима. (Прочитати Руту 2:12.) То нас можда подсећа на птића који тражи заклон под крилима свог неустрашивог и брижног родитеља (Пс. 36:7; 91:1-4). Јехова је постао такав родитељ Рути. Наградио ју је због њене вере и она никада није имала разлога да се покаје због одлуке коју је донела.

7. Шта може помоћи онима који оклевају да се предају Јехови?

⁷ Данас многи уче о Јехови али се устручавају да предузму конкретне кораке, као што су предање и крштење. Ако је то и с тобом случај, да ли си се питао зашто? Свако служи неком богу (Ис. Нав. 24:15). Зашто не служити јединоме који је тога вредан? Својим предањем Јехови показујеш да имаш веру у њега. Он ће ти помагати да живиш у складу са својом одлуком на какве год проблеме да наиђеш. То је учинио и за Руту.

8. У каквим околностима је одрастао Језекија?

⁸ За разлику од Руте, Језекија је од рођења припадао народу преданом Јехови. Али нису сви Израелци живели у складу с тим предањем. Језекијин отац, краљ Ахаз, прави је пример тога. Тај човек огрезао у злу навео је народ Јуде на идолопоклонство и чак оскрнавио Јеховин храм у Јерусалиму. Не можемо ни да замислимо какво је детињство Језекија имао, поготово када знамо да су његова браћа умрла на стравичан начин, да су живи спаљени као жртве лажном богу!  (2. Краљ. 16:2-4, 10-17; 2. Лет. 28:1-3).

9, 10. (а) Какав је Језекија лако могао постати? (б) Зашто немамо разлога да будемо огорчени на Јехову? (в) Зашто не треба да мислимо да окружење у ком смо одрасли одређује какве особе ћемо постати?

⁹ Језекија је лако могао постати огорчен и гневан човек, који се буни против Бога. Неки који су имали далеко лакше околности у животу сматрају да имају разлога да буду „љути на Јехову“ или огорчени на његову организацију (Посл. 19:3). Други, пошто су одрасли у нездравој породичној средини, мисле да су осуђени на лош живот и да ће неминовно поновити грешке својих родитеља (Језек. 18:2, 3). Да ли су такви ставови оправдани?

¹⁰ Језекијин животни пут нам даје јасан одговор на то питање: Апсолутно нису. Не постоји оправдан разлог да будемо огорчени на Јехову, јер он није крив за зло које сналази људе у овом поквареном свету (Јов 34:10). Истина је да родитељи могу снажно утицати на децу, било добро било лоше (Посл. 22:6; Кол. 3:21). Али то не значи да је нечији начин живота запечаћен понашањем осталих у породици или да околности у којима је особа одрасла одређују какав ће живот касније водити. Напротив, Јехова је свакоме од нас подарио нешто драгоцено — слободу да сами изаберемо какви ћемо бити и како ћемо поступати (Пон. зак. 30:19). Како је Језекија искористио своју слободу избора?

11. Због чега је Језекија био један од најбољих краљева Јуде?

¹¹ Иако је Језекија био син једног од најгорих краљева Јуде, он сам је постао један од најбољих. (Прочитати 2. Краљевима 18:5, 6.) Његов отац јесте био изузетно лош, али било је и добрих примера, на које се могао угледати. Исаија је у то време био пророк, као и Михеј и Осија. Можемо замислити краља Језекију како дубоко размишља о надахнутим речима тих верних људи, тако дозвољавајући Јеховиним саветима и опоменама да обликују његово срце. Зато се  Језекија одважио да исправи ужасна зла која је починио његов отац. Очистио је храм, тражио опроштење за грехе народа и уништио паганске идоле у одлучној, темељној акцији (2. Лет. 29:1-11, 18-24; 31:1). У застрашујућим ситуацијама, на пример када је асирски краљ Сенахирим претио да ће напасти Јерусалим, Језекија је показао изванредну храброст и веру. Уздао се у то да ће их Бог спасти и охрабрио народ речима и личним примером (2. Лет. 32:7, 8). Када је у другој прилици Језекија био опоменут због поноса, понизио се и покајао (2. Лет. 32:24-26). Дакле, Језекија није дозволио да му прошлост упропасти садашњост нити да га лиши будућности. Напротив, показао је да је Јеховин пријатељ и оставио нам добар пример.

12. Како многи попут Језекије показују да су Божји пријатељи?

¹² Пошто живимо у суровом свету, пуном мржње, није чудо што многа деца одрастају без љубави и заштитничке бриге родитеља (2. Тим. 3:1-5). Многи хришћани имају болне успомене из детињства због окружења у ком су одрастали, али су касније изградили блиско пријатељство с Јеховом. Попут Језекије, они доказују да човекова прошлост не мора одредити његову будућност. Јехова нам је дао слободну вољу а за нас је част да тај дар користимо да негујемо пријатељство с њим и да га славимо, као што је то чинио и Језекија.

13, 14. (а) Зашто је задатак који је Марија добила могао деловати претешко? (б) Како је она одговорила анђелу Гаврилу?

¹³ Вековима након Језекијиног времена, једна понизна млада Јеврејка из Назарета развила је посебно пријатељство с Јеховом. Нико други у људској историји није добио задатак какав је њу чекао. Требало је да зачне, роди и одгоји јединорођеног Божјег Сина. Замисли колико је поверења Јехова имао у Марију, Илијеву ћерку! Како је Марија реаговала када је чула шта Бог намерава с њом?

¹⁴ Обично одмах помислимо на то какву је част Марија добила и сметнемо с ума какве су је бриге можда мориле. Божји анђео Гаврило рекао јој је да ће на чудесан начин затруднети — као девица. Али то није пренео Маријиној породици и комшијама. Шта ће сви они помислити? Марија је сигурно стрепела како ће њен вереник, Јосиф, реаговати. Како да га увери у то да му је и даље верна иако је затруднела? Поврх свега, имаће огромну одговорност да  одгаја и васпитава јединорођеног Сина Свевишњег Бога! Не знамо шта је све пролазило кроз Маријину главу када јој се Гаврило обратио. Али знамо шта му је одговорила: „Ево Јеховине робиње! Нека ми буде по твојој речи“ (Лука 1:26-38).

15. Како је Марија показала да има изузетну веру?

¹⁵ Марија је заиста имала изузетну веру! Попут робиње која је спремна да се повинује свом господару, препустила је Јехови своје бриге и одлуке. Желела је да му служи како год он то жели. Одакле јој таква вера? С њом се не рађамо. Она је резултат нашег труда и Божјег благослова (Гал. 5:22; Еф. 2:8). Како знамо да је Марија имала за циљ да јача своју веру? То се види на основу тога како је слушала и говорила.

16. Шта показује да је Марија умела да пажљиво слуша?

¹⁶ Како је Марија слушала. Библија сваког саветује да буде „брз да чује, а спор да говори“ (Јак. 1:19). Да ли је Марија умела да пажљиво слуша? Нема сумње да јесте. Јеванђеље по Луки показује да је обраћала помну пажњу речима дубоког значења, и касније размишљала о њима. Када се Исус родио, понизни пастири су јој пренели анђеоску објаву. Отприлике 12 година након тога, иако је још увек био дете, Исус је рекао нешто од великог значаја. У оба случаја Марија је слушала, памтила и дубоко размишљала о ономе што је чула. (Прочитати Луку 2:16-19, 49, 51.)

17. Шта учимо из онога о чему је Марија говорила?

¹⁷ О чему је Марија говорила. У Библији нема много њених изјава. Највише што је рекла забележено је у Луки 1:46-55. Њене речи откривају добро познавање светих списа. Неке подсећају на оно што је рекла Ана, мајка пророка Самуила (1. Сам. 2:1-10). Према једној процени, Марија је у тој прилици око 20 пута указала на неке делове светих списа. Дакле, за њу није било необично да говори о духовним стварима. Волела је да износи драгоцену истину из свог срца — ризнице духовног блага које јој је дао њен највећи пријатељ, Јехова Бог.

18. Како показујемо веру налик Маријиној?

¹⁸ И нама може изгледати да је неки задатак који добијемо од Јехове тежак. Попут Марије, понизно се ослонимо на Јехову, и имајмо поуздање да нам он увек чини добро. Веру попут Маријине одражавамо тиме што пажљиво слушамо о Јехови и ономе што ће урадити, дубоко размишљамо о библијској истини и радо је преносимо другима (Пс. 77:11, 12; Лука 8:18; Римљ. 10:15).

19. У шта можемо бити сигурни ако нам узор и даље буду верне Божје слуге из прошлости?

¹⁹ Нема нимало сумње да су Рута, Језекија и Марија били Јеховини пријатељи исто као што је давно пре њих то био Аврахам. Они и остали које је Павле назвао „облаком сведока“, као и многи који су кроз историју верно служили Богу, ценили су своје пријатељство с Богом. Нека нам такве особе увек буду узор (Јевр. 6:11, 12). Ако тако поступамо, будимо сигурни да нас чека велика награда — да у сву вечност будемо Јеховини пријатељи!