1, 2. (а) Зашто нас може охрабрити оно што су доживели Ноје, Данило и Јов? (б) Када и где је Језекиљ написао речи из Језекиља 14:14?

ДА ЛИ можда пролазиш кроз тежак период зато што се бориш с неком озбиљном болешћу, финансијским проблемима или прогонством? Да ли ти је понекад тешко да сачуваш радост док служиш Јехови? Ако и тебе мучи неки од ових проблема, размисли о ономе што су доживели Ноје, Данило и Јов. Они су били несавршени људи, који су се суочавали с многим кушњама с којима се и ми суочавамо. Понекад им је чак и живот био угрожен. Па ипак, сачували су беспрекорност и Бог их је због тога сматрао изузетним примерима вере и послушности. (Прочитати Језекиља 14:12-14.)

² Речи на којима се темељи овај чланак Језекиљ је записао 612. пре н. е. *, док је био у Вавилону (Језек. 1:1; 8:1). Било је то неколико година пре него што је Јерусалим био уништен 607. пре н. е., што се десило јер су Израелци окренули леђа  Богу. У то време је било мало оних који су били попут Ноја, Данила и Јова, па су због тога преживели уништење Јерусалима (Језек. 9:1-5). Међу њима су били Јеремија, Варух, Авдемелех и Рихавови синови.

3. Шта ћемо осматрати у овом чланку?

³ Слично томе, уништење овог злог поретка преживеће само они које Јехова сматра праведнима, као што је сматрао Ноја, Данила и Јова (Откр. 7:9, 14). Погледајмо сада зашто је Јехова те верне слуге из прошлости сматрао праведнима. Док то будемо осматрали, видећемо (1) с којим кушњама су се суочавали и (2) како се можемо угледати на њих у показивању вере и послушности.

4, 5. (а) С којим се кушњама суочавао Ноје? (б) Зашто је његова истрајност вредна дивљења?

⁴ Кушње с којима се Ноје суочавао. У време Нојевог прадеде Еноха, људи су били безбожни. Чак су говорили „страшне ствари“ против Јехове (Јуд. 14, 15). Насиља је бивало све више, тако да је у Нојево време оно испунило целу земљу. Надаље, и анђели су се побунили против Јехове и чинили нешто неприродно. Наиме, узимали су физичка тела да би имали односе са женама. Оне су затим рађале синове који су израсли у окрутне дивове (Пост. 6:2-4, 11, 12). Али Ноје је био потпуно другачији од своје средине. За њега се каже да је „нашао милост у Јеховиним очима“, да је био „беспрекоран међу својим савременицима“ и да је „ходио са истинитим Богом“ (Пост. 6:8, 9).

⁵ Размислимо шта нам ове речи откривају о овом праведном човеку. Као прво, он у том злом свету није служио Јехови само 70 или 80 година, што би данас био просечан животни век једног човека. Он је у том свету живео скоро 600 година! (Пост. 7:11). Поред тога, није имао духовну подршку коју ми данас имамо у нашим скупштинама, а очигледно такву подршку није имао ни од телесне браће и сестара. *

6. Како је Ноје показао огромну храброст?

⁶ Ноје је разумео да није довољно само да буде добар човек. Он је одважно сведочио другима о Јехови и тако постао проповедник праведности (2. Петр. 2:5). „Вером је осудио свет“, написао је о њему апостол Павле (Јевр. 11:7). Без сумње су га због тога исмевали и противили му се. Можда су му чак претили и насиљем. Али он није био неко ко „дрхти пред човеком“ (Посл. 29:25). Управо супротно, био је храбар јер му је Јехова дао храброст коју даје свим својим верним слугама.

7. Са чиме се Ноје суочио док је градио арку?

⁷ Ноје је већ више од пет векова служио Јехови када му је Јехова рекао да сагради арку, у којој би људи и животиње могли преживети Потоп (Пост. 5:32; 6:14). Сигурно му је тај задатак деловао веома тешко, и то не само због саме изградње него и због људи који су му се због тога сигурно још више противили и ругали. Ипак, показао је веру и „учинио [је] све онако како му је Бог заповедио“ (Пост. 6:22).

8. Како је Ноје показао да верује Јехови да ће бринути о њему и његовој породици?

⁸ Ноје је такође имао одговорност да материјално збрине своју породицу. Људи су пре Потопа с великом муком обрађивали земљу, а ни Ноје није био поштеђен тога (Пост. 5:28, 29). Ипак, није дозволио да му одговорност да материјално збрине породицу буде највећа брига, већ му је најважније било да служи Јехови. Чак и док је градио арку, за шта му  је можда требало 40 или 50 година, није изгубио из вида колико је важно служити Јехови. Задржао је исти став и 350 година после Потопа (Пост. 9:28). Заиста диван пример вере и послушности!

9, 10. (а) Како се можемо угледати на Ноја у показивању вере и послушности? (б) Како ће Бог наградити оне који се држе његових мерила?

⁹ Како се можемо угледати на Ноја у показивању вере и послушности. То можемо чинити тако што заступамо Јеховино гледиште о томе шта је исправно, а шта не, тако што нисмо део Сатаниног света и тако што нам је Божје Краљевство на првом месту у животу (Мат. 6:33; Јов. 15:19). Чињеница је да нас свет не воли због нашег начина живота. На пример, у неким земљама смо у медијима на лошем гласу због тога што се чврсто држимо Божјих закона о браку и моралу. (Прочитати Малахију 3:17, 18.) Међутим, ми немамо страх од људи, већ од Јехове. То значи да га дубоко поштујемо и не желимо да га разочарамо. Свесни смо да нам само он може дати вечни живот (Лука 12:4, 5).

¹⁰ Зато је добро да се свако од нас пита: Да ли ћу радити оно што Бог сматра исправним чак и ако ме због тога други буду исмевали или критиковали? Да ли се уздам у Бога да ће бринути за моју породицу и онда кад ми је тешко да зарадим за живот? Ако попут Ноја показујемо веру и послушност, можемо бити сигурни да ће Бог бринути о нама (Фил. 4:6, 7).

11. С чим су се у Вавилону суочили Данило, Ананија, Мисаило и Азарија? (Видети слику на почетку чланка.)

¹¹ Кушње с којима се Данило суочавао. Данило је као заробљеник одведен у Вавилон, град у ком су људи обожавали многе лажне богове и бавили се спиритизмом. Осим тога, Вавилонци су презирали Јевреје и исмевали су и њих и њиховог Бога, Јехову (Пс. 137:1, 3). То је сигурно веома болело оне који су попут Данила волели Јехову. Надаље, Данило, Ананија, Мисаило и Азарија били су изабрани да служе краљу и због тога су такорећи све очи биле упрте у њих. Требало је да прођу посебну обуку и да једу за краљевим столом, што је значило да су морали да једу храну коју је Јехова забрањивао свом народу. Међутим, они су то одбили, а за Данила се каже да је „у свом срцу одлучио да се неће онечистити одабраним јелима која је краљ јео“ (Дан. 1:5-8, 14-17).

12. (а) Какав је Данило био као особа? (б) Како је Јехова гледао на Данила?

¹² Још нешто је могло представљати испит Данилове вере и послушности. Он је био веома способан, због чега му је краљ поверио посебна задужења (Дан. 1:19, 20). Међутим, није се узохолио и постао самоуверен, већ је остао понизан и скроман и сву заслугу за успехе приписивао је Јехови (Дан. 2:30). Вредно је пажње то што је био врло млад када га је Јехова, поред Ноја и Јова, уврстио међу оне који треба да нам буду прави узори. Да ли је поверење које му је Јехова указао било оправдано? Свакако, будући да је Данило до краја живота остао веран и послушан Богу. Када је имао више од 90 година, један анђео му је с пуно топлине рекао: „Данило, миљениче Божји“ (Дан. 10:11).

13. Зашто је Јехова можда помогао Данилу да доспе на висок положај?

¹³ Јехова је подржавао Данила, тако да је Данило имао висок положај, и у вавилонском и у медо-персијском царству (Дан. 1:21; 6:1, 2). Можда је то било зато да би Данило могао да помогне свом народу, * као што је то било у случају  Јосифа у Египту и Јестире и Мардохеја у Персији (Дан. 2:48). Јевреји у заробљеништву, међу којима је био и Језекиљ, видели су како им је Јехова помагао преко Данила и то их је сигурно веома храбрило.

14, 15. (а) По чему је свет у ком живимо сличан свету у ком је Данило живео? (б) Шта родитељи данас могу научити од Данилових родитеља?

¹⁴ Како се можемо угледати на Данила у показивању вере и послушности. И ми данас живимо у свету који је у моралном и духовном погледу потпуно искварен. Људи су под утицајем Вавилона Великог, за који се у Библији каже да је „пребивалиште демонима“ (Откр. 18:2). Пошто смо другачији од овог света, људи нас исмевају (Мар. 13:13). Зато је важно да попут Данила продубљујемо пријатељство с Јеховом. Тада ћемо бити понизни, уздаћемо се у њега и бићемо му послушни, а он ће нас сматрати драгоценим благом (Аг. 2:7).

¹⁵ Родитељи могу много тога научити од Данилових родитеља. Иако је у време када је Данило био дете у Јуди било много зла, њега то није спречило да заволи Јехову. То није било случајно, већ су га очигледно родитељи добро поучили (Посл. 22:6). Чињеница да су му дали име које значи „мој судија је Бог“ указује на то да су волели Бога (Дан. 1:6). Зато, родитељи, стрпљиво поучавајте децу и никад не одустајте од њих (Еф. 6:4). Молите се с њима и за њих. Дајте све од себе да у њихово срце усадите библијска учења и Јехова ће вас богато благословити (Пс. 37:5).

16, 17. С којим се кушњама Јов суочио (а) када је био богат и поштован? (б) када је патио?

¹⁶ Кушње с којима се Јов суочавао. Јов се у животу суочио с великим променама. Испрва је био „највећи од свих људи на Истоку“ (Јов 1:3). Такође је био богат, уважен и поштован у народу (Јов 29:7-16). Међутим, није имао превисоко мишљење о себи, нити је мислио да му Бог није потребан. Зато га је Бог назвао својим слугом и о њему рекао да је „човек беспрекоран и праведан, који се боји Бога и клони се зла“ (Јов 1:8).

¹⁷ Међутим, све се то променило муњевитом брзином. Одједном је изгубио све што је имао и пао у такав очај да је пожелео да умре. Ми данас знамо да је иза свега тога стајао Сатана. Он је тврдио да Јов служи Богу из себичних мотива. (Прочитати  Јова 1:9, 10.) Јехова је то веома озбиљно схватио. Шта је урадио да би показао да је Сатана лажов? Пружио је Јову прилику да докаже своју беспрекорност и да покаже да му служи из чистог срца и несебичних мотива.

18. (а) Због чега се дивиш Јову? (б) Шта учимо о Јехови на основу тога како се опходио према Јову?

¹⁸ Сатана је осмислио напад на Јова, тако што је сваки окрутан ударац који му је задао изгледао као да Јехова стоји иза њега (Јов 1:13-21). Осим тога, бол су му наносила и три лажна пријатеља, која су тврдила да је сигурно лош човек и да га Бог због тога кажњава (Јов 2:11; 22:1, 5-10). Упркос свему томе, Јов је остао беспрекоран. Тачно је да је понекад рекао нешто непромишљено. Али Бог је разумео да је то било због тога што је био напаћен (Јов 6:1-3). У њему је видео човека који му ни у најдубљем очају није окренуо леђа, иако му је Сатана немилосрдно задавао ударац за ударцем. Кад су се његове кушње завршиле, Јехова га је благословио и дао му двоструко више од свега што је раније имао. Такође му је подарио још 140 година живота (Јак. 5:11). Све то време, Јов је верно служио Јехови. Зашто можемо бити сигурни у то? Зато што је у време када га је Језекиљ уврстио међу праведне особе Јов већ вековима био мртав.

19, 20. (а) Како се можемо угледати на Јова у показивању вере и послушности? (б) Како у опхођењу с другима можемо бити саосећајни попут Јехове?

¹⁹ Како се можемо угледати на Јова у показивању вере и послушности. У каквим год да смо околностима, важно је да нам служење Јехови увек буде у средишту живота. То ћемо показати тако што ћемо се целим срцем уздати у њега и бити му послушни. Нама је то чак и лакше него Јову, будући да знамо ко је Сатана и како заводи људе (2. Кор. 2:11). Надаље, из Библије, а посебно из записа о Јову, сазнајемо зашто Бог допушта патњу. Из Даниловог пророчанства разумемо да је Божје Краљевство власт на чијем је челу Исус Христ и да ће оно ускоро владати над целом земљом и окончати сву патњу (Дан. 7:13, 14).

²⁰ Из Јововог примера такође учимо да је веома важно да будемо саосећајни према суверницима који пролазе кроз неки тежак период. Они због тога понекад могу рећи нешто непромишљено (Проп. 7:7). Тада не треба да их осуђујемо, већ да будемо пуни разумевања и саосећајни. На тај начин поступамо попут нашег Оца, Јехове, који је пун љубави и милосрђа (Пс. 103:8).

21. Како се речи из 1. Петрове 5:10 могу применити на Нојев, Данилов и Јовов живот?

²¹ Ноје, Данило и Јов су живели у различито време и у различитим околностима. Ипак, истрајали су у својим кушњама. Њихов живот нас подсећа на оно што је Петар написао: „Пошто мало претрпите, Бог сваке незаслужене доброте [...] довршиће ваше обучавање, учврстиће вас и ојачати“ (1. Петр. 5:10).

22. О чему ће бити речи у следећем чланку?

²² Стих из 1. Петрове 5:10 показује да ће Јехова учврстити и ојачати своје слуге, а то се сигурно односи и на нас данас. Сви ми желимо да нас Јехова ојача и учврсти да бисмо му и даље верно служили. Зато настојмо да будемо попут Ноја, Данила и Јова у показивању вере и послушности. Као што ћемо видети у следећем чланку, они су сачували беспрекорност јер су добро познавали Јехову. Разумели су све оно што је тражио од њих (Посл. 28:5). И ми можемо бити попут њих.