ДОК се један брод пуном паром приближавао малом заливу близу Белфаста, путници су стајали на палуби и уживали у првим јутарњим зрацима, који су обасјавали зелене пропланке Ирске. Било је то у мају 1910. Један од путника био је и Чарлс Расел, коме је то био пети долазак у Ирску. Пред њима су се уздизала два масивна прекоокеанска брода, Титаник * и Олимпик. На пристаништу иза бродоградилишта, стајала је група Истраживача Библије и чекала долазак путника.

Брат Расел је желео да се добра вест проповеда широм света. Тако је око 20 година раније већ почео да прави планове за проповедничка путовања ван Америке. Прво такво путовање започео је у Ирској, у јулу 1891. Док се брод приближавао обали Квинстауна, брат Расел је с палубе посматрао залазак сунца и можда се присећао како су му родитељи описивали ову земљу, која је била њихова домовина. Док је с још неком браћом посматрао лепо уређене градове и прелепе пределе, размишљао је о томе како су та подручја спремна за духовну жетву.

Брат Расел је укупно седам пута био у Ирској. Предавања која је одржао током прве посете, очигледно су пробудила интересовање код многих, тако да је приликом следећих посета, више стотина људи, а понекад и хиљаде њих, слушало његова излагања. Пре него што је други пут посетио Ирску, у мају 1903, у локалним новинама је најављивано да ће одржати предавања у Белфасту и Даблину. Брат Расел је касније рекао да је „публика веома пажљиво слушала“ његово предавање под називом „Обећање потврђено заклетвом“, у ком је говорио о Аврахамовој вери и о благословима које ће људи доживети у будућности.

Због тако великог интересовања за добру вест, брат Расел је одлучио да посети Ирску и кад је трећи пут стигао у Европу. Када је једног априлског јутра 1908. стигао у Белфаст, на пристаништу су му добродошлицу изразила петорица браће. Те вечери је пред „око 300 интелектуалаца“ одржао најављивано предавање, под називом „Пад Сатаниног царства“. Један од присутних, који се није слагао с братом Раселом, брзо је био оповргнут његовом вештом употребом Светог писма. Када је у Даблину одржао предавање, брат Расел је наишао на жестоко противљење господина О’Конора, секретара хришћанске заједнице младих (YMCA). Он је покушао да нахушка више од 1 000 присутних против Истраживача Библије. Шта се затим десило?

Хајде да се вратимо у то време и замислимо шта се тада можда дешавало. Један човек заинтересован за библијску истину одлучује да послуша предавање које је најављено у новинама The Irish Times. Тако долази у салу у којој ће се одржати предавање. Међутим, она је већ препуна и он једва успева да пронађе место. Пажњу му потпуно заокупља говорник. То је старији човек седе косе и браде, у дугом црном капуту. Док сат и по времена износи предавање, он се креће по бини и живо  гестикулише, темељно објашњавајући библијске стихове. Тако истина допире до срца овог човека. Чак и без икаквог озвучења, говорников глас допире до сваког дела сале, а публика ни на трен не губи пажњу. Затим, у делу резервисаном за питања и одговоре, господин О’Конор и његови пријатељи покушавају да оспоре брата Расела, али он одлучно брани добру вест на темељу Светог писма. Публика аплаузом изражава своје слагање с братом Раселом. Кад се аплауз утишао, заинтересовани човек прилази групи у којој је брат Расел са својим сарадницима како би сазнао више о томе што је чуо у предавању. Према извештајима браће из тог времена, многи су на тај начин упознали истину.

У мају 1909, брат Расел је бродом Мауретанија кренуо из Њујорка на своје четврто путовање. Са собом је повео брата Хантсингера, који је служио као његов стенограф. На тај начин је за време пловидбе могао да му диктира чланке за Стражарску кулу. Говор брата Расела у Белфасту слушало је 450 људи, од којих је њих 100 морало да стоји због малог простора.

Када је брат Расел пети пут посетио Ирску, поново се десило исто. Након његовог предавања у Даблину, појавио се господин О’Конор с једним познатим теологом. Након што је брат Расел из Светог писма одговорио на питања тог теолога, публика је била одушевљена. Следећег дана, брат Расел и његови сарадници су отишли бродом који је превозио брзу пошту за Ливерпул и тамо се укрцали на познати брод Лузитанија *, који је пловио за Њујорк.

Предавања брата Расела су најављивана у јавности и током његовог шестог и седмог путовања, 1911. У пролеће те године, 20 Истраживача Библије из Белфаста срдачно су дочекали 2 000 присутних, који су дошли да чују предавање „Загробни живот“. Касније је брат Расел одржао предавање у Даблину. Поново је дошао господин О’Конор, овог пута с једним свештеником, који је постављао питања брату Раселу. Публика је аплаузом подржала брата Расела, јер је на сва питања дао одговоре на темељу Светог писма. Током јесени исте године, брат Расел је и у другим градовима одржао предавања пред бројном публиком. Када је поново одржао предавање у Даблину, господин О’Конор је с још 100 насилника покушао да прекине тај скуп, али је публика још једном подржала брата Расела.

У то време је углавном брат Расел држао предавања, али је сматрао да „ниједан човек није незаменљив“, јер ширење добре вести „није људско дело, већ Божје“. Таква предавања су била одлично средство за преношење библијске истине. Чему су она допринела? Захваљујући њима, добра вест се ширила и скупштине су ницале у многим градовима широм Ирске. (Из наше архиве — Велика Британија.)