1-2. (а) Када највише размишљамо о нашим вољенима који су умрли? (б) Шта је Исус успоставио у ноћи пре своје смрти?

 ЧАК и ако је прошло много времена откако су наши вољени умрли, ми их се и даље сећамо. На годишњицу њихове смрти посебно оживљавамо успомене на њих.

² Сваке године ми смо међу милионима људи који се широм света окупљају поводом годишњице смрти некога ко нам је посебно драг – Исуса Христа (1. Петр. 1:8). То је прилика да се подсетимо да је он дао свој живот да би нас спасао греха и смрти (Мат. 20:28). Исус је желео да његови следбеници обележавају сећање на његову смрт. У ноћи пре него што је умро, он је успоставио посебну свечаност и дао заповест својим ученицима: „Чините ово мени на спомен“ (Лука 22:19).

3. О чему ће бити речи у овом чланку?

³ Само мали број оних који присуствују Спомен-свечаности нада се да ће живети на небу. Али тој свечаности присуствују и милиони оних који се надају да ће живети на земљи. У овом чланку осмотрићемо неке разлоге због којих и једни и други присуствују и како им то користи. Започећемо са разлозима које имају помазаници.

4. Зашто помазаници узимају хлеб и вино током Спомен-свечаности?

⁴ Помазани хришћани сваке године присуствују Спомен-свечаности и узимају хлеб и вино. Да бисмо разумели зашто узимају хлеб и вино, погледајмо шта се десило током последње ноћи Исусовог живота на земљи. Након прославе Пасхе, Исус је успоставио свечаност која је касније постала позната као Господова вечера. Он је једанаесторици својих верних апостола додао хлеб и вино и рекао им да једу и пију. Говорио им је о два савеза, то јест споразума – о новом савезу и савезу за Краљевство * (Лука 22:19, 20, 28-30). Захваљујући тим савезима, апостоли и један тачно утврђен број људи добили су могућност да постану краљеви и свештеници на небу (Откр. 5:10; 14:1). Само помазаници који су још увек на земљи могу узимати хлеб и вино током Спомен-свечаности, зато што су једино они учесници у тим савезима.

5. Како помазаници гледају на своју наду?

⁵ Постоји још један разлог зашто помазаници долазе на Спомен-свечаност: Том приликом они дубље размишљају о својој нади. Имају предивну наду да ће добити бесмртност и нераспадљивост, да ће владати са Исусом Христом и преосталим помазаницима и, изнад свега, да ће видети самог Јехову (1. Кор. 15:51-53; 1. Јов. 3:2). Помазани хришћани знају да је то велика част. Али свесни су и тога да морају остати верни до саме смрти да би добили ту награду (2. Тим. 4:7, 8). Размишљање о тој нади помазаницима причињава радост (Титу 2:13). А које разлоге имају „друге овце“ да присуствују Спомен-свечаности? (Јов. 10:16).

6. Који разлог имају друге овце да присуствују Спомен-свечаности?

⁶ Током Спомен-свечаности, друге овце не узимају хлеб и вино него присуствују овој свечаности само као посматрачи. Они који се надају животу на земљи први пут су конкретно позвани да присуствују тој свечаности 1938. године. У Стражарској кули од 1. марта те године стајало је: „Сасвим је на месту да [друге овце] присуствују том састанку као посматрачи [...] То је радосна прилика и за њих.“ Као што се званице радују што су на венчању својих пријатеља, тако се и друге овце радују што су на Спомен-свечаности као посматрачи.

7. Зашто говор који се одржава на Спомен-свечаност значи и другим овцама?

⁷ И друге овце овом приликом дубље размишљају о својој нади. И њима значи да чују говор који се одржава током Спомен-свечаности, зато што се велики део тог говора бави тиме шта ће Христ и његових 144 000 сувладара урадити за послушне људе током Хиљадугодишње владавине. Земља ће бити претворена у рај, а људи ће достићи савршенство. Нема сумње да друге овце једва чекају да  се испуне библијска пророчанства, попут оних из Исаије 35:5, 6; 65:21-23 и Откривења 21:3, 4. Док замишљају себе и своје вољене у новом свету, они учвршћују своју наду и јачају своју решеност да никада не престану да служе Јехови (Мат. 24:13; Гал. 6:9).

8. Који је други разлог што друге овце присуствују Спомен-свечаности?

⁸ Погледајмо још један разлог зашто друге овце присуствују Спомен-свечаности. То је начин да пруже подршку помазаним хришћанима и да им покажу колико их воле. У Божјој Речи је проречено да ће помазаници и друге овце блиско сарађивати. Погледајмо нека од тих пророчанстава.

9. Како је у пророчанству из Захарије 8:23 описано шта друге овце осећају према помазаницима?

⁹ Прочитати Захарију 8:23. У овом пророчанству је на предиван начин описано шта друге овце осећају према својој помазаној браћи и сестрама. Јудејац из овог пророчанства представља помазане хришћане који су још увек на земљи (Римљ. 2:28, 29). „Десет људи из свих народа који говоре разним језицима“ представљају друге овце. Они се чврсто држе помазаника тако што заједно с њима служе правом Богу. Своју приврженост помазаницима показују тако што присуствују Спомен-свечаности.

10. Како се испунило пророчанство из Језекиља 37:15-19, 24, 25?

¹⁰ Прочитати Језекиља 37:15-19, 24, 25. Као што је обећао, Јехова је ујединио помазане хришћане и друге овце. Пророчанство говори о два прута. Прут на ком пише „за Јуду“ (племе из ког су бирани израелски краљеви) представља оне који се надају животу на небу, а „Јефремов прут“ представља оне који се надају животу на земљи. * Јехова ће ујединити ове две групе људи и оне ће постати „један прут“. То значи да уједињено служе Богу под једним краљем, Исусом Христом. Сваке године, помазаници и друге овце присуствују Спомен-свечаности, не као две одвојене групе већ као „једно стадо с једним пастиром“ (Јов. 10:16).

11. Према Матеју 25:31-36, 40, како друге овце првенствено подупиру Христову браћу?

¹¹ Прочитати Матеја 25:31-36, 40. Овце из овог поређења представљају праведне људе који живе у последњим данима и надају се да ће живети на земљи. И они се убрајају у друге овце. Они верно подупиру преосталу Христову помазану браћу на земљи првенствено тако што им помажу да испуне огромну одговорност коју имају – да проповедају и стварају ученике широм света (Мат. 24:14; 28:19, 20).

12-13. На које још начине друге овце подупиру Христову помазану браћу?

¹² У седмицама пре Спомен-свечаности друге овце пружају подршку Христовој браћи тако што позивају људе на Спомен-свечаност. (Видети оквир „ Спомен-свечаност – посебан период за нас“.) Такође, предузимају све што је потребно да би се Спомен-свечаност  одржала у скупштинама широм света иако у већини тих скупштина нико од присутних не узима хлеб и вино. Друге овце су пресрећне што могу да подупиру Христову браћу на такве начине. Они знају да је за Исуса све што чине за његову помазану браћу исто као да чине за њега (Мат. 25:37-40).

¹³ Без обзира на нашу наду, које још разлоге сви имамо да присуствујемо Спомен-свечаности?

14. Како су Јехова и Исус показали огромну љубав према нама?

¹⁴ Захвални смо за љубав коју су нам Јехова и Исус показали. Јехова нам је показао љубав на много начина, али један је посебно вредан пажње. Највећи израз његове несебичне љубави био је то што је послао свог драгог Сина да пати и умре за нас (Јов. 3:16). И Исус је показао велику љубав тиме што је спремно дао свој живот за нас (Јов. 15:13). Никада нећемо моћи да им узвратимо толику љубав. Али можемо својим начином живота показати да смо захвални (Кол. 3:15). Такође присуствујемо Спомен-свечаности да бисмо се подсетили колико нас они воле и да бисмо показали колико ми њих волимо.

15. Зашто и помазани хришћани и друге овце веома цене откупну жртву?

¹⁵ Захвални смо за откупну жртву (Мат. 20:28). Помазани хришћани су захвални за откупнину захваљујући којој имају дивну наду. Због њихове вере у Исусову жртву, Јехова их је прогласио праведнима и усвојио их као своју децу (Римљ. 5:1; 8:15-17, 23). И друге овце су захвалне за откупнину. На темељу вере у Христову жртву, они су чисти у Божјим очима, могу да му служе и надају се да ће преживети „велику невољу“ (Откр. 7:13-15). Један од начина на који и помазаници и друге овце показују своју захвалност за откупнину је то што сваке године присуствују Спомен-свечаности.

16. Који је још један разлог зашто присуствујемо Спомен-свечаности?

¹⁶ Још један разлог зашто присуствујемо Спомен-свечаности јесте то што желимо да будемо послушни Исусу. Без обзира на то да ли се надамо да ћемо живети на небу или на земљи, ми желимо да будемо послушни заповести коју је Исус дао у ноћи када је успоставио Спомен-свечаност: „Чините ово мени на спомен“ (1. Кор. 11:23, 24).

17. Како нам Спомен-свечаност помаже да се приближимо Јехови?

¹⁷ Ближи смо Јехови (Јак. 4:8). Као што смо већ видели у овом чланку, Спомен-свечаност нам пружа прилику да дубоко размишљамо о нади коју нам је Јехова дао и о великој љубави коју нам је показао (Јер. 29:11; 1. Јов. 4:8-10). Када размишљамо о сигурној нади коју имамо за будућност и о Божјој верној љубави, још више га волимо и наше пријатељство с њим је све јаче (Римљ. 8:38, 39).

18. На шта ће нас подстаћи размишљање о Исусовом примеру?

 ¹⁸ Подстакнути смо да се угледамо на Исуса (1. Петр. 2:21). У данима који претходе Спомен-свечаности, читамо библијске записе о Исусовим последњим данима на земљи, његовој смрти и ускрсењу. Говор који је припремљен за ову свечаност подсећа нас на то колико нас Исус воли (Еф. 5:2; 1. Јов. 3:16). Док читамо и размишљамо о томе колико је био самопожртвован, подстакнути смо да и сами живимо „као што је Исус живео“ (1. Јов. 2:6).

19. Како можемо остати у Божјој љубави?

¹⁹ Наша жеља да останемо у Божјој љубави још је јача (Јуд. 20, 21). Да бисмо остали у његовој љубави, трудимо се да му будемо послушни, да светимо његово име и да му својим начином живота доносимо радост (Посл. 27:11; Мат. 6:9; 1. Јов. 5:3). Кад присуствујемо Спомен-свечаности, још смо одлучнији да сваког дана, док год смо живи, показујемо Јехови колико га волимо.

20. Које добре разлоге имамо да присуствујемо Спомен-свечаности?

²⁰ И они који се надају да ће живети на небу и они који се надају да ће живети на земљи имају добре разлоге да присуствују Спомен-свечаности. Сваке године, када се окупимо на тој свечаности, присећамо се смрти Исуса Христа, кога неизмерно волимо. Што је најважније, присећамо се да је Јехова дао свог Сина као откупну жртву за нас – што је највећи израз његове љубави. Ове године, Спомен-свечаност ће бити одржана у петак, 15. априла. Ми волимо Јехову и његовог Сина. Зато нам тог дана ништа неће бити важније од тога да присуствујемо обележавању годишњице Исусове смрти.