1. У каквој ситуацији се Давид нашао?

 ДАВИД је бежао да би сачувао свој живот јер је Саул, моћни краљ Израела, желео да га убије. Кад му је понестало хране, Давид је дошао у град Нов и замолио да му дају само пет хлебова (1. Сам. 21:1, 3). Касније се са својим људима склонио у једну пећину (1. Сам. 22:1). Како је дошло до тога да Давид постане бегунац?

2. Како је Саул довео себе у опасну ситуацију? (1. Самуилова 23:16, 17).

² Саул је био страховито љубоморан на Давида због тога што га је народ волео и због бројних победа у биткама. Такође је знао да га је Јехова одбацио због непослушности и да је изабрао Давида за новог краља. (Прочитати 1. Самуилову 23:16, 17.) Па ипак, Саул је још увек био краљ Израела, имао је велику војску и много присталица тако да је Давид морао да бежи да би спасао свој живот. Да ли је Саул стварно мислио да може да спречи остварење Божје намере? (Ис. 55:11). У Библији не пише ништа о томе, али можемо бити сигурни у једно: Саул је својим поступцима довео себе у опасну ситуацију. Они који се боре против Бога сигурно губе.

3. Како се Давид осећао упркос околностима у којима се налазио?

³ Давид није био жељан власти. Њему није био циљ да постане краљ Израела. Јехова га је помазао за краља (1. Сам. 16:1, 12, 13). Саул је почео да гледа на Давида као на смртног непријатеља. Али Давид није кривио Јехову због опасности у којој се нашао, нити се жалио због тога што није имао довољно хране и што  је морао да живи у пећини. Он је имао сасвим другачији став. Могуће је да је управо док се крио у тој пећини написао прелепу песму хвале у којој се налази стих на ком се темељи овај чланак: „Онима који служе Јехови ништа неће недостајати“ (Пс. 34:10).

4. О којим питањима ће бити речи и зашто је важно да добијемо одговор на њих?

⁴ И данас многе Јеховине слуге немају довољно хране или других ствари неопходних за живот. * То се често дешавало током пандемије коронавируса. С обзиром на то да се „велика невоља“ приближава, можемо очекивати још тежа времена (Мат. 24:21). Имајући на уму ове чињенице, хајде да одговоримо на четири питања: У ком смислу Давиду ништа није недостајало? Зашто морамо научити да будемо задовољни оним што имамо? Зашто можемо веровати да ће Јехова бринути за нас? И како се већ сада можемо припремити за будуће догађаје?

5-6. Како нам Псалам 23:1-6 помаже да разумемо шта је Давид мислио када је рекао да Божјим слугама ништа неће недостајати?

⁵ Шта је Давид мислио када је рекао да Јеховиним слугама ништа неће недостајати? Слична мисао из 23. псалма помоћи ће нам да то разумемо. (Прочитати Псалам 23:1-6.) Давид започиње овај псалам речима: „Јехова је мој Пастир. Ништа ми неће недостајати.“ У наставку спомиње оно што има истинску, трајну вредност – све што му Јехова пружа као његов Пастир. Јехова га води „стазама праведности“ и уз њега је и у добру и у злу. Давид је описао живот Јеховиних слугу као живот на „зеленим пашњацима“. Али био је свестан тога да то не значи да неће имати никакве проблеме. Понекад ће бити обесхрабрен и имаће осећај да хода „долином густе таме“. Имаће и  непријатеље. Али све док је Јехова његов Пастир, Давид се неће бојати зла.

⁶ Тако смо добили одговор на питање: У ком смислу Давиду ништа није недостајало? У духовном погледу имао је све што му је било потребно. Његова срећа није зависила од материјалних ствари. Био је задовољан оним што му је Јехова давао. Божји благослов и заштита били су му важнији од свега.

7. Према Луки 21:20-24, са чим су се суочили хришћани који су живели у Јудеји?

⁷ Из Давидових речи видимо колико је важно да се не везујемо превише за материјалне ствари. Нема ништа лоше у томе да уживамо у ономе што имамо, али то не треба да нам буде најважније у животу. То је чињеница коју су морали разумети и хришћани који су у првом веку живели у Јудеји. (Прочитати Луку 21:20-24.) Исус их је упозорио да ће доћи време када ће Јерусалим опколити војска и улогорити се око њега. Када се то догоди, требало је да „они који буду у Јудеји беже у горе“. На тај начин би спасли свој живот, али би изгубили многе материјалне ствари. У једној Стражарској кули је то овако објашњено: „Они су оставили своја поља и куће, чак и не покупивши своје ствари из куће. С поверењем у Јеховину заштиту и подршку, они су своје обожавање ставили испред свега другог што би могло изгледати важно.“

8. Шта учимо од хришћана који су живели у Јудеји?

⁸ Из догађаја који су се одиграли у првом веку извлачимо једну важну лекцију. У Стражарској кули коју смо споменули стоји следеће: „Можда [су] пред нама испити, као рецимо то како гледамо на материјалне ствари; да ли су нам оне најважнија ствар, или је важније спасење које ће доћи за све који су на Божјој страни? Да, наше бежање може обухватати неке невоље и одрицања. Мораћемо бити спремни да урадимо шта год је потребно, као што су то учиниле и наше претече из првог века, које су [...] побегле из Јудеје.“ *

9. Како на тебе утиче размишљање о Павловом савету упућеном Јеврејима?

⁹ Можеш ли замислити колико је тим хришћанима било тешко да оставе скоро сву своју имовину и да све почну испочетка? Била им је потребна вера у то да ће Јехова бринути за њихове основне потребе. Али један савет им је доста помогао у тој ситуацији. Пет година пре него што су Римљани опколили Јерусалим, Павле им је написао: „Нека у вашем животу не буде љубави према новцу, него будите задовољни оним што имате. Јер Бог је рекао: ’Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити.‘ Зато пуни храбрости можемо рећи: ’Јехова је мој помоћник, нећу се бојати. Шта ми може човек?‘“ (Јевр. 13:5, 6). Нема сумње да је онима који су примили к срцу Павлов савет пре римске опсаде било лакше да се прилагоде скромнијем начину живота. Били су сигурни да ће се Јехова бринути за њихове основне потребе. Павлове речи нас уверавају да се и ми можемо ослонити на Јехову.

10. Шта је Павле научио током живота?

¹⁰ Павле је и Тимотеју дао сличан савет, који може користити и нама. Он је  написао: „Дакле, кад имамо храну, одећу и кров над главом, будимо задовољни тиме“ (1. Тим. 6:8). Да ли то значи да не би било у реду да уживамо у укусној храни, да имамо лепу кућу или да с времена на време купимо нову одећу? То није била суштина Павловог савета. Он је једноставно рекао да треба да будемо задовољни оним што имамо (Фил. 4:12). Научио је то током живота. Наша највећа драгоценост нису материјалне ствари већ наше пријатељство с Богом (Авак. 3:17, 18).

11. Шта учимо из онога што је Мојсије рекао Израелцима?

¹¹ Понекад се може десити да оно што ми мислимо да нам је потребно није исто што и Јехова мисли да нам је потребно. Запазимо шта је Мојсије рекао Израелцима након што су 40 година провели у пустињи: „Јехова, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Он је бдео над вама док сте путовали кроз ову велику пустињу. Ових 40 година Јехова, ваш Бог, био је с вама. Ништа вам није недостајало“ (Пон. зак. 2:7). Током тих 40 година, Израелци су увек имали храну јер им је Јехова давао ману. Њихова одећа – иста она коју су носили када су изашли из Египта – није се похабала (Пон. зак. 8:3, 4). Можда су неки мислили да то што им Јехова пружа није ништа посебно. Међутим, Мојсије је подсетио Израелце да су имали све што им је било потребно. Јехови ће бити драго  кад види да смо научили да будемо задовољни оним што имамо. Он жели да ценимо оно што добијамо од њега, чак и ако су то мале ствари, и да му будемо захвални.

12. По чему се види да се Давид уздао у Јехову, а не у себе?

¹² Давид је знао да је Јехова веран и да добро брине о онима који га воле. Иако му је у време када је писао 34. псалам живот био у опасности, Давид је очима вере видео како „Јеховин анђео стражари“ поред њега (Пс. 34:7). Можда је упоредио Јеховиног анђела с војником који стражари у пољу, увек на опрезу због непријатеља. Премда је био одважан ратник и Јехова му је обећао да ће постати краљ, Давид се није ослањао на своју вештину да праћком или мачем савлада непријатеља (1. Сам. 16:13; 24:12). Био је потпуно уверен да Јехова преко својих анђела избавља оне који га се боје. Наравно, ми данас не очекујемо неку чудесну заштиту. Али знамо да ће сви који се уздају у Јехову добити вечни живот, чак и ако умру пре него што дође крај овог света.

13. (а) Зашто ће изгледати да ће нас Гог од Магога лако поразити? (б) Зашто не треба да се плашимо? (Видети слику на насловној страни.)

¹³ У блиској будућности, наше поуздање у Јеховину моћ да нас заштити биће на испиту. Када Гог од Магога, коалиција народа, нападне Божји народ, изгледаће као да је наш живот у опасности. Биће нам потребно снажно уверење да Јехова може да нас избави и да ће то и учинити. Народима који нас буду напали изгледаћемо као беспомоћне овце које немају никога да их заштити (Језек. 38:10-12). Бићемо ненаоружани и без искуства у борби. Деловаће да смо лака мета. Али ти народи неће видети оно што ми видимо очима вере – анђеле који стражаре око нас, спремни да нас одбране. Како би уопште и могли да их виде кад немају веру? Биће у шоку када нам небеске војске притекну у помоћ (Откр. 19:11, 14, 15).

14. Шта ће нам помоћи да се већ сада припремимо за оно што нам предстоји?

¹⁴ Како се можемо припремити за будуће догађаје? Пре свега, не треба да придајемо превелики значај материјалним стварима, јер ћемо их једног дана свакако изгубити. Осим тога, важно је да будемо задовољни оним што имамо и да нам пријатељство с Јеховом буде највећи извор радости. Што боље упознамо нашег Бога, бићемо сигурнији у његову способност да нас заштити током напада Гога од Магога.

15. Шта је помогло Давиду да разуме да га Јехова никада неће изневерити?

¹⁵ Погледајмо шта је још помогло Давиду да се припреми за кушње. То исто може помоћи и нама. Он је рекао: „Испитајте Јехову и уверите се да је добар. Срећан је човек коме је он уточиште“ (Пс. 34:8). Из тих речи видимо зашто је Давид био уверен да увек може рачунати на Јеховину помоћ. Често се ослањао на Јехову и он га никада није изневерио. Као младић, Давид се суочио са застрашујућим филистејским ратником Голијатом и рекао му је:  „Јехова ће те данас предати мени у руке“ (1. Сам. 17:46). Касније је служио краљу Саулу који је више пута покушао да га убије. Али, „Јехова [је] био с Давидом“ (1. Сам. 18:12). Пошто је много пута осетио како му Јехова помаже, Давид је знао да ће му он помоћи и у кушњама у којима се тренутно налази.

16. У којим ситуацијама можемо видети колико је Јехова добар?

¹⁶ Што се више ослањамо на Јехову сада, то ће бити јаче наше уверење да ће нам он помагати и у будућности. Потребна је вера и поуздање у Јехову да бисмо питали послодавца за слободне дане како бисмо присуствовали покрајинском састанку или регионалном конгресу или да бисмо тражили другачије радно време како бисмо могли да присуствујемо свим састанцима и да више времена проведемо у служби проповедања. Замисли да ти је шеф одбио молбу и да си изгубио посао. Да ли верујеш да те Јехова никада неће напустити, да ће се увек бринути за тебе и пружати ти оно што је неопходно? (Јевр. 13:5). Многи који су у пуновременој служби могу испричати искуства која показују како им је Јехова помогао када им је био најпотребнији. Јехова је веран.

17. Како гласи годишњи цитат за 2022. и зашто је правовремен?

¹⁷ Пошто је Јехова на нашој страни, немамо разлога да се плашимо онога што нам предстоји. Наш Бог нас неће напустити све док нам је служење њему на првом месту у животу. Већ сада треба да се припремамо за тешка времена која предстоје и да се уздамо у то да нас Јехова никада неће оставити. С тим на уму, Водеће тело је изабрало Псалам 34:10 као годишњи цитат за 2022: „Онима који служе Јехови ништа неће недостајати.“