1-2. Зашто сваке године присуствујемо Спомен-свечаности?

 ПРЕ скоро 2 000 година Исус је дао свој живот за нас и тиме нам омогућио да добијемо вечни живот. У ноћи пре своје смрти, заповедио је својим ученицима да се сећају онога што је учинио за њих тако што ће одржавати једноставну свечаност током које ће користити хлеб и вино (1. Кор. 11:23-26).

² Ми смо послушни тој Исусовој заповести зато што га много волимо (Јов. 14:15). Захвалност за његову жртву показујемо тако што сваке године у периоду Спомен-свечаности уз молитву размишљамо о ономе што је његова смрт омогућила свим људима. Осим тога, трудимо се да више идемо у службу и да што већи број људи позовемо на Спомен-свечаност. Наравно, нећемо ничему дозволити да нас спречи да присуствујемо тој посебној свечаности.

3. О чему ће бити речи у овом чланку?

³ У овом чланку ћемо осмотрити три подручја на којима Јеховине слуге улажу велики труд да би обележавале годишњицу Исусове смрти: (1) прослављају Спомен-свечаност онако како је Исус одредио, (2) позивају друге на тај скуп и (3) прослављају ову свечаност и у тешким околностима.

4. Шта све сазнајемо током Спомен-свечаности и зашто треба да будемо захвални за то? (Лука 22:19, 20).

⁴ Сваке године на Спомен-свечаности слушамо говор који нам пружа јасне одговоре на многа питања. Сазнајемо зашто је људима потребна откупнина и како смрт једног човека може покрити грехе многих. Подсећамо се и на то шта представљају хлеб и вино и ко треба да их узима. (Прочитати Луку 22:19, 20.) Размишљамо и о дивној будућности која чека оне који се надају вечном животу на земљи (Ис. 35:5, 6; 65:17, 21-23). Треба да будемо захвални за оно што смо научили. Милијарде људи не знају ове ствари и не разумеју колико је драгоцена Исусова жртва. Осим тога, не обележавају Спомен-свечаност онако како је то Исус заповедио. Због чега?

5. Како су људи након смрти већине апостола почели да обележавају Исусову смрт?

⁵ Убрзо након смрти Исусових апостола, у скупштину су се увукли лажни хришћани (Мат. 13:24-27, 37-39). Они су извртали „истину да би одвукли ученике за собом“ (Дела 20:29, 30). Једна од неистина које су с временом почели да заговарају била је да његова жртва мора да се приноси увек изнова. То је у супротности са оним што каже Библија, да је Исус „једном заувек принет да понесе грехе многих“ (Јевр. 9:27, 28). Многи људи данас верују у то лажно учење. Они се редовно окупљају у црквама, понекад и сваки дан, како би учествовали у обреду који се назива „причешће“. b У неким хришћанским црквама верници се не причешћују тако често. У сваком случају, већина њих нема представу о томе шта је све постигнуто Христовом смрћу. Неки се можда питају: „Да ли ми на основу Исусове жртве заиста могу бити опроштени греси?“ Зашто се то питају? Зато што су им сумње посејали људи који тврде да Исусова жртва не може покрити грехе. Како прави Исусови следбеници помажу људима да увиде шта је истина о откупној жртви?

6. Шта је до 1872. закључила једна група која је темељно проучавала Библију?

⁶ Крајем 19. века, група људи предвођена Чарлсом Тејзом Раселом почела је темељно да проучава Свето писмо. Желели су да разумеју значење Исусове жртве и како треба обележавати сећање на његову смрт. На темељу Библије су до 1872. дошли до закључка да је Исус својом смрћу обезбедио откупнину за све људе. То сазнање нису задржали за себе већ су га путем књига, новина и часописа преносили другима. Убрзо након тога, по узору на хришћане из првог века, почели су да се окупљају само једном годишње како би прославили Спомен-свечаност.

7. Како и нама користе сазнања до којих су дошли Чарлс Расел и његови сарадници?

⁷ И нама много користе сазнања до којих су пре много година дошли ти хришћани. У ком смислу? Јехова нам је помогао да разумемо шта Исусова жртва значи и шта ће она омогућити читавом човечанству (1. Јов. 2:1, 2).  Сазнали смо и да Библија говори о две наде за људе који су послушни Богу. Неки ће добити бесмртни живот на небу, а милиони других ће вечно живети на земљи. Све смо ближи Јехови кад размишљамо о томе колико нас он воли и колико нама лично значи Исусова откупна жртва (1. Петр. 3:18; 1. Јов. 4:9). Зато попут наше верне браће из прошлости и ми позивамо друге да нам се придруже у прослављању Спомен-свечаности, по узору који нам је Исус дао.

8. Колики труд Јеховине слуге улажу у позивање других на Спомен-свечаност? (Видети слику.)

⁸ Јеховине слуге већ много година уназад позивају људе да присуствују Спомен-свечаности. Већ 1881. браћа и сестре из Сједињених Држава били су позвани да се окупе у кући једног брата у Алегенију, у Пенсилванији, како би прославили ту свечаност. Касније је свака скупштина засебно одржавала Спомен-свечаност. У марту 1940, објавитељима је речено да могу позвати све заинтересоване људе са свог подручја. Бетел се 1960. први пут побринуо да скупштине добију штампане позивнице. Од тада је подељено на милијарде позивница за Спомен-свечаност. Зашто улажемо толики труд и време да позивамо друге?

9-10. Кога све позивамо на Спомен-свечаност и зашто? (Јован 3:16).

⁹ Зашто позивамо друге на Спомен-свечаност? Између осталог, зато што  желимо да они који први пут дођу сазнају шта су Јехова и Исус учинили за све нас. (Прочитати Јована 3:16.) Надамо се да ће их оно што буду чули и видели покренути да сазнају више о томе и да постану Јеховине слуге. Али и другима ова свечаност може много значити.

¹⁰ Ми позивамо и оне који су некад били активни Јеховини сведоци. То чинимо да бисмо их подсетили да их Бог и даље воли. Многи се одазивају на наш позив и пресрећни смо због тога. Присуствовање Спомен-свечаности их подсећа на то колико су били срећни док су служили Јехови. Тако је било и с Моником c. Она је поново постала активна током пандемије коронавируса. Након што је присуствовала обележавању годишњице Христове смрти 2021, рекла је: „Ова Спомен-свечаност је била посебна за мене. Први пут након 20 година могла сам да сведочим људима и да их позивам на Спомен-свечаност. Свим срцем сам се трудила у томе зато што сам захвална Јехови и Исусу за оно што су учинили за мене“ (Пс. 103:1-4). Како год да људи реагују на наш позив, ми дајемо све од себе да их позовемо на ту свечаност знајући да Јехова то много цени.

11. Како Јехова благосиља труд који улажемо док позивамо људе на Спомен-свечаност? (Агеј 2:7).

¹¹ Јехова богато благосиља наш труд у позивању људи на Спомен-свечаност. Упркос ограничењима због пандемије коронавируса, на Спомен-свечаност 2021. дошле су 21 367 603 особе, што је био највећи број присутних до тада. То је скоро два и по пута више од броја Јеховиних сведока у свету! Наравно, за Јехову није битан само број. Њему је стало до свакога ко се одазвао на тај позив (Лука 15:7; 1. Тим. 2:3, 4). Док позивамо друге на Спомен-свечаност, уверени смо да нам Јехова помаже да пронађемо људе доброг срца. (Прочитати Агеја 2:7.)

12. Шта би нам могло отежати да обележимо годишњицу Исусове смрти? (Видети слику.)

¹² Исус је прорекао да ћемо се током последњих дана суочавати с разним потешкоћама – противљењем у породици, прогонством, ратовима, болестима и многим другим невољама (Мат. 10:36; Мар. 13:9; Лука 21:10, 11). Понекад нам ти проблеми могу отежати да обележимо годишњицу Исусове смрти. Шта наша браћа и сестре чине како би савладали те препреке и како им Јехова помаже?

13. Како је Јехова благословио Артема зато што је био храбар и решен да прослави Спомен-свечаност упркос томе што је био у затвору?

¹³ Затвор. Наша браћа која су у затвору због своје вере дају све од себе како би одржали Спомен-свечаност. Погледајмо шта је урадио Артем. Током периода Спомен-свечаности 2020, био је затворен у ћелији од 17 квадратних метара у којој је обично било четири до пет затвореника. Иако је био у затвору, успео је да набави неке ствари које би користио као симболе током Спомен-свечаности и планирао је да одржи говор макар и ради себе. Али остали затвореници у ћелији су пушили и много псовали. Шта је он урадио? Замолио их  је да не пуше и не псују барем један сат. На његово изненађење, они су пристали на то. Артем каже: „Питао сам их да ли хоће да им испричам нешто о Спомен-свечаности.“ Рекли су да их то не занима, али након што су видели како је он обележио ову свечаност, постављали су му многа питања.

14. Како су Јеховине слуге прославиле Спомен-свечаност упркос пандемији коронавируса?

¹⁴ Пандемија коронавируса. Због пандемије коронавируса Јеховине слуге нису могле да се окупе и заједно прославе Спомен-свечаност. Али то их није спречило да је одрже. d Скупштине које имају приступ интернету одржале су ову свечаност путем видео-позива. Али шта је с милионима оних који нису имали приступ интернету? У неким земљама је организовано да се говор за Спомен-свечаност преноси путем телевизије или радија. Поред тога, подружнице су снимиле говор на више од 500 језика како би и они који живе у забаченим  подручјима могли да одрже Спомен-свечаност, а браћа су се побринула да ти снимци стигну до њих.

15. Шта можеш научити од Су?

¹⁵ Противљење породице. За неке је највећа препрека да присуствују Спомен-свечаности противљење породице. Тај проблем је имала и Су. Дан пре Спомен-свечаности 2021, рекла је сестри с којом је проучавала да због противљења породице неће моћи да присуствује. Сестра јој је прочитала Луку 22:44. Након тога јој је објаснила да у тешким околностима треба да следимо Исусов пример тако што ћемо се потпуно уздати у Јехову и молити му се. Следећег дана, Су је припремила симболе и гледала посебан јутарњи библијски програм на веб-сајту jw.org. Те вечери је била сама у соби и телефоном је пратила програм. Након тога је написала сестри с којом је проучавала: „Јуче си ме веома охрабрила. Дала сам све од себе како бих присуствовала Спомен-свечаности, а Јехова је стварно урадио свој део. Не постоје речи којима бих описала колико сам срећна и захвална Јехови.“ Да ли мислиш да он може и теби помоћи ако се нађеш у сличној ситуацији?

16. Зашто смо уверени у то да ће Јехова благословити наш труд да присуствујемо Спомен-свечаности? (Римљанима 8:31, 32).

¹⁶ Јехова много цени труд који улажемо да бисмо обележили годишњицу Исусове смрти. Можемо бити сигурни да ће нас благословити кад види колико смо захвални за оно што је учинио за нас. (Прочитати Римљанима 8:31, 32.) Зато не дозволимо да нас ишта спречи да присуствујемо Спомен-свечаности и дајмо све од себе да у том периоду што више учествујемо у служби.