1. Зашто се с правом може рећи да све што постоји припада Јехови? (Видети слику на почетку чланка.)

СВЕ што постоји припада Јехови! Његова су „небеса, и небеса над небесима, земља и све што је на њој“ (Пон. зак. 10:14; Откр. 4:11). Сви људи такође припадају Јехови, будући да их је он створио (Пс. 100:3). Међутим, Јехова је током историје изабрао неке групе људи које су му припадале на један посебан начин.

2. За кога се у Библији каже да је Јеховино „власништво“?

² На пример, у 135. псалму се каже да су Јеховине верне слуге у древном Израелу биле његово „драгоцено власништво“ (Пс. 135:4). Осим тога, у књизи пророка Осије проречено је да ће и неки неизраелци постати део Јеховиног народа (Ос. 2:23). Ово пророчанство се испунило када је Јехова изабрао и неке нејевреје за будуће Христове сувладаре (Дела 10:45; Римљ. 9:23-26). Тај „свет народ“ јесте Јеховино „власништво“ у посебном смислу, будући да су они који га чине помазани светим духом и изабрани за живот на небу (1. Петр. 2:9, 10). Шта можемо рећи за већину верних Јеховиних слугу у данашње време који  се надају животу на земљи? Јехова и њих назива својим народом и својим изабраницима (Ис. 65:22).

3. (а) Ко данас има посебан однос с Јеховом? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

³ У данашње време „мало стадо“, које има небеску наду, и „друге овце“, које имају земаљску наду, сачињавају „једно стадо“ које Јехова сматра својим народом (Лука 12:32; Јов. 10:16). Сигурно желимо да покажемо Јехови колико ценимо што имамо такав посебан однос с њим. У овом чланку ћемо видети на које начине можемо показати Јехови да смо му захвални за част коју нам је указао.

4. Како можемо показати захвалност Јехови што нам је омогућио да имамо добар однос с њим и како је Исус учинио нешто слично?

⁴ Своју захвалност Јехови показали смо када смо му се свим срцем предали. Када смо се крстили, пред другима смо рекли да припадамо Јехови и да смо спремни да му се подложимо (Јевр. 12:9). Исус је нешто слично учинио када се крстио. Том приликом као да је рекао Јехови: „Боже мој, ја уживам у вршењу воље твоје“ (Пс. 40:7, 8). Иако је Исус од рођења припадао народу који је већ био предан Јехови, он је јасно показао да жели да врши Јеховину вољу.

5, 6. (а) Како се Јехова осећао када се Исус крстио? (б) Наведи пример који показује како Јехова гледа на наше предање.

⁵ Како се Јехова осећао када се Исус крстио? Библија каже: „Кад се крстио, Исус се одмах подигао из воде. И небеса су се отворила, и Јован је видео како Божји дух силази као голуб и долази на Исуса. И с неба се чуо глас који је рекао: ’Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи‘“ (Мат. 3:16, 17). Иако је Исус већ припадао свом небеском Оцу, Јехова је био срећан што је његов Син изразио жељу да служи искључиво њему. Јехова је исто тако срећан кад му се ми предамо и због тога ће нас сигурно благословити (Пс. 149:4).

⁶ То можемо представити једним примером. Замислимо да један човек у својој башти има дивно цвеће. А онда му једног дана ћеркица донесе цвет који је убрала у тој башти. Зар то није његов цвет? Како она може да му да нешто што је већ његово? Отац који воли своје дете никада не би постављао таква питања, већ би био срећан због тог поклона којим је дете показало колико га воли. Тај цвет би му сигурно значио више од свег цвећа у башти. Јехова се исто тако осећа кад види да смо и ми спремни да свој живот предамо искључиво њему (Изл. 34:14).

7. Како нам Малахијине речи помажу да разумемо шта Јехова осећа према онима који му спремно служе?

⁷ Прочитати Малахију 3:16. Ако се још ниси предао Јехови и крстио, размисли зашто је важно да предузмеш тај корак. Тачно је да од тренутка када смо настали ми припадамо Јехови, као и сви други људи. Али замисли само колико би Јехова био срећан када би му се предао у знак подложности његовој врховној власти и био спреман да вршиш његову вољу (Посл. 23:15). Јехова зна оне који желе да му служе и њихова имена су записана у његовој књизи сећања.

8, 9. Шта Јехова очекује од оних чија су имена записана у његовој књизи сећања?

⁸ Ако желимо да наше име буде записано у Јеховиној књизи сећања,  морамо прихватити и неке обавезе које уз то иду. Малахија је конкретно рекао да се морамо бојати Јехове и размишљати о његовом имену. Ако бисмо били одани неком или нечем другом, наше име би било избрисано из те симболичне књиге живота (Изл. 32:33; Откр. 3:5).

⁹ Дакле, наше предање Јехови подразумева много више од тога да му обећамо да ћемо вршити његову вољу и да се затим крстимо. То је нешто што само једном урадимо и што врло брзо постаје део прошлости. Али ако желимо да останемо на Јеховиној страни, сваког дана, све док смо живи, својим поступцима морамо показивати да смо му послушни (1. Петр. 4:1, 2).

10. Која разлика мора постојати између оних који служе Јехови и оних који му не служе?

¹⁰ У претходном чланку смо размотрили библијске извештаје о Каину, Соломону и Израелцима. Сви они су тврдили да служе Јехови, али нису му били искључиво одани. Ти примери јасно показују да они који заиста припадају Јехови морају мрзети зло и волети оно што је добро (Римљ. 12:9). Након што је Малахија споменуо књигу сећања, Јехова је рекао да ће се јасно видети разлика „између праведног и злог, између оног ко служи Богу и оног ко му не служи“ (Мал. 3:18).

11. Шта другима треба да буде очигледно?

¹¹ Постоји још један начин на који можемо показати Јехови колико смо захвални што нас је изабрао да будемо део његовог народа. Наш духовни напредак треба да „свима буде очигледан“ (1. Тим. 4:15; Мат. 5:16). Могли бисмо да се питамо: „Да ли је другима очигледно да сам потпуно одан Јехови? Да ли тражим прилике да другима кажем да сам Јеховин сведок?“ Јехова би био веома жалостан ако бисмо се устручавали да кажемо да смо део његовог народа (Пс. 119:46; прочитати Марка 8:38).

12, 13. Зашто је за неке тешко рећи да су Јеховини сведоци?

 ¹² Нажалост, разлика која треба да постоји „између оног ко служи Богу и оног ко му не служи“ код неких Јеховиних сведока више није тако очигледна јер су попримили „дух света“ (1. Кор. 2:12). То је дух који наводи људе да удовољавају „жељама свог тела“ (Еф. 2:3). На пример, када је реч о облачењу и целокупном изгледу, упркос свим саветима на ту тему, неки и даље преферирају стилове који нису прихватљиви за једног хришћанина. Носе уску и изазовну одећу чак и на хришћанским састанцима. А неки прате екстремне модне трендове када су у питању фризуре (1. Тим. 2:9, 10). Када би се нашли у мноштву људи који не служе Јехови, међу њима се не би видела разлика (Јак. 4:4).

¹³ Неки Сведоци се по понашању скоро уопште не разликују од света. На пример, њихово понашање на забавама, као и начин на који плешу, не приличе правим хришћанима. На друштвене мреже постављају своје слике и коментаре који откривају њихов телесан начин размишљања. Можда нису починили неки озбиљан грех и још увек су део скупштине, али они могу негативно утицати на оне који се труде да се узорно понашају. (Прочитати 1. Петрову 2:11, 12.)

14. Шта треба да радимо ако желимо да сачувамо добар однос с Јеховом?

¹⁴ Овај свет нападно промовише жеље тела и жеље очију и подстиче људе да истичу свој иметак (1. Јов. 2:16). Али пошто припадамо Јехови, он нас саветује да се „одрекнемо безбожности и светских жеља и да разборито, праведно и одано Богу живимо усред овог садашњег света“ (Титу 2:12). На основу наших речи, навика у јелу и пићу, нашег изгледа, наших радних навика, једноставно речено на основу свега што радимо, они који нас посматрају треба да закључе да смо одани искључиво Јехови. (Прочитати 1. Коринћанима 10:31, 32.)

15. Зашто према суверницима треба да показујемо љубав и доброту?

¹⁵ Колико ценимо наше пријатељство с Јеховом види се по томе како се опходимо према суверницима. И они су Јеховини. Ако никада не изгубимо из вида ту чињеницу, увек ћемо према њима показивати љубав и доброту (1. Сол. 5:15). Исус је својим следбеницима рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јов. 13:35).

16. Који пример из Мојсијевог закона показује колико Јехова воли свој народ?

¹⁶ Један пример из Мојсијевог закона може нам помоћи да разумемо како у скупштини треба да се опходимо једни према другима. Ствари које су се налазиле у светом шатору биле су посвећене, то јест издвојене искључиво за свету службу Јехови. Према Мојсијевом закону тачно је било одређено како треба поступати са светим стварима, а онима који нису поштовали тај закон следила је смртна казна (Бр. 1:50, 51). Ако је Јехова тако љубоморно чувао предмете који су се користили у светој служби, сигурно ће још више штитити своје верне слуге које је изабрао да буду део његовог народа. Обраћајући се свом народу, Јехова је једном рекао: „Ко вас дира, дира зеницу ока мога“ (Зах. 2:8).

17. На шта Јехова обраћа пажњу?

¹⁷ Малахија је рекао да Јехова пази и слуша док његове слуге међусобно разговарају (Мал. 3:16). Јехова заиста „познаје оне који су његови“ (2. Тим. 2:19). Он тачно зна шта радимо и шта говоримо (Јевр. 4:13). Јехова види кад нисмо добри према нашој браћи и сестрама. Али исто тако види када смо гостољубиви, великодушни и добри према њима и када им спремно опраштамо (Јевр. 13:16; 1. Петр. 4:8, 9).

18. Како можемо показати да ценимо то што смо део Јеховиног народа?

¹⁸ Сигурно желимо да покажемо Јехови колико ценимо то што имамо част да будемо део његовог народа. Знамо да је одлука да му посветимо свој живот најмудрија одлука коју можемо донети. Иако живимо „усред поквареног и изопаченог нараштаја“, ми желимо да људи виде да смо „беспрекорни и недужни“ и да „као светлоноше“ светлимо у овом свету (Фил. 2:15). Чврсто смо одлучили да не чинимо оно што Јехова мрзи (Јак. 4:7). А нашу браћу и сестре волимо и поштујемо јер знамо да и они припадају Јехови (Римљ. 12:10).

19. Како Јехова награђује оне који му припадају?

¹⁹ Библија каже да „Јехова не напушта народ свој“ (Пс. 94:14). Ово обећање представља чврсту гаранцију да ће Јехова бити с нама шта год да нам се деси. Чак нас ни смрт не може раставити од Јеховине љубави (Римљ. 8:38, 39). „Ако живимо, Јехови живимо, и ако умиремо, Јехови умиремо. Дакле, било да живимо било да умиремо, Јехови припадамо“ (Римљ. 14:8). Једва чекамо да дође време када ће Јехова вратити у живот све своје верне пријатеље који су умрли (Мат. 22:32). Али и данас имамо много благослова. Као што Библија каже: „Срећан је народ коме је Бог Јехова, народ који је он изабрао као своје наследство“ (Пс. 33:12).