1. До каквих промена је недавних година дошло у неким деловима света?

НЕКАДА је већина људи у свету у неком смислу била религиозна. Али у протеклих неколико деценија дошло је до огромне промене. Све више људи себе не сматра верницима. У ствари, у неким земљама већина за себе каже да није религиозна (Мат. 24:12). *

2. Због чега многи људи нису религиозни?

² Зашто све већи број људи себе не сматра религиозним? * Неки су заокупљени задовољствима или бригама (Лука 8:14). Други су постали атеисти. Неки верују у Бога, али сматрају да је религија превазиђена, небитна и да није у складу с науком и логичним размишљањем. Можда од пријатеља, наставника или јавних личности слушају о томе како је живот настао еволуцијом, али ретко чују неке логичне разлоге за веровање у Бога. Другима су одбојни похлепни свештеници којима је само стало до новца и положаја. Осим тога, власти у неким местима ограничавају верску слободу.

3. Која је сврха овог чланка?

³ Исус нам је заповедио да стварамо „ученике од људи из свих народа“ (Мат. 28:19). Како онима који нису религиозни можемо помоћи да заволе Бога и постану Христови ученици? Треба да будемо свесни да нечија реакција  на оно што проповедамо може зависити од тога где је одрастао. Примера ради, Европљани неће реаговати исто као људи из Азије. Зашто? У Европи многи знају нешто о Библији и позната им је идеја о Богу који је све створио. Али у Азији, већина не зна скоро ништа о Библији и не верује у Створитеља. Овај чланак треба да нам помогне да пробудимо занимање код људи којима проповедамо, без обзира на то одакле потичу.

4. Зашто можемо бити позитивни?

⁴ Буди позитиван. Сваке године међу онима који постану Јеховини сведоци има и оних који нису били религиозни. Многи су се и раније држали високих моралних мерила и мрзели су религиозно лицемерство. Другима морал није био толико важан, а многи од њих су имали и лоше навике с којима су морали да прекину. Можемо бити сигурни да ћемо уз Јеховину помоћ пронаћи оне који исправно гледају „на вечни живот“ (Дела 13:48; 1. Тим. 2:3, 4).

5. Због чега људи често позитивно реагују на оно што им проповедамо?

⁵ Буди љубазан и тактичан. Људи често прихватају оно што проповедамо не због тога шта кажемо, већ због тога како то кажемо. Њима се допада када смо љубазни, тактични и када виде да нам је стало до њих. Ми не желимо да им намећемо своје гледиште, већ желимо да разумемо зашто они у нешто верују. На пример, неки не воле да о религији разговарају с непознатима. Други сматрају да није пристојно постављати некоме питања о Богу. Осим тога, неки се стиде да их други виде како читају Библију, а посебно како о томе разговарају с Јеховиним сведоцима. О чему год да се ради, трудимо се да узмемо у обзир како се осећају (2. Тим. 2:24, фусн.).

6. Како је апостол Павле показао да је прилагодљив и како се можемо угледати на њега?

⁶ Шта можемо урадити ако нам се чини да је некоме непријатно када користимо речи као што су „Библија“, „стварање“, „Бог“ или „религија“? Можемо поступити попут апостола Павла и прилагодити свој приступ. Када је разговарао с Јеврејима, Павле је резоновао на темељу Писама. Међутим, када је разговарао с грчким филозофима на Ареопагу није директно указивао на Библију (Дела 17:2, 3, 22-31). Како се можемо угледати на њега? Ако сретнеш некога ко не прихвата Библију, било би најбоље да током разговора не указујеш директно на њу. Уколико ти се чини да би особи било непријатно да други виде како јој читаш нешто из Библије, покушај да јој библијске стихове покажеш на дискретнији начин, можда на свом електронском уређају.

7. Према 1. Коринћанима 9:20-23, шта треба да радимо да бисмо били попут Павла?

⁷ Буди обзиран и пажљиво слушај. Морамо се потрудити да разумемо шта је обликовало нечије размишљање (Посл. 20:5). Размислимо поново о Павлу. Он је одрастао међу Јеврејима. Када је проповедао нејеврејима, морао је да прилагоди свој приступ јер они скоро ништа нису знали о Јехови и светим списима. Да бисмо разумели људе на свом подручју и саосећали с њима можда ћемо морати да истражимо неке теме или да се посаветујемо с неким ко има више искуства у служби. (Прочитати 1. Коринћанима 9:20-23.)

8. Који је један начин да започнемо разговор о Библији?

⁸ Наш циљ је да пронађемо достојне (Мат. 10:11). Да бисмо успели у томе,  морамо подстаћи људе да кажу шта мисле и онда их пажљиво слушати. Један брат у Енглеској пита људе шта мисле о томе како брак може бити срећан, како треба васпитавати децу или како подносити неправду. Након што их саслуша, пита их: „Шта мислите о овом савету који је записан пре скоро 2 000 година?“ Затим им на свом телефону покаже унапред припремљен стих и уопште не спомиње Библију.

9. На који начин можемо оне који не воле да разговарају о Богу заинтересовати за библијску истину?

⁹ Оне који иначе не воле да разговарају о Богу можемо заинтересовати за библијску истину тако што ћемо споменути неку тему која је њима блиска. На пример, многи се диве природи. Могли бисмо рећи: „Вероватно знате да су многи проналасци настали тако што су научници копирали оно што већ постоји у природи. На пример, они који су конструисали микрофоне проучавали су грађу и функцију уха, а они који су измислили камере проучавали су грађу и функцију ока. Кад размишљате о природи, до каквог закључка долазите? Да ли мислите да је настала случајно, да ју је неко створио или нешто сасвим треће?“ Након што пажљиво саслушамо одговор, могли бисмо рећи: „Када инжењери долазе до неких сазнања на основу грађе и функције уха и ока, можда се питамо од кога они заправо уче. На мене су дубок утисак оставиле речи једног древног песника: ’Зар онај који је ухо створио, не може да чује? Зар онај који је око начинио, не може да види? [...] Онај који учи људе да би знање стекли.‘ Неки научници су дошли до сличног закључка“ (Пс. 94:9, 10). Затим бисмо могли да покажемо неки кратак филм који се налази на сајту jw.org^® у делу „Интервјуи и животне приче“, у серији филмова „Порекло живота“. (Иди на ПУБЛИКАЦИЈЕ > ФИЛМОВИ.) Или бисмо могли да дамо брошуру Да ли је живот настао стварањем? или брошуру Порекло живота – пет питања која заслужују одговор.

10. Како још можемо заинтересовати за библијску истину оне који не воле да разговарају о Богу?

¹⁰ Већина људи прижељкује лепшу будућност. Међутим, многи се боје да ће земља бити уништена или да живот на њој неће бити могућ. Један путујући надгледник из Норвешке каже да су они  који не желе да разговарају о Богу често спремни да разговарају о стању у свету. Након што се представи, он каже: „Можемо ли очекивати бољу будућност? Да ли наде треба да полажемо у политичаре, научнике или неког трећег?“ Након што пажљиво саслуша одговор, он прочита или цитира библијски стих који говори о бољој будућности. Неки су одушевљени библијским обећањем да ће земља постојати заувек и да ће на њој вечно живети добри људи (Пс. 37:29; Проп. 1:4).

11. (а) Зашто треба да користимо различите приступе? (б) Према Римљанима 1:14-16, како се можемо угледати на Павла?

¹¹ Добро је да користимо различите приступе када разговарамо с људима. Зашто? Зато што смо сви различити. Оно што некога привлачи другога одбија. Некима не смета да разговарају о Богу или Библији, док ће други боље реаговати ако започнемо с неком другом темом. У сваком случају, треба да искористимо прилике да разговарамо са свима. (Прочитати Римљанима 1:14-16.) Наравно, увек смо свесни тога да је Јехова тај који даје да истина расте у срцима оних који воле правду (1. Кор. 3:6, 7).

12. Како можемо сведочити људима из Азије који нису никада размишљали о Створитељу?

¹² Многи објавитељи широм света у служби срећу људе из Азије, међу којима су и они који долазе из земаља где је верска слобода ограничена. У бројним азијским земљама, многи никада нису озбиљно размишљали о Створитељу. Неки из знатижеље прихвате када им неко директно понуди да проучавају Библију, док други испрва оклевају да истраже неке нове идеје. Како им можемо пренети библијску истину? Неки искусни објавитељи имају лепе резултате када започну необавезан разговор, покажу да им је стало до особе и затим јој испричају како им је користило када су применили неко библијско начело.

13. Шта људе може привући Библији? (Видети слику на насловној страни.)

¹³ Прво што се многима свиди јесте практична мудрост која се налази у Библији (Проп. 7:12). Једна сестра из Њујорка посећује оне који говоре кинески мандарински. Она каже: „Трудим се да људима покажем да ми је стало до њих и да их саслушам. Ако су се тек доселили, питам их: ’Како сте се сместили? Да ли сте пронашли посао? Да ли су људи љубазни према вама?‘“ Понекад се тако укаже прилика за разговор о неком библијском учењу. Када је на месту, сестра пита: „Шта је по вама најважније за добре односе с другима? Хтела бих да вам покажем једну пословицу из Библије. Она гласи: ’Кад почне препирка, то је као да се отвори брана на водама. Зато се удаљи пре него што почне свађа.‘ Да ли би тај савет могао да нам помогне да се лепо слажемо с другима?“ (Посл. 17:14). Такви разговори нам могу помоћи да проценимо ко би желео да сазна нешто више.

14. Како један брат на Далеком истоку разговара са онима који кажу да не верују у Бога?

¹⁴ Шта бисмо могли рећи онима који нам кажу да не верују у Бога? Један брат који има доста искуства у проповедању нерелигиозним људима на Далеком истоку каже: „Када неко каже да не верује у Бога, то углавном значи да не верује у богове у које људи овде верују. Зато обично кажем да се слажем да су већину богова измислили људи и да зато не постоје. Често прочитам Јеремију 16:20, где пише: ’Може ли  земаљски човек начинити себи богове, кад то нису богови?‘ Затим питам: ’Како можемо разликовати правог Бога од богова које су начинили људи?‘ Пажљиво саслушам одговор и онда прочитам Исаију 41:23, где стоји: ’Кажите нам шта ће после бити, па ћемо знати да сте богови.‘ Након тога наведем неки пример како је Јехова прорекао будућност.“

15. Шта можемо научити од брата из источне Азије?

¹⁵ Један брат у источној Азији на накнадним посетама користи следећи приступ. Он каже: „У разговору наведем неки пример библијске мудрости, нека пророчанства која су се испунила и неке законе који владају у свемиру. Онда објасним како све то указује на постојање мудрог Створитеља. Када особа почне да размишља да Бог можда ипак постоји, онда полако почнем да је упознајем са оним што Библија говори о Јехови.“

16. Према Јеврејима 11:6, зашто они који проучавају треба да развију веру у Бога и Библију и како им у томе можемо помоћи?

¹⁶ Када проучавамо Библију са онима који су одрасли у нерелигиозним срединама, морамо им постепено помагати да развију веру у Бога. (Прочитати Јеврејима 11:6.) Осим тога, треба да им помогнемо да стекну поверење у Библију. Можда ћемо нека учења морати више пута да размотримо. Можда ће бити потребно да сваки пут анализирамо доказе да је Библија Божја Реч. То може подразумевати кратке разговоре о библијским пророчанствима која су се испунила, о историјским и научним доказима који иду у прилог Библији или о томе колико су библијска начела практична у свакодневном животу.

17. Како на људе утиче кад осете да нам је стало до њих?

¹⁷ Ми помажемо људима да постану Христови ученици тако што им показујемо да их волимо без обзира на то да ли су религиозни или нису (1. Кор. 13:1). Док их поучавамо, циљ нам је да им покажемо да нас Бог воли и да жели да и ми волимо њега. Сваке године на хиљаде оних које религија скоро уопште није занимала крштавају се и постају Јеховини сведоци јер су заволели Бога. Зато будимо позитивни и покажимо свим људима да нам је искрено стало до њих. Саслушајмо их и потрудимо се да их разумемо. Својим примером им покажимо шта значи бити Христов ученик.