1. Како склоност ка надметању утиче на људе?

У ДАНАШЊЕМ свету многи по сваку цену желе да буду бољи од других. Неки пословни људи не презају ни од чега да би надмашили своје конкуренте. Дешава се да неки спортиста намерно повреди играча противничког тима да би његов тим дошао до победе. Поједини ученици варају на пријемном испиту да би се уписали на познати факултет. Као хришћани, свесни смо да је такво понашање погрешно, да спада у „дела тела“ (Гал. 5:19-21). Међутим, да ли би се могло десити да неко ко служи Јехови почне несвесно да се надмеће с другима? То је важно питање због тога што надметање може нарушити јединство скупштине.

2. О чему ће бити речи у овом чланку?

² У овом чланку, говорићемо о негативним особинама које нас могу навести да се надмећемо са својом браћом. Такође ћемо осмотрити примере неких верних мушкараца и жена из библијског доба који нису испољавали такав дух. Али погледајмо најпре како можемо испитати своје мотиве.

3. О којим питањима треба да размишљамо?

³ Добро је да с времена на време испитамо своје мотиве. Могли бисмо да се питамо: „Да ли сам задовољан собом само ако сам у нечему бољи од других? Да ли се залажем у скупштини зато што желим да у свему будем најбољи или барем бољи од неког брата или сестре? Или искрено желим да пружим најбоље Јехови?“ Зашто  треба да размишљамо о тим питањима? Запази шта каже Божја Реч.

4. Према Галатима 6:3, 4, зашто не треба да се упоређујемо с другима?

⁴ У Библији пише да не треба да се упоређујемо с другима. (Прочитати Галатима 6:3, 4.) Због чега? С једне стране, ако мислимо да смо бољи од других, у нама ће се развити понос. С друге стране, ако мислимо да су други увек и у свему бољи од нас, вероватно ћемо се обесхрабрити. Ни једно ни друго размишљање није реално (Римљ. 12:3). Наша сестра Катерина *, која живи у Грчкој каже: „Раније сам се упоређивала са сестрама за које сам мислила да су лепше од мене, да су успешније у служби и да лако склапају пријатељства. Због тога сам се осећала безвредно.“ Морамо имати на уму да нас Јехова није привукао к себи зато што добро изгледамо, лепо се изражавамо или нас други воле, већ због тога што смо били спремни да му из љубави служимо и будемо послушни његовом Сину (Јов. 6:44; 1. Кор. 1:26-31).

5. Шта си научио из онога што је испричао брат Хјан?

⁵ Још једно питање о ком треба да размислимо гласи: „Да ли сам познат као неко ко гради мир или често имам несугласице с другима?“ Погледајмо шта се десило старешини по имену Хјан, који живи у Јужној Кореји. Једно време је на другу браћу која су имала одговорности гледао као на супарнике. Он каже: „Био сам критичан према њима и често се нисам слагао с нечим што су рекли.“ До чега је то довело? Он признаје: „Мој став је угрозио јединство скупштине.“ Неки пријатељи су му помогли да увиди да има проблем. Хјан се променио и данас је добар старешина. Ако код себе запазимо склоност да се надмећемо, морамо одмах нешто предузети.

6. Према Галатима 5:26, које лоше особине воде до надметања?

⁶ Прочитати Галатима 5:26. Које лоше особине воде до надметања? Једна од њих је умишљеност. Умишљена особа је поносна и себична. Друга лоша особина је завист. Завидан човек жели да поседује оно што неко други има и чак жели да му то одузме. Могло би се рећи да је завист вид мржње. Ако приметимо да су се такве особине појавиле у нашем срцу, морамо их одмах искоренити.

7. Који пример показује колико су умишљеност и завист опасне?

⁷ Умишљеност и завист би се могле упоредити с нечистоћом у авионском гориву. Авион ће можда полетети, али та нечистоћа ће блокирати довод горива до мотора̂, услед чега ће они отказати непосредно пред слетање и авион ће се срушити. Слично томе, неко може служити Јехови извесно време, али ако је умишљен или завидан, то неће дуго трајати (Посл. 16:18). Престаће да служи Јехови, чиме ће повредити и себе и друге. Шта да радимо да не бисмо постали умишљени и завидни?

8. Шта треба да радимо да не бисмо постали умишљени?

⁸ Да не бисмо постали умишљени, треба да имамо у мислима савет који  је апостол Павле дао Филипљанима: „Немојте ништа чинити из себичности нити из сујете, него будите понизни и сматрајте друге већима од себе“ (Фил. 2:3). Ако сматрамо друге већима од себе, нећемо се надметати са онима који су у нечему талентованији или способнији од нас. Сасвим супротно, биће нам драго што имају те способности, нарочито ако их користе да прославе Јехову. С друге стране, ако та браћа и сестре поступају у складу с Павловим саветом, запажаће наше добре особине и цениће нас због њих. На тај начин сви ћемо доприносити миру и јединству у скупштини.

9. Која особина ће нам помоћи да не постанемо завидни?

⁹ Да не бисмо почели да завидимо другима, треба да развијамо скромност, то јест да будемо свесни да постоје ствари које нам не иду од руке. Ако смо скромни, нећемо покушавати да докажемо да смо талентованији од других или да све радимо боље од њих. Трудићемо се да научимо нешто од оних који су способнији од нас. Рецимо да један брат држи одлична предавања. Могли бисмо да га питамо како их припрема. Ако нека сестра добро кува, могли бисмо да је питамо за савете који ће нам помоћи да се и ми побољшамо у томе. Млади којима је тешко да нађу пријатеље могли би да траже савет од некога ко лако склапа пријатељства. Ако будемо тако поступали, нећемо завидети другима и научићемо корисне ствари које ће нам помоћи да се побољшамо.

10. У каквој ситуацији се нашао Гедеон?

¹⁰ Погледајмо шта се десило када су људи из Јефремовог племена дошли код Гедеона, који је био из Манасијиног племена. Уз Јеховину помоћ, Гедеон и његових 300 људи су поразили Божје непријатеље, на шта су могли да буду веома поносни. Али људи из Јефремовог племена нису дошли код Гедеона  да га похвале, већ да се расправљају с њим. Наљутили су се на њега што их није на самом почетку позвао да му се придруже у борби. Била им је толико важна част њиховог племена да су изгубили из вида нешто много важније – Гедеон је управо допринео томе да се прослави Јеховино име и заштити његов народ (Суд. 8:1).

11. Шта је Гедеон рекао људима из Јефремовог племена?

¹¹ Гедеон је понизно рекао људима из Јефремовог племена: „Шта сам ја то учинио у поређењу с вама?“ Онда их је подсетио на то да су и они уз Јеховину помоћ учинили велике ствари. Кад су то чули, „они су се смирили“ (Суд. 8:2, 3). Захваљујући томе што је био понизан, Гедеон је сачувао мир у Божјем народу.

12. Шта учимо од људи из Јефремовог племена и од Гедеона?

¹² Шта можемо научити из овог догађаја? Од људи из Јефремовог племена учимо да наш углед не треба да нам буде важнији од тога да прославимо Јехову. Као поглавари породице или старешине, од Гедеона учимо како да поступимо ако је неко љут на нас због нечега што смо урадили. Најпре треба да покушамо да ситуацију сагледамо из његовог угла. Осим тога, можемо га похвалити за нешто што добро ради. Потребна нам је понизност да бисмо тако поступили, нарочито ако он није у праву. Али мир с братом је много важнији од тога да докажемо да смо ми у праву.

13. Због чега је Ана била узнемирена и како се изборила с тим?

¹³ Размисли и о Ани, која је била удата за Елкану. Он ју је много волео, али имао је још једну жену, Фенину. Елкана је волео Ану више од Фенине. Међутим, „Фенина је имала децу, а Ана их није имала“. Због тога ју је Фенина „стално вређала и узнемиравала“. Како се Ана осећала? Библија каже да је „плакала и ништа није јела“ (1. Сам. 1:2, 6, 7). Али нигде не пише да је враћала Фенини истом мером. Рекла је Јехови све што јој је било на срцу и уздала се у његову помоћ. Библија не каже да је Фенина престала да вређа Ану. Па ипак, знамо да је Ана успела да поврати и сачува унутрашњи мир. „Лице јој више није било тужно“ (1. Сам. 1:10, 18).

14. Шта учимо од Ане?

¹⁴ Шта можеш научити од Ане? Ако неко по сваку цену покушава да докаже да је бољи од тебе, имај на уму да од тебе зависи како ћеш реаговати. Немој упасти у замку да се надмећеш  с њим. Чак и ако лоше поступа према теби, немој му враћати истом мером, већ се труди да будете у миру (Римљ. 12:17-21). Тако ћеш сачувати унутрашњи мир чак и ако се он не промени.

15. По чему су Аполо и Павле били слични?

¹⁵ На крају, размисли шта можемо научити од Апола и Павла. Обојица су била врсни познаваоци Писма и познати међу браћом. Били су одлични учитељи и многима су помогли да упознају истину. Али нису били љубоморни један на другог.

16. Како би описао Апола?

¹⁶ Аполо је био „родом из Александрије“, града који је нудио многе могућности за стицање високог образовања. Био је изванредан говорник и „добро је познавао Писмо“ (Дела 18:24). Кад је био у Коринту, неки су говорили да више воле њега него другу браћу, укључујући и Павла (1. Кор. 1:12, 13). Да ли је Аполо допринео тим поделама? Можемо бити сигурни да није. Неко време након што је отишао из Коринта, Павле га је подстакао да се врати тамо (1. Кор. 16:12). Он то сигурно не би учинио да је мислио да Аполо ствара поделе у скупштини. Очигледно је да Аполо није користио своје способности да истиче себе, већ да објављује добру вест и јача браћу. Био је понизан човек. На пример, нема никаквог наговештаја да се увредио када су му Акила и Прискила „тачније [...] објаснили Божји пут“ (Дела 18:24-28).

17. Како је Павле градио мир?

¹⁷ Апостол Павле је знао за све добре ствари које је Аполо чинио, али није  се бојао да ће га он засенити. Павлова понизност, скромност и разумност долазе до изражаја у ономе што је написао скупштини у Коринту. Њему није ласкало што су неки говорили: „Ја сам Павлов“, већ је заслугу за све приписао Јехови Богу и Исусу Христу (1. Кор. 3:3-6).

18. Према 1. Коринћанима 4:6, 7, шта учимо од Апола и Павла?

¹⁸ Шта учимо од Апола и Павла? Можда се много залажемо у служби и многима смо помогли да дођу до крштења. Али свесни смо да све то постижемо само захваљујући Јеховиној помоћи. Од Апола и Павла учимо још нешто. Што веће одговорности имамо у скупштини, пружа нам се више прилика да градимо мир. Срећни смо што наименована браћа јачају мир и јединство у скупштини. Они то чине тако што своје савете темеље на Божјој Речи и тако што не скрећу пажњу на себе, већ подстичу све да се угледају на Христа Исуса. (Прочитати 1. Коринћанима 4:6, 7.)

19. Шта свако од нас може да уради? (Видети и оквир „ Не подстичи друге да се надмећу“.)

¹⁹ Сви смо од Јехове добили неке таленте и способности и треба да их користимо да служимо једни другима (1. Петр. 4:10). Можда мислимо да не можемо много допринети јединству скупштине. Али мале ствари којима доприносимо јединству могле би се упоредити са шавовима који спајају различите делове тканине у једну прелепу хаљину. Зато се свесрдно трудимо да искоренимо сваку склоност ка надметању. И дајмо све од себе да јачамо мир и јединство у скупштини (Еф. 4:3).