1. Зашто нас Јехова не упоређује с другима?

ЈЕХОВА воли разноликост. То се види у свему што је створио, укључујући и људе. Свако од нас је јединствен. Зато нас Јехова никад не упоређује с другима. Он испитује свачије срце и добро познаје сваког од нас (1. Сам. 16:7). Зна наше врлине, мане и околности у којима смо одрасли. Не очекује више него што можемо да му пружимо. Важно је да научимо да на себе гледамо онако како Јехова гледа на нас. Тада нећемо имати ни превисоко ни прениско мишљење о себи (Римљ. 12:3).

2. Зашто није добро да се упоређујемо с другима?

² Наравно, нема ничег лошег у томе да запажамо добре ствари које други раде и да учимо од њих (Јевр. 13:7). Рецимо, од оних који су вешти у служби проповедања можемо научити како да се и ми побољшамо (Фил. 3:17). Али једно је угледати се на некога, а друго упоређивати се с њим. Ако бисмо се поредили с неким, могли бисмо почети да му завидимо или бисмо се могли обесхрабрити и чак осећати безвредно. Осим тога, као што смо видели у претходном чланку, надметање с браћом и сестрама може нарушити наше пријатељство с Јеховом. Зато нас он с љубављу подстиче: „Нека свако испита своје поступке, па ће разлог за задовољство наћи у самом себи, а не у упоређивању с другима“ (Гал. 6:4).

3. Које циљеве си до сада остварио?

³ Јехова жели да се радујеш свом духовном напретку. На пример, ако си се крстио, можеш бити срећан  што си остварио тај циљ. Сам си донео ту одлуку из љубави према Јехови. Размисли колико си напредовао од тада. Примера ради, да ли сада још више волиш да читаш и проучаваш Библију? Да ли су твоје молитве смисаоније и дубље? (Пс. 141:2). Да ли лакше започињеш разговоре и боље користиш наше публикације у служби проповедања? Ако си у браку, да ли си уз Јеховину помоћ постао бољи муж, жена или родитељ? Можеш бити срећан због напретка који си остварио на тим пољима.

4. О чему ће бити речи у овом чланку?

⁴ Можемо помоћи и другима да се радују напретку који су остварили и да се ослободе склоности ка упоређивању. У овом чланку ћемо видети како родитељи могу помоћи деци, како муж и жена могу помоћи једно другом и шта старешине и други могу учинити за своју браћу и сестре. На крају ћемо размотрити нека библијска начела која ће нам помоћи да постављамо реалне циљеве у складу са својим способностима и околностима.

5. Према Ефешанима 6:4, шта родитељи не треба да раде?

⁵ Родитељи не треба да упоређују своје дете с другом децом или да превише очекују од њега. Такво упоређивање и нереални захтеви могу веома лоше утицати на дете. (Прочитати Ефешанима 6:4.) Сестра по имену Сачико * каже: „Наставници су очекивали да будем боља од друге деце у разреду. Осим тога, мама је желела да будем одличан ученик како бих дала добро сведочанство наставницима и мом оцу који није у истини. Заправо, очекивала је да без грешке урадим сваки тест, што је било немогуће. Прошло је много година откако сам завршила школу, али чак и кад дајем све од себе, понекад се питам да ли је Јехова задовољан оним што радим.“

6. Шта родитељи могу научити из Псалма 131:1, 2?

⁶ У Псалму 131:1, 2 налази се важна поука за родитеље. (Прочитати.)  Краљ Давид је рекао: „Не тражим оно што је за мене превелико, нити оно што ми је недостижно.“ Био је понизан и скроман и то му је уливало мир. Шта родитељи могу научити из његових речи? И они треба да покажу да су понизни и скромни тако што неће очекивати превише ни од себе ни од своје деце. Важно је да знају које су јаче, а које слабије стране њиховог детета и да му постављају достижне циљеве да би се оно осећало вредним. Наша сестра Марина каже: „Мајка ме никада није упоређивала с мојом браћом и другом децом. Увек нам је говорила да сви имамо различите способности и да смо сви драгоцени Јехови. Захваљујући њој, ретко кад се упоређујем с другима.“

7-8. Како муж показује да поштује своју жену?

⁷ Муж треба да поштује своју жену (1. Петр. 3:7). Из његових речи и поступака треба да се види да је цени и да му је важна. Не треба да очекује од ње више него што она може да пружи нити да је упоређује с другим женама. Како би такво упоређивање могло утицати на њу? Наша сестра Роса, чији муж не служи Јехови, каже да је он често упоређује с другим женама. Његове грубе речи су нарушиле њено самопоштовање и навеле је да сумња да је ико воли. Она каже: „Увек изнова морам да се уверавам да ме Јехова цени.“ Насупрот томе, муж који служи Јехови поштује своју жену. Он зна да тиме јача не само свој брак него и пријатељство с Јеховом. *

⁸ Муж који поштује своју жену хвали је пред другима, говори јој да је воли и похваљује је (Посл. 31:28). Тако се према Катерини, коју смо споменули у претходном чланку, опходи њен муж и то јој помаже да се избори с ниским самопоштовањем. Мајка ју је у детињству често критиковала и упоређивала с другом децом. Катерина је због тога своју вредност мерила упоређујући се с другима чак и након што је упознала истину. Али њен муж јој је помогао да престане да то ради и да стекне реалну слику о себи. Она каже: „Муж ме воли, похваљује ме за добре ствари које радим и моли се за мене. Осим тога, подсећа ме на Јеховине предивне особине и помаже ми да се ослободим негативних мисли.“

9-10. Како су старешине помогле једној сестри да престане да се упоређује с другима?

⁹ Како старешине могу помоћи онима који су склони да се упоређују с другима? Размисли о ономе што је доживела сестра по имену Хануни, која је у детињству ретко добијала похвале. Она каже: „Била сам стидљива и мислила сам да су друга деца боља од мене. Откако знам за себе упоређивала сам се с другима.“ Наставила је с тим чак и након што је упознала истину. Зато је мислила да оно што ради не значи много скупштини. Али сада радосно служи као пионир. Како је успела да промени свој став?

¹⁰ Хануни каже да су јој много помогле брижне старешине. Похвалили су је за оно што ради у скупштини  и што пружа добар пример другима. Она пише: „Неколико пута су ме замолили да помогнем неким сестрама које су биле обесхрабрене. Било ми је драго што могу да учиним нешто за друге. Сећам се да су ми једном приликом старешине захвалиле што сам помогла неким млађим сестрама. Прочитали су ми стихове из 1. Солуњанима 1:2, 3. То ме је баш дирнуло! Захваљујући тим драгим старешинама, схватила сам да браћи и сестрама значи оно што радим за њих.“

11. Како можемо помоћи онима који су „сломљеног и понизног духа“? (Исаија 57:15).

¹¹ Прочитати Исаију 57:15. Јехова посебно брине за оне који су „сломљеног и понизног духа“. Сви ми, а не само старешине, можемо охрабрити ту драгу браћу и сестре. Они треба да осете да нам је искрено стало до њих. Јехова жели да им преко нас покаже колико их воли (Посл. 19:17). Својој браћи помажемо и кад смо понизни и скромни. Не скрећемо пажњу на себе јер бисмо тиме могли код њих пробудити завист. Трудимо се да их охрабримо својим речима и поступцима (1. Петр. 4:10, 11).

12. Зашто су обични људи волели да буду у Исусовом друштву? (Видети слику на насловној страни.)

¹² Ако размишљамо о томе како се Исус опходио са својим следбеницима, научићемо како да се опходимо с другима. Исус је био највећи човек који је икада живео. Па ипак, био је „благ и понизан у срцу“ (Мат. 11:28-30). Никада није истицао своју ненадмашну интелигенцију и обимно знање. Док је поучавао, једноставно се изражавао и користио је разумљива поређења која су допирала до срца понизних људи (Лука 10:21). Исус није био као поносне верске вође. Поред њега други никад нису имали осећај да нису важни Богу (Јов. 6:37). Увек се с поштовањем опходио са обичним људима.

13. Како су се Исусова доброта и љубав виделе у начину на који се опходио са својим ученицима?

¹³ Исусова доброта и љубав виделе су се у начину на који се опходио са својим ученицима. Био је свестан тога да се њихове способности и околности разликују. Зато није свима поверио исте одговорности нити је очекивао да исто постижу у служби. Али ценио је кад је свако од њих чинио најбоље што може. То се видело из приче о талантима. У тој причи, господар је својим робовима поверио задатак „сваком према његовој способности“. Један роб је зарадио више од другог. Али обојица су вредно радила и зато их је господар похвалио истим речима: „Одлично, добри и верни робе!“ (Мат. 25:14-23).

14. Како се можемо угледати на Исуса?

¹⁴ Исус је добар и према нама и воли нас. Зна да немамо сви исте способности и околности и задовољан је кад чинимо све што је у нашој моћи. Добро је да и ми поступамо с другима попут Исуса. Не желимо да се наша браћа и сестре постиде или да се осећају безвредно због тога што не могу да учине исто колико и други. Увек треба да тражимо прилике да их похвалимо зато што дају све од себе у служењу Јехови.

15-16. Како је на једну сестру утицало то што је постављала реалне циљеве?

¹⁵ Духовни циљеви дају нашем животу правац и смисао. Али важно је да се не упоређујемо с другима него да постављамо циљеве у складу са својим способностима и околностима. У супротном бисмо се могли обесхрабрити и разочарати (Лука 14:28). Погледајмо шта је доживела пионирка по имену Мидори.

¹⁶ Кад је била дете, њен отац, који није Сведок, стално ју је упоређивао с њеним братом и сестром и школским друговима. Мидори се због тога осећала безвредно. Али с годинама је успела да изгради самопоуздање. Она каже: „Сваког дана сам читала Библију јер ми је то помагало да имам унутрашњи мир и да осетим да ме Јехова воли.“ Поред тога, постављала је реалне циљеве и молила се Јехови да јој помогне да их оствари. Захваљујући томе, Мидори се радовала свом духовном напретку.

17. Како да усвојимо „нов начин размишљања“ и шта ћемо тиме постићи?

¹⁷ Не можемо се преко ноћи ослободити негативних мисли и осећања. Зато нас Јехова подстиче да усвајамо „нов начин размишљања“ (Еф. 4:23, 24). Да бисмо у томе успели, треба да се молимо, проучавамо Божју Реч и дубоко размишљамо. Ради то редовно и тражи снагу од Јехове. Он ће ти дати свој свети дух који ће ти помоћи да савладаш сваку склоност да се упоређујеш с другима. А ако су се у твом срцу појавили завист и понос, Јехова ће ти помоћи да препознаш  и брзо искорениш те лоше особине.

18. Како те могу утешити речи из 2. Летописа 6:29, 30?

¹⁸ Прочитати 2. Летописа 6:29, 30. Јехова зна шта нам је у срцу. Свестан је да морамо да се боримо против утицаја овог света и своје несавршености. Још више нас воли кад види колико се трудимо да се одупремо тим лошим утицајима.

19. Како је Јехова приказао шта осећа према нама?

¹⁹ Своју љубав према нама Јехова је упоредио с љубављу коју мајка осећа према беби (Ис. 49:15). Погледајмо шта је написала Рејчел: „Моја ћерка Стефани је превремено рођена. Кад сам је први пут видела, изгледала је тако сићушно и беспомоћно. Месец дана је била у инкубатору. Али доктор ми је дозволио да је сваког дана држим у наручју. То су били посебни тренуци током којих се међу нама развила нераскидива веза. Она сада има шест година и ситнија је од својих вршњака. Много је волим јер се толико борила за живот и пресрећна сам што је имам!“ Дивно је знати да тако снажну љубав Јехова осећа према нама кад види колико се трудимо да му служимо најбоље што можемо!

20. Зашто сваки Јеховин слуга може бити срећан?

²⁰ Као што смо видели, свако од нас је јединствен. Кад си почео да служиш Јехови, постао си драгоцен део његове разнолике породице. Он те није привукао к себи зато што си бољи од других, већ зато што је видео да си понизан и спреман да учиш и да се мењаш (Пс. 25:9). Буди уверен да је он срећан кад дајеш све од себе док му служиш. Твоја истрајност и верност су доказ да имаш „чисто и добро срце“ (Лука 8:15). Зато му и даље служи најбоље што можеш. Тада ћеш се радовати свом напретку.