1. Зашто је важно да се припремимо за катастрофу?

 СПРЕМНОСТ спасава животе. На пример, када избије нека катастрофа, људи који су спремни за њу имају веће шансе да преживе и да помажу и другима. Једна европска хуманитарна организација каже: „Добра припрема може значити разлику између живота и смрти.“

2. Зашто треба да се припремамо за велику невољу? (Матеј 24:44).

² „Велика невоља“ ће почети изненада (Мат. 24:21). Међутим, за разлику од многих других катастрофа, она неће све затећи неспремне. Пре око 2 000 година, Исус је рекао својим следбеницима да буду спремни за њу. (Прочитати Матеја 24:44.) Ако смо спремни за велику невољу, биће нам лакше да пребродимо тај тежак период и помогнемо другима (Лука 21:36).

3. Како ће нам истрајност, саосећање и љубав помоћи да будемо спремни за велику невољу?

³ Размотримо три особине које ће нам помоћи да будемо спремни за велику невољу. Како ћемо реаговати ако нам буде речено да проповедамо снажну поруку осуде и ако нам се људи буду противили због тога? (Откр. 16:21). Биће нам потребна истрајност како бисмо остали послушни Јехови, имајући поверења да ће нас он заштитити. Шта ћемо урадити ако наша браћа изгубе нешто од своје имовине или све што поседују? (Авак. 3:17, 18). Биће нам потребно саосећање које ће нас подстаћи да им притекнемо у помоћ. Како ћемо поступити ако због напада коалиције народа будемо приморани да неко време боравимо у скученом простору с браћом и сестрама? (Језек. 38:10-12). Снажна љубав према њима помоћи ће нам да прођемо кроз тај тежак период.

4. Како се из Библије види да морамо развијати истрајност, саосећање и љубав?

 ⁴ Божја Реч нас подстиче да развијамо истрајност, саосећање и љубав. У Луки 21:19 стоји: „Својом истрајношћу сачуваћете свој живот.“ У Колошанима 3:12 се каже: „Обуците се у [...] самилост.“ У 1. Солуњанима 4:9, 10 пише: „Бог [вас је] поучио да волите једни друге [...] Али подстичемо вас, браћо, да то чините још више.“ Сви ови стихови записани су за ученике који су већ показивали истрајност, самилост, то јест саосећање и љубав. Ипак, они су морали и даље да развијају те особине. И ми морамо чинити исто. С тим на уму, размотрићемо како су рани хришћани испољавали сваку од тих особина. Затим ћемо видети како се можемо угледати на њих и тако показати да смо спремни за велику невољу.

5. Како су први хришћани истрајали упркос тешкоћама?

⁵ Првим хришћанима је била потребна истрајност (Јевр. 10:36). Осим проблема који су уобичајени за све људе, они су имали додатне тешкоће. Многима од њих противиле су се не само јудејске верске вође и римска власт већ и њихове породице (Мат. 10:21). Осим тога, понекад су унутар скупштине морали да се одупиру утицају отпадника и њихових учења, која су стварала раздор (Дела 20:29, 30). Упркос свему, ти хришћани су истрајали (Откр. 2:3). Шта им је помогло у томе? Размишљали су о верним Божјим слугама које су истрајале, као што је Јов (Јак. 5:10, 11). Молили су се за снагу (Дела 4:29-31). Осим тога, били су усредсређени на добро које доноси њихова истрајност (Дела 5:41).

6. Шта си научио од сестре Мерите?

⁶ И ми можемо истрајати ако редовно проучавамо примере из Божје Речи и наших публикација и ако дубоко размишљамо о њима. То је помогло сестри Мерити из Албаније да се суочи с противљењем своје породице, која ју је чак и физички нападала. Она каже: „Много ме је охрабрило оно што сам у Библији читала о Јову. Много је пропатио, а није знао ко проузрокује његове потешкоће. Упркос томе, рекао је: ’Докле год сам жив, нећу се одрећи своје оданости Богу!‘ (Јов 27:5). Размишљала сам колико су моји проблеми незнатни у поређењу с његовим. За разлику од њега, ја сам знала ко проузрокује моје невоље.“

7. Шта треба да нам пређе у навику чак и ако сада немамо озбиљне проблеме?

⁷ Своју истрајност можеш јачати и тако што се често молиш Јехови и говориш му о ономе што те брине (Фил. 4:6; 1. Сол. 5:17). Можда сада не пролазиш кроз неку тешку кушњу. Па ипак, да ли се молиш Јехови да ти помогне кад год си узнемирен, збуњен или не знаш шта да радиш? Ако тражиш његову помоћ у мањим проблемима, то ћеш чинити и када будеш доживљавао веће потешкоће. Бићеш уверен да он тачно зна када и како да ти прискочи у помоћ (Пс. 27:1, 3).

8. Како се из Мириног примера види да нас то што смо сада истрајни припрема за оно што следи у будућности? (Јаковљева 1:2-4; видети и слику).

⁸ Ако смо сада верни Јехови док пролазимо кроз тешкоће, већа је вероватноћа да ћемо му истрајно служити и кад почне велика невоља (Римљ. 5:3). Због чега то можемо рећи? Многа браћа су увидела да им је сваки испит вере који  су прошли помогао да се суоче са следећим. Истрајност их је прочистила и ојачала њихову веру у то да Јехова жели да им помогне. Захваљујући вери, успешно су се изборили са следећом кушњом. (Прочитати Јаковљеву 1:2-4.) Мира, пионирка из Албаније, схватила је да јој је оно што је доживела у прошлости помогло да и даље верно служи Јехови. Она признаје да понекад има осећај да нико нема толико проблема као она. Али онда размишља о томе шта је све Јехова учинио за њу у протеклих 20 година и како јој је помагао. Она каже себи: „Остани верна Јехови. Немој бацити у ветар све ове године и све битке које си добила уз Јеховину помоћ.“ И ти можеш размишљати о томе како ти је Јехова до сада помагао. Буди уверен да он запажа твоју истрајност у свакој тешкоћи и да ће те наградити (Мат. 5:10-12). Захваљујући томе што си истрајао до сада, истрајаћеш и када почне велика невоља.

9. Како су браћа и сестре из Антиохије у Сирији показали саосећање?

⁹ Осмотримо шта се десило када је у Јудеји завладала велика глад, која је погодила и хришћане. Након што су браћа и сестре из скупштине у Антиохији у Сирији чули за то, нема сумње да су саосећали са својим суверницима у Јудеји. То саосећање их је затим покренуло да нешто предузму. Они су, „свако према својим могућностима, одлучили да пошаљу помоћ браћи која живе у Јудеји“ (Дела 11:27-30). Иако су они које је задесила глад живели далеко, хришћани из Антиохије су желели да им помогну (1. Јов. 3:17, 18).

10. Како можемо показати саосећање када су наши суверници погођени катастрофом? (Видети и слику.)

¹⁰ И ми данас имамо прилику да покажемо саосећање када чујемо да су наши суверници погођени неком катастрофом. Брзо прискачемо у помоћ, можда тако што питамо старешине да ли можемо да помогнемо у неком пројекту, тако што дајемо прилоге за међународне активности и молимо се за оне који су погођени катастрофом (Посл. 17:17). b На пример, током 2020, широм света формирано је преко 950 Одбора за хуманитарну помоћ како би се помогло онима који су погођени пандемијом коронавируса. Веома смо захвални браћи и сестрама који сарађују са овим одборима. Саосећање према суверницима их покреће да им пружају материјалну и духовну помоћ, а кад је потребно, поправљају и обнављају њихове куће, као и Дворане Краљевства и друге објекте. (Упоредити с 2. Коринћанима 8:1-4).

11. Како одајемо част нашем небеском Оцу када смо саосећајни?

¹¹ Други запажају колико се жртвујемо док саосећајно помажемо другима након неке катастрофе. На пример, ураган Доријан је 2019. уништио једну Дворану Краљевства на Бахамима. Док су наша браћа поново градила дворану, питала су једног предузимача колико би коштали неки радови. Он им је рекао: „Нећу да вам наплатим [...] ни коришћење опреме, ни рад, ни материјал [...] Желим то да урадим за вашу организацију. Одушевљен сам тиме како ви  бринете једни о другима.“ Већина људи у свету не познаје Јехову. Али многи од њих посматрају како Јеховини сведоци помажу другима. Велика је част знати да наша саосећајна дела могу привући људе нашем Оцу, који је „неизмерно милосрдан“! (Еф. 2:4).

12. Како нас то што смо сада саосећајни према другима припрема за велику невољу? (Откривење 13:16, 17).

¹² Зашто ће бити важно да будемо саосећајни током велике невоље? Библија указује на то да ће они који не буду пружали подршку политичком систему имати проблеме – како сада, тако и током велике невоље. (Прочитати Откривење 13:16, 17.) Наша браћа и сестре можда неће имати најосновније ствари. Дајмо све од себе да им саосећајно помажемо. Тада ће нас наш Краљ, Христ Исус, када дође да изврши пресуду позвати да наследимо Краљевство (Мат. 25:34-40).

13. Према Римљанима 15:7, како су рани хришћани јачали међусобну љубав?

¹³ Рани хришћани су били препознатљиви по љубави. Али да ли је њима било лако да воле једни друге? Осмотри разноликост која је постојала у скупштини у Риму. У њој није било само Јевреја који су одгајани да поштују Мојсијев закон, већ и нејевреја који су били поучавани да се држе сасвим другачијих обичаја. Неки хришћани су вероватно били робови, док су други били слободни људи. Неки су можда били и робовласници. Како су сви они успели да премосте такве разлике и јачају своју љубав? Апостол Павле их је подстакао: „Радо прихватајте једни друге.“ (Прочитати Римљанима 15:7.) Шта је то значило? Грчка реч која се овде користи носи мисао о гостољубивости, доброти и прихватању некога у свој круг пријатеља. На пример, Павле је рекао Филимону да лепо прими одбеглог роба Онисима (Филим. 17). Прискила и Акила су позвали код себе Апола, који је о хришћанству знао мање од њих (Дела 18:26). Јасно је да рани хришћани нису дозволили да их разлике разједине већ су прихватали једни друге.

14. Како су Ана и њен муж показали да воле браћу и сестре?

¹⁴ И ми можемо да покажемо љубав према браћи и сестрама тако што се дружимо с њима. То ће их мотивисати да и они нама покажу љубав (2. Кор. 6:11-13). Осмотримо пример Ане и њеног мужа. Кратко након што су добили нови мисионарски задатак у западној Африци, почела је пандемија коронавируса. Због тога нису могли да се упознају с новом скупштином. Како је овај пар успео да се зближи с браћом и сестрама? Контактирали су с њима путем видео-позива. Говорили су им колико би желели да их боље упознају. Њихови суверници су били захвални за љубав коју су им показали, па су и они почели да их зову и да им пишу поруке. Зашто се тај пар толико трудио да упозна браћу и сестре? Ана каже: „Никада нећу заборавити љубав коју су ми браћа и сестре показивали и у добрим и у лошим временима. Њихов пример ме је мотивисао да и ја поступам исто.“

15. Шта од Ванесе учимо о љубави према браћи и сестрама? (Видети и слику.)

¹⁵ Многи од нас припадају скупштинама у којима има браће и сестара различитог порекла и који се много разликују једни од других. Ми можемо јачати своју  љубав према свима њима тако што смо усредсређени на њихове добре особине. Сестри Ванеси, која служи на Новом Зеланду, раније је било тешко да заволи неке у својој скупштини. Али онда је одлучила да не избегава оне који су јој ишли на живце већ да проводи више времена с њима. Тако је увидела шта Јехова воли код њих. Она каже: „Откако је мој муж постао покрајински надгледник, често проводимо време с браћом и сестрама који су потпуно другачији од нас и није ми тешко да се зближим с њима. Сада ми се допада сва та разноликост. Очигледно је да и Јехова воли разноликост зато што је привукао к себи тако различите људе.“ Када на друге гледамо онако како Јехова гледа, показујемо да их волимо (2. Кор. 8:24).

16. Зашто ће током велике невоље љубав бити од пресудне важности? (Видети и слику.)

¹⁶ Љубав ће бити од пресудне важности током велике невоље. Како ће нас Јехова заштитити када она почне? Осмотримо шта је он рекао свом народу у Вавилону када је тај град нападнут: „Хајде, народе мој, уђи у своје собе где ћеш бити на сигурном и затвори врата за собом. Сакриј се начас док не прође гнев“ (Ис. 26:20). Изгледа да ћемо и ми морати да применимо таква упутства током велике невоље. Могуће је да су „собе“ које Исаија спомиње заправо наше скупштине. Јехова обећава да ће нас током тог периода заштитити ако останемо уједињени с нашом браћом и сестрама. Зато дајмо све од себе не само да подносимо своје сувернике већ и да их волимо. Живот нам може зависити од тога!

17. Шта ћемо моћи да радимо током велике невоље ако се сада припремамо за њу?

¹⁷ „Велики Јеховин дан“ ће донети патњу свим људима (Соф. 1:14, 15). Божји народ неће бити поштеђен невоља. Али ако се сада припремамо, остаћемо смирени и моћи ћемо да помогнемо другима. С каквим год проблемима да се суочимо, истрајно ћемо служити Јехови. Када се наша браћа и сестре нађу у невољи, даћемо све од себе да им помогнемо. Бићемо саосећајни и бринућемо о њима. Ако заволимо своју браћу и сестре сада, ту љубав ћемо им показивати и у будућности. Тада ће нас Јехова наградити вечним животом у свету где се невоље и проблеми више неће ни спомињати (Ис. 65:17).