1-2. (а) На шта је Исус упозорио ученике? (б) Зашто су ученици подлегли искушењу? (Видети и слике.)

 „ДУХ је, додуше, срчан, али је тело слабо“ (Мат. 26:41б). a Тим речима је Исус изразио разумевање за нас, несавршене људе. Али оне су уједно и упозорење да не будемо превише сигурни у себе. Мало раније те исте вечери, ученици су тврдили да ће остати уз њега шта год да се деси (Мат. 26:35). То су стварно и мислили. Али нису били свесни тога колико је лако подлећи притиску. Зато их је Исус упозорио: „Бдите и молите се, да не дођете у искушење“ (Мат. 26:41а).

² Нажалост, ученици нису бдели. Када је Исус ухапшен, нису остали уз њега, него су подлегли искушењу, то јест уплашили су се и побегли. Пошто нису били спремни, урадили су управо оно што су рекли да никада неће – напустили су Исуса (Мат. 26:56).

3. (а) Зашто није добро бити превише сигуран у себе? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

³ Ризично је бити превише сигуран у себе. Додуше, ми не желимо да урадимо ништа чиме бисмо повредили Јехову. Али исто тако, несавршени смо и склони томе да грешимо (Римљ. 5:12; 7:21-23). Могли бисмо се сасвим изненада наћи у ситуацији у којој би нам било тешко да одолимо искушењу. Да бисмо остали одани Јехови и његовом Сину, важно је да поступамо  у складу са Исусовим саветом да бдимо и чувамо се искушења. У томе ће нам помоћи овај чланак. Најпре ћемо осмотрити на којим подручјима посебно морамо бити опрезни. Затим ће бити речи о томе како се можемо чувати искушења. На крају ћемо видети шта треба да радимо да бисмо остали на опрезу.

БУДИ СВЕСТАН СВОЈИХ СЛАБОСТИ

4-5. Зашто морамо пазити да не починимо ни неке мање грехе?

⁴ Чак нас и релативно мали греси могу удаљити од Јехове. И не само то – могу нас одвући у још веће грехе.

⁵ Сви долазимо у искушење да згрешимо. Али свако од нас је слаб на нешто друго, било да је у питању нешто што представља озбиљан грех или нечисто понашање или размишљање својствено овом свету. Примера ради, неко се бори с тим да не почини блуд. Другога привлаче нечисти поступци као што су мастурбација и гледање порнографије. А трећи се бори са страхом од људи, поносом, склоношћу да брзо плане или нечим другим. Баш као што је Јаков рекао: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами“ (Јак. 1:14).

6. Шта морамо себи признати?

⁶ Да ли знаш шта би све теби могло бити искушење? Било би опасно ако бисмо сами себе заваравали мислећи да немамо слабе тачке или да се нама не може десити да починимо грех (1. Јов. 1:8). Павле је рекао да чак и они који су духовно зрели могу поклекнути ако нису на опрезу (Гал. 6:1). Морамо бити поштени према себи и препознати своје слабости (2. Кор. 13:5).

7. На шта морамо обратити посебну пажњу? Наведи пример.

⁷ Шта треба да радимо након што смо утврдили на којим подручјима смо слаби? Морамо ојачати своју одбрану од искушења. Примера ради, у библијска времена, најслабији део градских зидина била су врата. Зато се ту увек налазила најјача стража. Слично томе, морамо обратити посебну пажњу на своје слабости да бисмо могли да се одупремо искушењима (1. Кор. 9:27).

 КАКО БИТИ НА ОПРЕЗУ

8-9. Како је младић из седмог поглавља Пословица могао да избегне озбиљан грех? (Пословице 7:8, 9, 13, 14, 21).

⁸ Како да будемо на опрезу? Погледајмо шта можемо научити из примера једног младића о ком се говори у седмом поглављу Пословица. Он је починио блуд с једном неморалном женом. У 22. стиху пише да је „одмах“ пошао за њом. Можда делује да се све одиграло изненада, али претходни стихови показују да је он већ учинио неколико корака који су га постепено одвели до греха.

⁹ Који су то кораци били? Најпре, он је увече прошао „улицом поред њеног угла“. Онда је „кренуо право према њеној кући“. (Прочитати Пословице 7:8, 9.) Затим, кад ју је видео, није се окренуо и отишао. Дозволио јој је да га пољуби и слушао ју је док му је говорила како је принела жртве заједништва, можда желећи да се пред њим прикаже у лепом светлу. (Прочитати Пословице 7:13, 14, 21.) Да није направио те непромишљене кораке, не би упао у искушење и не би починио грех.

10. Како би данас неко могао да направи исту грешку као младић из Пословица?

¹⁰ Из онога што је Соломон написао у Пословицама видимо шта би се могло десити било ком Јеховином слуги. Могао би починити озбиљан грех и касније мислити да се све догодило изненада. Чак би могао рећи: „Просто се десило.“ Па ипак, ако би боље размислио о свему, вероватно би открио да је направио неке кораке који су водили до тог греха. Можда се дружио с погрешним људима, бирао лошу разоноду или ишао на места која нису за хришћане, било уживо било преко интернета. Осим тога, можда је престао да се моли, да чита Библију, иде на састанке и у службу. На крају се може испоставити да његов грех, као и у случају младића из Пословица, и није био тако изненадан.

11. Шта морамо избегавати да не бисмо починили грех?

¹¹ Шта учимо из тога? Морамо избегавати не само грех већ и кораке који воде до њега. Соломон је управо то истакао након што је испричао причу о младићу и неморалној жени. Говорећи о тој необузданој жени рекао је: „Не лутај по њеним стазама“ (Посл. 7:25). Још је рекао: „Држи се подаље од ње, не приближавај се вратима њене куће“ (Посл. 5:3, 8). Дакле, од греха се чувамо тако што избегавамо оно што води до њега. b Ту би могле спадати ситуације и поступци који сами по себи нису погрешни, али знамо да би нас могли довести у искушење (Мат. 5:29, 30).

12. Шта је Јов одлучио и како га је то чувало од искушења? (Јов 31:1).

¹² Треба да чврсто решимо да избегавамо ситуације које воде до греха. То је урадио и Јов. Он је „склопио [. . .] савез са својим очима“ да никада пожудно не гледа друге жене. (Прочитати Јова 31:1.) То му је помогло да се држи подаље од свега што би га водило до прељубе. И ми можемо решити да избегавамо све што би нас могло довести у искушење.

13. Зашто морамо пазити о чему размишљамо? (Видети и слике.)

 ¹³ Морамо пазити и на то о чему размишљамо (Изл. 20:17). Неки се препуштају фантазијама о погрешним стварима и мисле да нема ничег лошег у томе све док ништа не ураде. Али такво гледиште није исправно. Човек који се задржава на погрешним жељама заправо их само распламсава. На неки начин, он ствара искушење коме онда мора да се одупире. Наравно, свакоме понекад дођу погрешне мисли. Суштина је у томе да их одмах одбацимо и заменимо чистим мислима. Кад то радимо, ми спречавамо да неисправне мисли прерасту у снажну жељу којој је тешко одупрети се и која би нас чак могла довести до тога да починимо озбиљан грех (Фил. 4:8; Кол. 3:2; Јак. 1:13-15).

14. Шта ће нам још помоћи да се чувамо искушења?

¹⁴ Како још можемо спречити да дођемо у искушење? Морамо бити потпуно уверени да је за нас најбоље да поштујемо Јеховине законе. Понекад није лако ускладити мисли и жеље са Јеховином вољом, али унутрашњи мир који тада имамо вредан је сваког труда.

15. Како нас исправне жеље чувају од искушења?

¹⁵ Треба да гајимо исправне жеље. Ако научимо да мрзимо зло и волимо добро, бићемо одлучни да поступамо исправно и избегавамо ситуације које воде до греха (Ам. 5:15). Исправне жеље ће нам дати снагу и када се нађемо у искушавајућим ситуацијама које нисмо могли да предвидимо и избегнемо.

16. Како нас духовне активности штите од искушења? (Видети и слике.)

¹⁶ Како можемо гајити исправне жеље? Треба да се у што већој мери посветимо духовним активностима. Када смо на састанцима и у служби,  јачамо жељу да угодимо Јехови и мања је вероватноћа да ћемо доћи у искушење да урадимо нешто погрешно (Мат. 28:19, 20; Јевр. 10:24, 25). Када читамо и проучавамо Божју Реч и размишљамо о њој, још више волимо оно што је добро и мрзимо оно што је зло (Ис. Нав. 1:8; Пс. 1:2, 3; 119:97, 101). Сети се да је Исус рекао својим ученицима: „Молите се, да не дођете у искушење“ (Мат. 26:41). Када се молимо нашем небеском Оцу, пружамо му прилику да нам помогне и јачамо решеност да му у свему угодимо (Јак. 4:8).

ОСТАНИ НА ОПРЕЗУ

17. Којој слабости је Петар подлегао у више наврата?

¹⁷ Нека грешна нагињања вероватно ћемо успети да искоренимо. Али нека ће нам се враћати и правити проблем. И апостол Петар се борио са нечим – са страхом од људи. Због њега се три пута одрекао Исуса (Мат. 26:69-75). Затим је изгледало да је победио тај страх када је храбро сведочио пред Синедрионом (Дела 5:27-29). Али неколико година касније, престао је да једе с хришћанима нејеврејског порекла „јер се бојао оних који су били обрезани“ (Гал. 2:11, 12). Петра је опет обузео страх од људи, а можда га се никада није у потпуности ни решио.

18. Шта би нам се могло догодити?

¹⁸ Како бисмо се могли наћи у сличној ситуацији? Склоност за коју смо мислили да смо је савладали могла би се поново појавити. На пример, један брат признаје: „Десет година нисам гледао порнографију и убедио сам себе да више немам тај проблем. Али та зависност је чучала дубоко у мени и само чекала прави тренутак да опет исплива.“ Похвално је што се брат није предао. Схватио је да ће до краја живота у овом свету свакодневно морати да буде на опрезу да би се одупро том пороку. Уз помоћ супруге и старешина предузео је озбиљније мере да би се одупро порнографији.

19. Како се можемо одупрети некој дубоко укорењеној склоности?

 ¹⁹ Шта можемо урадити да нас нека дубоко укорењена склоност не би навела да починимо грех? Треба да поступамо у складу са Исусовим саветом да бдимо. Чак и у периодима када мислиш да си јак, настави да избегаваш ситуације које би те могле водити у искушење (1. Кор. 10:12). И даље се држи онога што ти је до сада помагало да се одупреш тој склоности. У Пословицама 28:14 пише: „Срећан је човек који увек пази шта ради“ (2. Петр. 3:14).

ЗА НАШЕ ЈЕ ДОБРО ДА СЕ ЧУВАМО ИСКУШЕЊА

20-21. (а) Како ће бити награђен наш труд да се одупиремо искушењима? (б) Шта ће Јехова урадити за нас ако ми урадимо свој део? (2. Коринћанима 4:7).

²⁰ Можемо бити потпуно уверени да је и те како вредно труда одупирати се искушењима. Какав год ужитак да грех привремено даје, бићемо далеко срећнији ако будемо живели по Јеховиним мерилима (Јевр. 11:25; Пс. 19:8). Тако је јер смо створени да живимо по његовим мерилима (Пост. 1:27). Ако живимо у складу с тим, имаћемо чисту савест, а једног дана и вечни живот (1. Тим. 6:12; 2. Тим. 1:3; Јуд. 20, 21).

²¹ Истина је да је „тело слабо“. Али то не значи да смо беспомоћни. Јехова жели да нам да снагу. (Прочитати 2. Коринћанима 4:7.) Запази да је снага коју нам он даје изузетна, далеко изнад уобичајене. На нама је да у борби против искушења из дана у дан улажемо уобичајену, то јест сопствену снагу. Ако урадимо свој део, можемо бити сигурни да ће нам Јехова услишити молитве и дати додатну снагу када нам је потребна (1. Кор. 10:13). Уз његову помоћ можемо се одупрети искушењу.