1, 2. Како је у Библији проречен пораст броја Јеховиних слугу?

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ чине организацију која је заиста посебна. Наравно, они су несавршени људи и имају своје мане. Ипак, захваљујући Божјем светом духу та организација расте и напредује. Размотримо неке изванредне ствари које Јехова постиже преко својих несавршених слугу.

² Када су 1914. почели последњи дани овог поретка, Божјих слугу је било релативно мало. Али Јехова је благословио њихов труд у служби проповедања. У деценијама које су уследиле, милиони људи су упознали библијску истину и постали су Јеховини сведоци. Јехова је прорекао овај изванредан пораст следећим речима: „Од малог ће постати хиљада и од незнатног силан народ. Ја, Јехова, убрзаћу то кад буде време“ (Ис. 60:22). То пророчанство се заиста испунило у овим последњим данима. Заправо, широм света многе државе имају мањи број становника од укупног броја Јеховиних сведока.

3. По чему се види да Божје слуге воле једни друге?

³ Током последњих дана Јехова помаже својим  слугама да још више воле једни друге. Бог је љубав, а његове слуге се труде да се угледају на њега (1. Јов. 4:8). Исус, који је показивао љубав по угледу на Бога, својим следбеницима је рекао: „Нову вам заповест дајем: Волите један другога [...] По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јов. 13:34, 35). То се показало нарочито важним у не тако давној прошлости, када су беснели ратови невероватних размера. На пример, само у Другом светском рату је погинуло чак 55 милиона људи. Међутим, Јеховини сведоци нису учествовали у том крвопролићу светских размера. (Прочитати Михеја 4:1, 3.) То им је помогло да остану чисти „од крви свих“ (Дела 20:26).

4. Зашто је вредно пажње то што број Јеховиних слугу расте?

⁴ Број Божјих слугу расте иако они наилазе на велико противљење у овом свету, којим управља Сатана, за кога Библија каже да је „бог овог света“ (2. Кор. 4:4). Он манипулише политичким елементима и средствима информисања широм света. Али он не може да заустави проповедање добре вести. Ипак, знајући да има јако мало времена, Сатана покушава да одврати људе од служења истинитом Богу, при чему користи различита средства (Откр. 12:12).

5. Зашто нас други понекад могу повредити? (Видети слику на почетку чланка.)

⁵ Божје слуге се уче томе колико је важно волети Бога и друге људе. Исус је рекао: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.‘ То је највећа и прва заповест. Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе‘“ (Мат. 22:35-39). Међутим, Библија открива да смо због Адамовог греха сви рођени несавршени. (Прочитати Римљанима 5:12, 19.) Зато се понекад може десити да нас неко у скупштини својим речима или поступцима повреди. Тада наша љубав према Јехови и суверницима може бити испитана. Шта ћемо урадити у тим ситуацијама? Чак су и верне Божје слуге у прошлости рекле или урадиле нешто што је повредило друге. Можемо много тога научити из онога што је о томе записано у Библији.

6. Шта је Илије пропустио да уради када су његови синови починили веома озбиљне грехе?

⁶ На пример, првосвештеник Илије је имао два сина која се нису држала Јеховиног закона. У Библији пише: „Илијеви синови били су покварени људи. Нису марили за Јехову“ (1. Сам. 2:12). Иако је Илије имао важну улогу у поучавању народа да служи Богу на исправан начин, његова два сина су починила веома озбиљне грехе. Илије је знао за то и требало је да их укори, али он је био попустљив према њима. Због тога је Бог осудио његов дом (1. Сам. 3:10-14). Његовим потомцима је с временом била ускраћена част да служе као првосвештеници. Да си живео у Илијево време, како би ти реаговао на чињеницу да он толерише грехе својих синова? Да ли би се због тога спотакао до те мере да престанеш да служиш Богу?

7. Које је грехе Давид починио и како је Бог реаговао на то?

⁷ Јехова је волео Давида јер је био човек „по његовом срцу“ (1. Сам. 13:13, 14; Дела 13:22). Али Давид је касније починио прељубу са Витсавејом и она је затруднела. То се догодило док је њен муж Урија био на  бојном пољу. Када је Урија накратко дошао код Давида, он га је наговарао да оде кући надајући се да ће Урија имати полне односе са Витсавејом и да ће на крају изгледати да је дете његово. Урија није желео да га послуша, тако да се Давид постарао да буде убијен у бици. Давида је тај злочин скупо коштао јер су велике невоље задесиле и њега и његов дом (2. Сам. 12:9-12). Ипак, Јехова је показао милост овом човеку који му је у суштини служио „беспрекорног срца“ (1. Краљ. 9:4). Да си ти живео тада, како би реаговао? Да ли би се спотакао због Давидових погрешних поступака?

8. (а) Како је апостол Петар изневерио Исуса? (б) Премда је Петар погрешио, зашто га је Јехова и даље користио у служби?

⁸ Размотримо и пример апостола Петра. Премда га је Исус изабрао за једног од апостола, он је понекад рекао или урадио нешто због чега му је касније било жао. На пример, апостоли су напустили Исуса онда када му је било најтеже. Петар је пре тога тврдио да ће остати уз њега чак и ако га други буду напустили (Мар. 14:27-31, 50). Па ипак, када је Исус био ухапшен, напустили су га сви апостоли, а међу њима и Петар. Он је неколико пута рекао да чак и не познаје Исуса (Мар. 14:53, 54, 66-72). Међутим, Петар се покајао и Јехова га је и даље користио у служби. Да си ти у то време био један од Исусових ученика, да ли би Петрови поступци пољуљали твоју веру у Јехову?

9. Зашто се можемо поуздати у то да је Бог увек праведан?

⁹ Из претходно наведених примера видели смо да су неке Божје слуге својим поступцима веома повредиле друге. Могло би се навести много таквих примера, како из прошлости тако и из савременог доба. Питање је: Како би ти реаговао? Да ли би се због њихових грешака спотакао и напустио Јехову и његов народ, укључујући и браћу и  сестре у својој скупштини? Или би узео у обзир чињеницу да Јехова може дати времена својим слугама које греше да се покају и да ће он на крају исправити све грешке и сваку неправду? С друге стране, понекад они који су починили озбиљне грехе не прихватају Јеховино милосрђе и не желе да се покају. Да ли тада имаш поверења у то да ће Јехова с временом судити таквим преступницима и можда их удаљити из скупштине?

10. Како је Исус гледао на грешке које су починили Јуда Искариотски и Петар?

¹⁰ У Библији можемо наћи примере неких Божјих слугу које су остале верне Јехови и његовом народу упркос томе што су други правили озбиљне грешке. На пример, након што се целу ноћ молио свом Оцу, Исус је изабрао 12 апостола. Један од њих је био и Јуда Искариотски. Када га је Јуда касније издао, Христ није допустио да то наруши његов однос са Јеховом. Тај однос није покварило ни оно што је Петар учинио (Лука 6:12-16; 22:2-6, 31, 32). Исус је знао да ни Јехова ни његов народ нису криви за те поступке. Он је наставио да чини оно што је по Божјој вољи упркос разочарањима која је доживео од неких својих следбеника. Јехова га је наградио тако што га је ускрснуо из мртвих и касније му је омогућио да постане Краљ небеског Краљевства (Мат. 28:7, 18-20).

11. Шта је у Библији проречено о Јеховиним слугама које живе у последњим данима?

¹¹ Исусов пример нас мотивише да будемо верни Јехови и његовом народу. За такво поверење заиста имамо много разлога. Просто је невероватно шта све Јехова постиже преко својих слугу у овим последњим данима. Захваљујући Јеховином вођству, Божји народ је уједињен и проповеда добру вест широм света. У Исаији 65:14 описано је духовно стање које влада међу Божјим народом: „Ево, моје ће слуге клицати од радости у срцу.“

12. Како треба да гледамо на туђе грешке?

¹² Јеховине слуге су заиста срећне због свих добрих ствари које постижу захваљујући Јеховином вођству. Насупрот томе, овај свет који је под Сатаниним утицајем такорећи јадикује, док се стање у њему све више погоршава. Заиста би било немудро и погрешно кривити Јехову и његову организацију за грешке неколицине Божјих слугу. Морамо остати верни Јехови и наставити да следимо његове смернице. Такође, морамо научити како да гледамо или реагујемо на грешке других.

13, 14. (а) Зашто треба да будемо стрпљиви једни с другима? (б) Које утешно обећање треба да задржимо у мислима?

¹³ Како онда треба да се поставимо у ситуацијама када нас неки Божји слуга повреди својим речима или поступцима? Једно библијско начело каже: „Немој се брзо вређати, јер увредљивост почива у недрима безумних“ (Проп. 7:9). Морамо узети у обзир да је од времена када су људи били савршени прошло око 6 000 година. Несавршени људи су склони грешкама. Зато не би било добро очекивати превише од њих, нити дозволити да нас њихови поступци лише радости која произлази из тога што смо део Јеховиног народа. Још већу грешку бисмо направили уколико бисмо дозволили да се због грешака других спотакнемо и напустимо Јеховину организацију. Уколико би се то догодило, не  бисмо изгубили само част да служимо Јехови већ бисмо изгубили и наду да ћемо живети у Божјем новом свету.

¹⁴ Да бисмо и даље били радосни и да бисмо имали чврсту наду, задржимо у мислима Јеховино утешно обећање: „Ево, ја стварам нова небеса и нову земљу. Оно што је пре било неће се у сећање враћати нити ће се у срцу јављати“ (Ис. 65:17; 2. Петр. 3:13). Немојмо дозволити да због грешака других изгубимо ту награду.

15. Према Исусовим речима, шта треба да радимо када нам други згреше?

¹⁵ Међутим, будући да још увек не живимо у новом свету, требало би да узмемо у обзир Божје гледиште о томе како треба решавати ствари када нас нечије речи или поступци повреде. На пример, било би добро да размишљамо о следећим Исусовим речима: „Ако ви опростите људима њихове преступе, и ваш ће небески Отац опростити вама. Али ако ви не опростите људима њихове преступе, ни ваш Отац неће вама опростити ваше преступе.“ Сетимо се и тога да је на Петрово питање да ли треба да опростимо „до седам пута,“ Исус одговорио: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута.“ Јасно је да је Исус желео да каже да увек треба да будемо спремни да опраштамо, да је то оно чему првенствено треба да тежимо (Мат. 6:14, 15; 18:21, 22).

16. Зашто је Јосиф добар пример за нас?

¹⁶ Добар пример у томе како треба гледати на грешке других је Јосиф, први од двојице синова које је Рахела родила Јакову. Јосиф је имао десеторицу полубраће која су била љубоморна на њега јер га је од свих њих отац волео највише. Зато су га они продали као роба. Будући да је добро обављао свој посао, Јосиф је након много година постао други човек у Египту, одмах до фараона. Када је у тој области настала глад, Јосифова браћа су дошла у Египат да купе храну, али га том приликом нису препознала. Јосиф је тада могао да употреби свој ауторитет да се освети својој браћи за све зло које су му нанели. Уместо тога, он их је искушао да би видео да ли су се променили. Када је видео да су се они заиста променили, Јосиф им је открио ко је он. Касније им је рекао: „Зато се [...] не бојте. Ја ћу снабдевати храном вас и вашу децу.“ У Библији се даље каже: „Тако их је утешио охрабрујућим речима“ (Пост. 50:21).

17. Како би требало да поступаш када ти други згреше?

¹⁷ Будући да сви имамо мане, треба да будемо свесни тога да се и нама може десити да некога увредимо. Ако нам се чини да нам се то догодило, Библија каже да треба да одемо код те особе и покушамо да изгладимо ствари. (Прочитати Матеја 5:23, 24.) Нема сумње да смо веома захвални када нама неко опрости наше грешке, тако да и ми треба да поступимо на исти начин према другима. У Колошанима 3:13 налазимо следећи подстицај: „Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога. Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви.“ Хришћанска љубав „не памти зло,“ каже се у 1. Коринћанима 13:5. Ако опраштамо другима, и Јехова ће опраштати нама. Дакле, када им други згреше, прави хришћани треба да следе пример свог милосрдног Оца који им спремно опрашта грешке. (Прочитати Псалам 103:12-14.)