1, 2. Како нас Јехова теши у нашим невољама?

ЈЕДАН млади неожењени брат је размишљао о речима из 1. Коринћанима 7:28: „[Они који су у браку] ће имати телесну невољу.“ Затим је о томе разговарао с једним старијим ожењеним старешином и упитао га: „Шта је та невоља и како ћу се изборити с њом ако се оженим?“ Пре него што му је одговорио на питање, старији брат га је подстакао да размисли о још нечем што је Павле написао, наиме, да је Јехова „Бог сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи“ (2. Кор. 1:3, 4).

² Јехова је наш Отац пун љубави и теши нас кад нам је тешко. Можда смо и сами осетили да нам је пружио подршку и вођство, и то често путем своје Речи. Можемо бити сигурни да и нама жели најбоље, као што је то желео и својим слугама у прошлости. (Прочитати Јеремију 29:11, 12.)

3. На која питања ћемо добити одговор?

 ³ Чињеница је да лакше подносимо проблеме кад разумемо њихов узрок. Исто се може рећи и за проблеме у браку. Шта све може бити телесна невоља коју је Павле поменуо? Који примери из библијског доба, као и из нашег времена, могу да нам пруже утеху? Одговори на ова питања ће нам помоћи да лакше истрајемо.

4, 5. Шта може бити телесна невоља?

⁴ Након што су први човек и жена склопили брак, Бог је рекао: „Човек [ће] оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену и они ће постати једно тело“ (Пост. 2:24). Међутим, због наше несавршености, у браку може доћи до напетости (Римљ. 3:23). На пример, обично су девојци пре удаје ауторитет били родитељи. Међутим, сада се то мења, будући да је Бог њеном мужу доделио улогу да буде поглавар њихове породице (1. Кор. 11:3). Неким мушкарцима можда није лако да преузму ту улогу. С друге стране, неким женама је тешко да прихвате да су сада подложне мужу. Осим тога, нови брачни пар може имати несугласице са својим родитељима. И то може створити напетост у браку.

⁵ Надаље, када брачни пар сазна да ће добити бебу, то јесте радосна вест, али са собом носи и изазове. На пример, можда брину због могућих здравствених компликација током трудноће или касније. Ту су и финансијске бриге. Кад беба дође, брачни пар се суочава с још неким изазовима. Пошто мајке више времена и пажње посвећују беби, многи мужеви се можда осећају запостављено. С друге стране, очеви добијају нове одговорности. Сада морају да брину за још једног члана породице.

6-8. Како се можда осећа брачни пар који не може да има децу?

⁶ Неки брачни парови имају другачију врсту невоље. Они очајнички желе децу, али не могу да их имају. Женама то може нарочито тешко пасти. Дакле, неостварена жеља за дететом је такође „телесна невоља“ (Посл. 13:12). У библијско доба су жене које нису имале децу веома патиле. Зато је Јаковљевој жени Рахели било тешко док је гледала своју сестру како има децу (Пост. 30:1, 2). Данас у неким земљама где је обичај да парови имају много деце, мисионари често морају да одговарају на питање зашто немају децу. Иако се труде да тактично објасне разлог, често на крају разговора чују: „Молићемо се за вас“, или нешто слично томе.

⁷ Осмотримо један други пример. Једна сестра из Енглеске је силно желела да има децу, али јој се жеља није испунила. Признала је да је била очајна када је схватила да ће јој се та жеља остварити тек у новом свету. Касније су она и њен супруг одлучили да усвоје дете. Ипак, она је још неко време туговала. О томе је рекла: „Усвојити дете није исто што и родити дете.“

⁸ У Библији се каже да ће се жене „заштитити рађањем деце“ (1. Тим. 2:15). Али то не значи да је рађање услов да неко добије вечни живот.  Шта онда ове речи значе? Њима се истиче чињеница да су жене које имају децу заокупљене бригом око њих и другим кућним обавезама. Због тога можда неће упасти у замку да оговарају или да се мешају у туђе ствари (1. Тим. 5:13). Па ипак, оне нису поштеђене невоља које носе брак и породични живот.

9. С којом се још невољом суочавају нека браћа и сестре?

⁹ Још једна невоља с којом се неки суочавају у браку јесте смрт брачног друга. Иако нису очекивали да ће им се то десити у овом поретку, многи су прошли кроз ово тешко искуство. Када се тако нешто деси, Божјим слугама утеху улива чврсто поуздање у обећање о ускрсењу (Јов. 5:28, 29). Ту наду нам пружа наш Отац пун љубави. У његовој Речи налазимо утеху и подршку које нам много значе у тешким тренуцима. Погледајмо како су се неке Божје слуге осећале због смрти вољене особе и како им је Јехова пружао утеху.

10. Шта је Ана учинила да би пронашла утеху? (Видети слику на почетку чланка.)

¹⁰ Из Библије сазнајемо да је Елканина жена Ана жарко желела децу, али није могла да их има. С друге стране, Елканина друга жена Фенина имала је много деце. (Прочитати 1. Самуилову 1:4-7.) Осим тога, Фенина ју је стално вређала и понижавала. Због тога је Ана много патила. Шта је она учинила да би пронашла утеху? Горљиво се молила. Библија нам каже да је отишла у Јеховин дом и да му се „дуго молила“ да јој подари сина. Да ли се надала да ће Јехова услишити њену молитву? Сигурно јесте, јер у библијском запису стоји да јој након те молитве „лице [...] више није било забринуто“ (1. Сам. 1:12, 17, 18). Дакле, показала је поверење у Јехову да ће јој дати сина или на неки други начин попунити ту празнину.

11. У ком случају ће нам молитва бити извор утехе?

¹¹ Докле год смо несавршени и живимо у овом свету којим влада Сатана, можемо очекивати кушње и невоље (1. Јов. 5:19). Али знамо да је Јехова „Бог сваке утехе“. Зато треба да му се молимо. То смо видели на примеру Ане, која је излила срце Јехови. Слично томе, кад смо у невољи, није довољно само да поменемо Јехови како се осећамо. Треба да му се усрдно молимо, то јест да му отворено опишемо како се осећамо (Фил. 4:6, 7).

12. Како је Ана успела да буде радосна и поред трагедије која ју је задесила?

¹² Утеху можемо пронаћи чак и ако осећамо велику празнину у животу, било зато што немамо децу или зато што смо изгубили вољену особу. Погледајмо како је пророчица Ана нашла утеху. Она је остала без мужа након само седам година брака, а изгледа није имала децу. Шта јој је помогло да преброди губитак? У Луки 2:37 о њој пише: „Никад није изостајала из храма, него је ноћ и дан служила Богу постовима и усрдним молитвама.“ То је чинила чак и када је имала 84 године. Дакле, служење Јехови јој је пружало утеху и радост.

13. Објасни како прави пријатељи могу бити извор утехе кад неки члан породице напусти Јехову.

 ¹³ Извор утехе нам могу бити прави пријатељи које можемо наћи међу браћом и сестрама (Посл. 18:24). Једна наша сестра по имену Пола је испричала да је, када је имала пет година, њена мајка напустила истину. То није било лако. Касније јој је много значило када јој је једна пионирка по имену Ен посветила време и пажњу и помагала јој да духовно напредује. „Иако Ен и ја нисмо биле у сродству, заиста сам осетила да ме воли и то ми је пуно значило“, објашњава Пола. То јој је помогло да почне да служи Јехови. С временом се њена мајка вратила у скупштину, што је веома обрадовало Полу. Ен је такође била срећна јер је помогла Поли да се приближи Јехови.

14. Како на нас утиче када чинимо добро другима?

¹⁴ Ако се боримо с негативним осећањима и потребна нам је утеха, биће нам лакше да се изборимо ако чинимо нешто добро за друге. На пример, неким сестрама, било да су у браку или не, помаже када другима преносе добру вест. У ком смислу? Свесне су да тада такорећи сарађују с Јеховом и чине оно што је њему по вољи. Некима је то попут терапије. У суштини, на све нас позитивно утиче када показујемо  бригу према другима тако што им преносимо добру вест. Надаље, када искрено бринемо о суверницима, то ће се позитивно одразити на атмосферу у скупштини (Фил. 2:4). Апостол Павле је био добар пример у показивању бриге према другима. Он је за браћу у Солуну био „као мајка која храни и негује своју децу“. Такође је тешио и храбрио браћу „као отац своју децу“. (Прочитати 1. Солуњанима 2:7, 11, 12.)

15. Ко је првенствено одговоран да децу поучава истини?

¹⁵ Како можемо пружати помоћ и утеху породицама у скупштини? На пример, понекад је новим објавитељима потребна помоћ зрелих објавитеља у поучавању деце. Они можда чак желе да други проучавају с њиховом децом. Међутим, према Библији, родитељи су првенствено одговорни за поучавање и васпитавање деце (Посл. 23:22; Еф. 6:1-4). Па ипак, понекад им је помоћ заиста потребна. То не значи да се одричу своје одговорности. Они и даље треба да отворено разговарају с децом и буду укључени у њихов духовни напредак.

16. Шта треба да задржимо на уму ако проучавамо Библију с нечијом децом?

¹⁶ Ако нас неки родитељи замоле да проучавамо Библију с њиховом децом, то не значи да преузимамо њихову улогу. Понекад ћемо можда проучавати с неким дететом чији родитељи нису у истини. Када проучавамо с дететом које није наше, било би мудро да то буде у његовој кући кад су ту или његови родитељи или неки зрели објавитељ. Могли бисмо проучавати и на неком јавном месту. Тако никоме нећемо дати повода да дође до неких погрешних закључака. С временом ће родитељи можда преузети одговорност коју им је Бог дао, наиме, да поучавају децу библијској истини.

17. Како млади могу бити извор утехе у својој породици?

¹⁷ Млади који воле Бога и настоје да му угоде могу бити извор утехе у својој породици. Како? Тако што ће поштовати родитеље и помагати им на неке практичне начине. Такође могу допринети духовности своје породице. У ком смислу? Ако им је Јехова на првом месту у животу, они могу помоћи својој породици да издржи садашње невоље и уђе у нови свет. Такав је био Ноје. Он је оправдао пророчанство које је изрекао његов отац, Ламех, када је рекао: „Он ће нам донети утеху у нашем послу и у мукама наших руку које нам задаје земља коју је Јехова проклео“ (Пост. 5:29; 8:21). То пророчанство се испунило када је након Потопа укинуто проклетство са земље.

18. Шта нам помаже да истрајемо упркос невољама?

¹⁸ Молитва, дубоко размишљање о библијским примерима и блискост с браћом и сестрама помаже милионима да већ сада добију утеху у свим невољама. (Прочитати Псалам 145:18, 19.) То што знамо да је Јехова извор вечне утехе несумњиво нам помаже да истрајемо у свакој невољи.