У ИЗРАЕЛСКОМ месту Ен Геди, које се налази близу западне обале Мртвог мора, археолози су 1970. пронашли један угљенисани свитак. Он је откривен током ископавања остатака једне синагоге, која је спаљена приликом разарања села у ком се налазила, вероватно у шестом веку н. е. Свитак је у таквом стању да се не може читати; чак се не може ни одмотати а да се не оштети. Међутим, захваљујући скенирању у 3D техници, свитак је „одмотан“, а помоћу новог програма за дигиталну обраду слика његов садржај може и да се прочита.

Скенирање је показало да свитак садржи библијски текст. На ономе што је од овог свитка остало налазе се почетни стихови Левитске књиге. У тим стиховима се налази Божје име на хебрејском језику, и то у облику тетраграма. По свему судећи, свитак је настао између друге половине првог века н. е. и четвртог века н. е. После свитака с Мртвог мора, ово је до сада најстарији откривени свитак хебрејског дела Светог писма. „Све док захваљујући савременој технологији нисмо виртуелно одмотали овај фрагмент Левитске“, каже Гил Зохар за лист The Jerusalem Post, „постојала је празнина од око 1 000 година између свитака с Мртвог мора, који су стари 2 000 година и потичу отприлике из позног периода другог храма, и средњовековног Алепског кодекса, који потиче из 10. века н. е.“ Према мишљењу стручњака, овај свитак, који заправо није одмотан, потврђује да је масоретски текст Торе „доследно сачуван током периода од хиљаду година и да се грешке приликом преписивања нису увукле у текст“.