ИЗРАЕЛЦИ су од давнина давали новац да би подупирали службу Богу. Али у Исусово време морали су да плаћају многе порезе, што им је отежавало живот.

Сви одрасли мушкарци су годишње плаћали порез од пола сикла (две драхме), чиме су подупирали службу у светом шатору и касније у храму. У првом веку, тај новац је коришћен за одржавање Иродовог храма и за жртве које су приношене у њему. Неки Јудејци су питали Петра да ли Исус плаћа тај порез. Исус није био против тога да се он плаћа и чак је рекао Петру како да дође до новца за њега (Мат. 17:24-27).

Божји народ је имао обавезу да даје и десетак, то јест десетину од пољопривредних производа или прихода (Лев. 27:30-32; Бр. 18:26-28). Верске вође су инсистирале на томе да се даје десетина од сваке биљке, чак и од „нане, копра и кима“. Исус није одвраћао људе од давања десетка, али је осудио познаваоце закона и фарисеје због њиховог лицемерства (Мат. 23:23).

Међутим, у то време Јудејци су морали да плаћају многе порезе и Римљанима, под чијом су влашћу били. На пример, они који су поседовали земљу морали су да плате порез у новцу или у добрима. Процењује се да је он износио између 20 и 25 посто од рода. Такође је постојао и порез по глави становника. Фарисеји су Исуса питали управо за тај порез. Његов одговор показује како треба гледати на плаћање пореза: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје“ (Мат. 22:15-22).

Постојала је и такса која се плаћала на робу приликом уласка у одређену зону или изласка из ње. Та такса се наплаћивала у лукама, на мостовима, раскршћима или улазима у градове или пијаце.

Порези које су Римљани наметнули били су превелики терет за народ. Према римском историчару Тациту, током владавине цара Тиберија, када је Исус био на земљи, „Сирија и Јудеја, исцрпљене под тешким јармом, преклињале су да им се смањи намет“.

Додатан терет народу стварао је и начин на који су порези били убирани. Право да сакупљају порез добијали су они који су понудили највише новца на аукцији. Они су потом запошљавали друге да сакупљају порез за њих. И једни и други су настојали да зараде на томе. Изгледа да је Закхеј имао порезнике који су радили за њега (Лука 19:1, 2). Разумљиво је што је народ био огорчен и што је мрзео оне који су долазили да сакупљају порез.