1. Како знамо да Јехова воли сваког од нас?

ЈЕХОВА је сваког од нас привукао себи (Јов. 6:44). Размисли мало шта то значи. Док је пажљиво посматрао милијарде људи у свету, Јехова је видео нешто драгоцено у теби – искрено срце које га може заволети (1. Лет. 28:9). Он те познаје, разуме и воли. Како је то лепо знати!

2. Како је Исус показао да је Јехови стало до сваког од нас?

² Јехови је веома стало до тебе, а стало му је и до свих других који му служе. Да би нам помогао да то још боље разумемо, Исус је упоредио Јехову с пастиром. Ако једна од сто оваца одлута од стада, шта ће пастир урадити? Он ће „оставити оних 99 на гори и отићи да тражи ону која је залутала“. Када је пронађе, неће бити љут на њу што је залутала, него ће се радовати. Шта учимо из тога? Јехови је важан свако од нас. Исус је рекао: „Мој Отац који је на небу не жели да се иједан од ових малих изгуби“ (Мат. 18:12-14).

3. Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

³ Сигурно никада не бисмо желели да обесхрабримо нашег брата или сестру. Како то можемо избећи? И шта можемо урадити ако неко повреди нас? У овом чланку добићемо одговоре на та питања. Али хајде да најпре видимо на кога се односи израз „мали“ у 18. поглављу Јеванђеља по Матеју.

4. Ко су „мали“ о којима је Исус говорио?

⁴ „Мали“ о којима је Исус говорио су његови ученици. Без обзира на то колико имају година, они су „као деца“ јер желе да их Исус поучава (Мат. 18:3). Иако потичу из различитих земаља и култура и разликују се по карактеру, сви верују у Христа. А он их много воли (Мат. 18:6; Јов. 1:12).

5. Како се Јехова осећа када неко поколеба у вери или повреди његовог слугу?

⁵ Јехови су веома драгоцени ти „мали“. Да бисмо разумели како се он осећа, размислимо о томе шта ми осећамо према деци. Много их волимо. Желимо да их заштитимо зашто што немају снагу, искуство и мудрост као одрасли. Нико од нас не воли да види да је неко повређен, али посебно смо узнемирени, чак љути, када неко повреди дете. Исто тако, Јехова жели да заштити нас и узнемирен је, чак љут, када неко поколеба у вери или повреди било ког његовог слугу (Ис. 63:9; Мар. 9:42).

6. Према 1. Коринћанима 1:26-29, како свет гледа на Исусове ученике?

⁶ У ком су још смислу Исусови ученици „мали“? Размисли ко је у очима овог света важан. Богати, познати и утицајни. У поређењу с њима Исусови ученици делују безвредно и безначајно. (Прочитати 1. Коринћанима 1:26-29.) Али Јехова не гледа тако на њих.

7. Како треба да се опходимо с браћом и сестрама?

⁷ Јехова воли све своје слуге, било да му служе годинама, било да су нови у истини. Јехови су важна сва наша браћа и сестре, и зато треба да буду важни и нама. Треба да волимо „сву браћу“, а не само неке од њих (1. Петр. 2:17). Покажимо да их волимо и пазимо да их нечим не повредимо. Ако приметимо да смо некога повредили, не треба то да игноришемо, мислећи како је он преосетљив и да једноставно треба да пређе преко тога. Због чега би неко могао бити рањив? Због околности у којима су одрастали, нека браћа и сестре имају веома ниско мишљење о себи. Други су нови у истини и нису још научили како да реагују на туђе грешке. Шта год да је разлог, ако смо некога повредили, треба да дамо све од себе како бисмо обновили мир. С друге стране, неко ко се често вређа треба да буде свестан да то није пожељна особина и да треба да ради на томе. Тако ће бити срећнији и боље ће се слагати с браћом и сестрама.

8. Које гледиште је утицало на Исусове ученике?

⁸ Зашто је Исус говорио о „малима“? Његови ученици су га пре тога питали: „Ко је највећи у небеском Краљевству?“ (Мат. 18:1). Већина Јудејаца је у то време придавала велики значај положају и угледу у друштву. Један стручњак је рекао: „Људи су живели и умирали да би стекли част, углед, славу, признање и поштовање других.“

9. На чему су Исусови ученици морали да раде?

⁹ Исус је био свестан тога колико је гледиште да је важно бити бољи од других укорењено у јудејској култури. Знао је да ће његови ученици  морати да уложе велики труд да би се ослободили тог гледишта. Рекао им је: „Највећи међу вама нека буде као најмањи, а онај који предводи нека буде као онај који служи“ (Лука 22:26). Ми се понашамо као „најмањи“ када сматрамо друге „већима од себе“ (Фил. 2:3). Што се више трудимо да будемо такви, то ћемо мање повређивати друге.

10. Који савет апостола Павла треба да озбиљно схватимо?

¹⁰ Сва наша браћа и сестре су у нечему бољи од нас. То ћемо лако приметити ако се усредсредимо на њихове лепе особине. Треба да озбиљно схватимо савет који је апостол Павле дао Коринћанима: „Шта те чини бољим од неког другог? И шта имаш, а да ниси примио? А ако си примио, зашто се хвалиш као да ниси примио?“ (1. Кор. 4:7). Никада не треба да скрећемо пажњу на себе нити да мислимо да смо бољи од других. Ако неки брат држи лепе говоре или нека сестра лако започиње библијске курсеве, заслугу за то треба да припишу Јехови.

11. Шта учимо из Исусовог поређења о краљу и његовом робу?

¹¹ Убрзо након што је упозорио своје ученике да пазе на осећања других, Исус је испричао поређење о краљу и његовом робу. Краљ је поништио огроман дуг који роб никада не би могао да отплати. Али тај роб касније није хтео да поништи много мањи дуг другог роба. На крају је краљ бацио у затвор тог окрутног роба. Шта учимо из тога? Исус је рекао: „Тако ће и мој небески Отац поступити с вама ако од срца не опростите свако свом брату“ (Мат. 18:21-35).

12. Како повређујемо друге када не желимо да опростимо некоме?

¹² Оно што је роб урадио није нашкодило само њему него и другима. Као прво, био је немилосрдан према другом робу када је „дао да га баце у затвор, да буде тамо док не врати оно што му дугује“. Као друго, повредио је и робове који су то посматрали. Када су „други робови видели шта се догодило, веома су се ражалостили“. Слично томе, и наши поступци утичу на друге. Шта се може догодити ако не желимо да опростимо некоме ко нас је повредио? Као прво, повређујемо њега, јер смо и даље љути, игноришемо га и ускраћујемо му своју наклоност. Као друго, осталима у скупштини је непријатно када виде да нисмо у добрим односима с том особом.

13. Шта си научио из онога што је доживела једна пионирка?

¹³ Када опраштамо својој браћи и сестрама, то користи и нама и њима. У то се уверила Кристал *, која служи као пионир. Њу је повредила једна сестра из скупштине. Кристал прича: „Њене оштре речи би ме понекад повредиле попут ножа. Када је наша група ишла у службу, нисам чак хтела ни да будем у истим колима с њом. Моја ревност за службу је ослабила и почела сам да губим радост.“ Кристал је сматрала да има разлога да буде љута. Али није се препустила самосажаљењу нити је гајила љутњу. Била је понизна и применила је савете из чланка „Опраштајте од срца“, из Стражарске  куле од 15. октобра 1999. Опростила је својој сестри. Сада каже: „Свесна сам да се сви трудимо да будемо боље особе и да нам Јехова сваког дана великодушно опрашта. Имала сам осећај да сам скинула огроман терет с леђа. Поново сам била срећна.“

14. (а) Према Матеју 18:21, 22, шта је апостолу Петру понекад било тешко да уради? (б) Шта ће нам помоћи ако нам је тешко да опростимо?

¹⁴ Сви знамо да треба да опраштамо, али нам ипак може бити тешко да то урадимо. Можда ни апостолу Петру понекад није било лако да опрости другима. (Прочитати Матеја 18:21, 22.) Шта нам може помоћи? Као прво, размишљај о томе колико Јехова теби опрашта (Мат. 18:32, 33). Иако то не заслужујемо, он нам великодушно опрашта (Пс. 103:8-10). Уједно очекује од нас да „волимо једни друге“. Према томе, опраштање није ствар избора. Дужни смо да опраштамо браћи и сестрама (1. Јов. 4:11). Као друго, размишљај о томе зашто је добро да опраштамо. Тако помажемо ономе ко нас је повредио, доприносимо јединству у скупштини, чувамо своје пријатељство с Јеховом и боље се осећамо (2. Кор. 2:7; Кол. 3:14). На крају, моли се Јехови, јер он очекује од нас да опраштамо. Немој дозволити Сатани да наруши твоје пријатељство с браћом и сестрама (Еф. 4:26, 27). Јеховина помоћ нам је неопходна да бисмо сачували мир у скупштини.

15. У складу с Колошанима 3:13, шта можемо урадити ако нас је неко много повредио?

¹⁵ Међутим, шта ако те је неко много повредио? Шта треба да урадиш? Дај  све од себе да будеш у миру с братом. Реци Јехови како се осећаш. Моли га да благослови особу која те је повредила и да ти помогне да видиш њене добре особине – исте особине због којих је Јехова воли (Лука 6:28). Ако не можеш да пређеш преко њеног поступка, размисли који би био најбољи начин да разговараш с њом. Увек је најбоље поћи од тога да те твој брат не би никада намерно повредио (Мат. 5:23, 24; 1. Кор. 13:7). Када разговараш с њим, покажи да верујеш да није имао лошу намеру. Шта ако он не жели да се помирите? Дај му времена и буди стрпљив. (Прочитати Колошанима 3:13.) Што је најважније, немој бити озлојеђен, јер ћеш тако нарушити своје пријатељство с Јеховом. Не дозволи да те ишта удаљи од Јехове. На тај начин ћеш показати да га волиш више од свега (Пс. 119:165).

16. Коју одговорност има свако од нас?

¹⁶ Срећни смо што можемо да служимо Јехови с нашом браћом и сестрама као „једно стадо с једним пастиром“ (Јов. 10:16). У књизи Организовано извршавајмо Јеховину вољу на 165. страни пише: „Постали [смо] део тог уједињеног народа. Сигурно нам је драго због тога, али добро је да не заборавимо да свако од нас има одговорност да доприноси том јединству.“ Зато треба да се трудимо да „на [своју браћу и сестре] гледамо онако како то Јехова чини“. Јехови смо сви ми драгоцени. Да ли и ти тако гледаш на браћу и сестре? Јехова запажа и цени све што радиш за њих (Мат. 10:42).

17. На шта нас је овај чланак подстакао?

¹⁷ Ми волимо своју браћу. Зато смо решени да их ничим не повредимо (Римљ. 14:13). Сматрамо их већима од себе и желимо да им од срца опраштамо. Немојмо бити озлојеђени због нечијих речи или поступака, већ се „трудимо да доприносимо миру и да се међусобно јачамо“ (Римљ. 14:19).