1. Шта морамо радити да бисмо преживели Јеховин дан?

 ИЗРАЗОМ „Јеховин дан“ у Библији се указује на време када Јехова уништава своје непријатеље и избавља свој народ. Јехова је у прошлости неколико пута извршио такве пресуде (Ис. 13:1, 6; Језек. 13:5; Соф. 1:8). У наше време, „Јеховин дан“ ће почети нападом на Вавилон Велики, а завршиће се Армагедоном. Да бисмо преживели тај „дан“, важно је да се већ сада припремамо за њега. Не смемо то изгубити из вида, јер Исус је рекао да морамо бити спремни за „велику невољу“ без обзира на то када ће она доћи (Мат. 24:21; Лука 12:40).

2. Зашто је за нас важно оно што пише у 1. Солуњанима?

² У својој првој посланици Солуњанима, апостол Павле је користио неколико поређења како би помогао првим хришћанима да буду спремни за Јеховин велики дан суда. Павле је знао да тај дан неће доћи у то време (2. Сол. 2:1-3). Ипак, подстакао је своју браћу да се припреме за њега као да он долази сутра. Добро је да и ми послушамо тај савет. Хајде да размотримо како је Павле објаснио следеће: (1) како ће Јеховин дан доћи, (2) ко неће преживети тај дан и (3) шта треба да радимо да бисмо га преживели.

3. У ком смислу ће Јеховин дан доћи као што лопов долази ноћу? (Видети и слику.)

³ „Као што лопов долази ноћу“ (1. Сол. 5:2). Ово је прво од три поређења која је Павле користио како би описао долазак Јеховиног дана. Лопови обично крећу у акцију под окриљем ноћи и делују брзо како би своје  жртве ухватили неспремне. Слично томе, Јеховин дан ће доћи када се људи буду најмање надали и многе ће изненадити. Чак би и прави хришћани могли бити изненађени брзином којом ће се догађаји одвијати. Али за разлику од злих људи, ми нећемо бити уништени.

4. У ком смислу је Јеховин дан попут порођајних болова?

⁴ „Као порођајни болови“ (1. Сол. 5:3). Будућа мајка не може да предвиди тачно време када ће порођај почети. Међутим, она нимало не сумња да ће се то десити. Порођај обично почне изненада, болан је и ништа не може да га заустави. Слично томе, ми не знамо дан и час када ће Јеховин дан почети. Па ипак, сигурни смо да он долази и да ће Божја пресуда над злима бити изненадна и неизбежна.

5. У ком смислу је велика невоља попут зоре?

⁵ Попут зоре. У свом трећем поређењу Павле опет спомиње лопове који краду ноћу. Али овог пута изгледа да Јеховин дан упоређује са зором (1. Сол. 5:4). Провалници који долазе под окриљем ноћи могу бити толико заокупљени крађом да изгубе представу о времену. Светлост новог дана могла би их изненадити и разоткрити њихова дела. Исто тако, велика невоља ће разоткрити оне који попут лопова остају у мраку тако што упорно чине дела која Бог не одобрава. За разлику од њих, ми ћемо бити спремни за тај дан ако не чинимо оно што Бог не одобрава и ако се трудимо да исказујемо „сваку врсту доброте, праведност и истину“ (Еф. 5:8-12). Надаље, Павле користи још два поређења како би описао оне који неће преживети тај дан.

6. У ком смислу већина људи спава? (1. Солуњанима 5:6, 7).

⁶ „Они који спавају.“ (Прочитати 1. Солуњанима 5:6, 7.) Павле је упоредио оне који неће преживети Јеховин дан с људима који спавају. Они нису свесни онога што се дешава око њих нити су свесни проласка времена. Зато не могу запазити када се догађа нешто важно нити могу реаговати на то. Већина људи је данас у духовном сну (Римљ. 11:8). Они су равнодушни и не обраћају пажњу на доказе да живимо у „последњим данима“ и да је велика невоља на прагу. Значајни светски догађаји могу неке пробудити из духовног сна и донекле их заинтересовати за поруку о Краљевству. И поред тога, већина не остаје будна већ наставља да спава. Чак и неки који верују да ће дан суда доћи сматрају да је он далеко (2. Петр. 3:3, 4). Међутим, ми разумемо да је сваким даном све важније да примењујемо Павлов надахнут савет да бдимо.

7. Зашто је Павле упоредио оне који ће осетити Божји гнев с пијаницама?

⁷ „Они који се опијају.“ Павле је упоредио оне које чека Божји гнев с пијаницама. Људи који су под утицајем алкохола споро реагују на оно што се дешава око њих и нису у стању да доносе добре одлуке. Слично томе, зли не реагују на Божја упозорења. Они бирају начин живота који их води до уништења. Али Библија саветује хришћане да бдију и буду трезвени (1. Сол. 5:6). Један библиста је ту трезвеност описао као „смирено, сталожено стање ума који тачно одмерава и процењује ствари и тако нам омогућава да донесемо исправну одлуку“. Зашто треба да будемо смирени и сталожени? То је важно да се не бисмо уплели у данашње политичке или друштвене спорове. Притисак да станемо на нечију страну у њима биће све јачи како се Јеховин дан ближи. Па ипак, нема разлога да будемо претерано забринути око тога како ћемо реаговати. Божји дух нам може помоћи да будемо смирени и сталожени и да доносимо добре одлуке (Лука 12:11, 12).

8. Како су у 1. Солуњанима 5:8 сликовито приказане особине које ће нам помоћи да останемо будни и будемо трезвени? (Видети и слику.)

⁸ „Ставимо оклоп [и] кацигу.“ Павле нас упоређује с војницима који су спремни за борбу и на себи имају ратну опрему. (Прочитати 1. Солуњанима 5:8.) Током рата, од војника се у сваком тренутку очекује да буде спреман за битку. Слично је и с нама. Да бисмо били спремни за Јеховин дан, морамо носити оклоп вере и љубави, као и кацигу спасења. Те особине нам могу бити од велике помоћи.

9. Како нас вера штити?

⁹ Оклоп је војнику штитио срце. Вера и љубав штите наше симболично срце. Ове особине ће нам помоћи да наставимо да служимо Јехови и следимо Исуса. Захваљујући вери, сигурни смо да ће нас Јехова наградити јер га тражимо целим срцем (Јевр. 11:6). Она ће нас покренути да останемо верни нашем Вођи Исусу чак и у тешким околностима. Да бисмо изградили веру која ће нам помоћи да издржимо животне тешкоће, добро је да учимо од браће и сестара који су остали верни Јехови упркос прогонству  или оскудици. Можемо избећи и замку материјализма ако се трудимо да поступамо попут оних који су поједноставили свој живот да би више учинили у служби за Јехову. b

10. Како нам љубав према Богу и ближњима помаже да истрајемо?

¹⁰ Љубав је веома важна ако желимо да останемо будни и будемо трезвени (Мат. 22:37-39). Љубав према Богу помаже нам да истрајемо у проповедању упркос било којој невољи на коју бисмо могли наићи (2. Тим. 1:7, 8). Будући да волимо и оне који не служе Јехови, ми обрађујемо своје подручје тако што сведочимо од врата до врата, као и телефоном и путем писама. Не губимо наду да ће се наши ближњи једног дана променити и почети да чине оно што је добро (Језек. 18:27, 28).

11. Како нам љубав према браћи и сестрама помаже? (1. Солуњанима 5:11).

¹¹ Ми волимо и нашу браћу и сестре. Ту љубав показујемо тако што храбримо и изграђујемо једни друге. (Прочитати 1. Солуњанима 5:11.) Као војници који раме уз раме иду у битку, и ми храбримо једни друге. Наравно, могло би се десити да војник повреди свог саборца у жару борбе, али он то никада неће намерно урадити. Слично томе, ми никада нећемо намерно повредити брата или сестру нити ћемо им враћати мило за драго (1. Сол. 5:13, 15). Своју љубав показујемо и тако што поштујемо браћу која предводе у нашим скупштинама (1. Сол. 5:12). Када је Павле написао посланицу Солуњанима, та скупштина је постојала мање од годину дана. Тамошње старешине вероватно нису имале пуно искуства и можда су грешиле. Па ипак, требало је да их скупштина поштује. Како се велика невоља приближава, можда ћемо морати да се ослањамо на вођство наших старешина још више него данас. Могли бисмо изгубити контакт с главним седиштем и подружницом и зато је важно да већ сада поштујемо и волимо наше старешине. Без обзира на то шта ће се десити, будимо будни и  немојмо се усредсредити на њихове мане већ на чињеницу да Јехова преко Христа води ту верну браћу.

12. Како нада штити наш ум?

¹² Као што кацига штити војникову главу, тако нада у спасење штити наш ум. Када имамо јаку наду, свесни смо тога да је све што нуди овај свет безвредно (Фил. 3:8). Нада нам помаже да сачувамо мир и будемо сталожени. У то су се уверили Волас и Лоринда, који служе у Африци. За само три недеље, Лоринди је умрла мајка, а Воласу отац. Због пандемије коронавируса нису могли да се врате кући да буду са својом породицом. Волас је написао: „Нада у ускрсење ми помаже да не размишљам о томе какви су наши родитељи били пред крај свог живота у овом свету, већ о томе какви ће бити кад ускрсну у новом свету. Та нада ми улива мир када ме обузме дубока туга због губитка вољених.“

13. Шта треба да радимо да бисмо добили свети дух?

¹³ „Немојте гасити ватру духа“ (1. Сол. 5:19, фусн.). Павле је свети дух упоредио с ватром која гори у нама. Када имамо Божји дух, ми жарко желимо да чинимо оно што је исправно и ревно служимо Јехови (Римљ. 12:11). Шта треба да радимо да бисмо добили свети дух? Треба да се молимо за њега, проучавамо Божју надахнуту Реч и останемо уз Јеховину организацију. Све то ће нам помоћи да развијамо плодове духа (Гал. 5:22, 23).

14. Чега се морамо клонити да бисмо и даље добијали свети дух? (Видети и слику.)

¹⁴ Након што нам Бог да свети дух, морамо пазити да не угасимо „ватру духа“. Бог даје свој дух искључиво онима који имају чисте мисли и честито се понашају. Он то неће учинити ако размишљамо о нечистим стварима и затим тако и поступамо (1. Сол. 4:7, 8). Осим тога,  да бисмо и даље добијали свети дух, не смемо „презирати пророчанства“ (1. Сол. 5:20). У овом стиху, реч „пророчанства“ се односи на поруке које нам Јехова даје путем свог духа, укључујући оне које се тичу његовог дана и тога колико је он близу. Ми не мислимо да Армагедон неће доћи током нашег живота. Баш супротно, уверени смо да ће Јеховин дан брзо доћи. Зато поступамо честито и чинимо дела по којима се види да смо одани Богу (2. Петр. 3:11, 12).

15. Шта треба да радимо да не бисмо били заведени дезинформацијама и демонском пропагандом? (1. Солуњанима 5:21).

¹⁵ Ускоро ће Божји противници у неком смислу објавити: „Мир и сигурност!“ (1. Сол. 5:3). Демонска пропаганда ће испунити целу земљу и многи ће бити заведени (Откр. 16:13, 14). Како ћемо ми реаговати тада? Нећемо бити заведени ако будемо проверавали да ли је то истина. (Прочитати 1. Солуњанима 5:21.) Грчки израз који је преведен као „проверавајте“ користио се у повезаности са испитивањем племенитих метала како би се утврдило да ли су прави. Слично томе, морамо проверавати истинитост онога што чујемо или прочитамо. Било је важно да Солуњани то раде, а за нас је још важније јер се ближи велика невоља. Ми не верујемо свему што други кажу већ користимо способност просуђивања да бисмо упоредили оно што чујемо или прочитамо са оним што кажу Библија и Јеховина организација. На тај начин нећемо бити заведени демонском пропагандом и преваром (Посл. 14:15; 1. Тим. 4:1).

16. Чему се надамо и шта ћемо и надаље чинити?

¹⁶ Ми знамо да ће Божји народ као целина преживети велику невољу. Међутим, не знамо шта чека сваког од нас појединачно (Јак. 4:14). Па ипак, без обзира на то да ли ћемо преживети велику невољу или ћемо умрети пре ње, Јехова ће нас наградити вечним животом ако му останемо верни. Помазаници ће бити с Христом на небу. Друге овце ће живети у рају на земљи. Зато увек имајмо у мислима нашу предивну наду и будимо спремни за Јеховин дан!