1. Шта је Давид рекао о Јеховиној понизности?

МОЖЕМО ли стварно рећи да је Јехова понизан? Наравно. Давид је једном рекао: „Ти ми дајеш свој штит спасења, твоја понизност ме чини великим“ (2. Сам. 22:36; Пс. 18:35). Можда је Давид имао на уму дан када је пророк Самуило дошао у кућу његовог оца да помаже будућег краља Израела. Иако је Давид био најмлађи од осморице браће, Јехова је њега изабрао да замени краља Саула (1. Сам. 16:1, 10-13).

2. Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

² Давид би се сигурно сложио с речима псалмисте који је за Јехову рекао: „Он се сагиње да би видео оно што је на небу и на земљи. Подиже незнатног човека из прашине, диже сиромашног [...] и даје му да седи с великашима“ (Пс. 113:6-8). У овом чланку ћемо најпре осмотрити ситуације у којима је Јехова показао понизност, као и важне поуке које извлачимо из тога. Потом ћемо видети шта о понизности и скромности можемо научити од краља Саула, пророка Данила и Исуса.

3. Како се Јехова опходи према нама и шта то показује?

³ Јеховина понизност се види из тога како се опходи према несавршеним људима. Не само да је задовољан нашом службом него нас и сматра пријатељима (Пс. 25:14). Да бисмо могли да му будемо пријатељи, Јехова је предузео први корак – дао је свог Сина као жртву  за наше грехе. Јехова је заиста милосрдан и саосећајан!

4. Шта нам је Јехова дао и зашто?

⁴ Погледајмо још један пример Јеховине понизности. Као Створитељ, Јехова није морао да нам да могућност да бирамо како ћемо живети. Па ипак, створио нас је по својој слици и дао нам је слободну вољу. Иако смо обични смртници, он жели да му служимо зато што га искрено волимо и што смо свесни да је за наше добро да му будемо послушни (Пон. зак. 10:12; Ис. 48:17, 18). Зар нисмо захвални што је Јехова толико понизан?

5. Како нас Јехова учи да будемо понизни? (Видети слику на насловној страни.)

⁵ Тиме што је понизан у опхођењу с нама, Јехова нас учи да и ми будемо понизни. Јехова је најмудрији у целом свемиру. Па ипак, он радо прихвата туђе предлоге. На пример, дозволио је свом Сину да му помогне приликом стварања (Посл. 8:27-30; Кол. 1:15, 16). Иако је свемоћан, он поверава ауторитет и другима. Рецимо, Исуса је поставио за Краља свог Краљевства, а одређену меру ауторитета ће дати и групи од 144 000 људи који ће владати са Исусом (Лука 12:32). Јехова је обучио Исуса за Краља и Првосвештеника (Јевр. 5:8, 9). И оне који ће владати са Исусом Јехова обучава за њихов задатак, али неће контролисати сваки детаљ онога што буду радили. Он има поверења у њих да ће поступати у складу с његовом вољом (Откр. 5:10).

6-7. Шта од нашег небеског Оца учимо о поверавању одговорности другима?

⁶ Ако наш небески Отац – коме није потребна ничија помоћ – поверава ауторитет другима, колико више то ми  треба да радимо! На пример, да ли си поглавар породице или старешина у скупштини? Попут Јехове, поверавај одговорности другима и немој им стајати над главом и стално их контролисати. Кад се трудиш да поступаш као Јехова, не само да ће посао бити обављен него ћеш и другима помоћи да буду вештији и да стекну више самопоуздања (Ис. 41:10). Шта још од Јехове могу научити они који имају неки ауторитет?

⁷ Библија показује да је Јехови стало до мишљења његових анђела (1. Краљ. 22:19-22). Родитељи, како се можете угледати на Јехову? Када је то на месту, питајте своју децу за мишљење како нешто урадити. Ако је могуће, примените њихове предлоге.

8. Како је Јехова показао стрпљење према Аврахаму и Сари?

⁸ Јеховино стрпљење је још један показатељ његове понизности. Примера ради, Јехова је стрпљив када његове слуге с поштовањем доводе у питање његове одлуке. Саслушао је Аврахама који се бојао да уништење Содома и Гоморе није праведна одлука (Пост. 18:22-33). Присети се како је Јехова поступио са Аврахамовом женом Саром. Није се увредио нити наљутио кад се она насмејала његовом обећању да ће затруднети под старе дане (Пост. 18:10-14). Поштовао је њено достојанство.

9. Шта родитељи и старешине уче од Јехове?

⁹ Шта родитељи и старешине могу научити од Јехове? Размисли како реагујеш када се твоје дете или неко у скупштини не слаже с твојом одлуком. Да ли је твоја прва помисао да им кажеш да нису у праву? Или се трудиш да разумеш зашто тако мисле? На породицу и скупштину позитивно утиче када се они који имају ауторитет угледају на Јехову. До сада смо разматрали шта о понизности учимо од Јехове. Погледајмо сад шта о тој особини учимо од неких библијских личности.

10. Како нас Јехова поучава путем библијских примера?

¹⁰ Као наш Величанствени Учитељ, Јехова је дао да се у његовој Речи запишу неки поучни примери (Ис. 30:20, 21). Док дубоко размишљамо о библијским примерима оних који су имали лепе особине, као што су скромност и понизност, ми учимо од њих. Учимо и док разматрамо шта се десило онима који нису показали такве особине (Пс. 37:37; 1. Кор. 10:11).

11. Шта учимо из лошег примера краља Саула?

¹¹ Размисли како је прошао краљ Саул. Кад је био млад, био је свестан својих граница и чак је оклевао да прихвати више одговорности (1. Сам. 9:21; 10:20-22). Ипак, с временом се узохолио. Та лоша особина је испливала на површину убрзо након што је постао краљ. Једном приликом је изгубио стрпљење док је чекао пророка Самуила. Уместо да се понизно узда у то да ће се Јехова побринути за народ, Саул је принео жртву паљеницу иако није имао право на то. Због тога му је Јехова ускратио свој благослов и одбацио га као краља (1. Сам. 13:8-14). Мудро је да научимо нешто из овог упозоравајућег примера и чувамо се охолости.

12. Зашто је Данило добар пример?

¹² Насупрот Сауловом лошем примеру, имамо добар пример пророка Данила.  Целог свог живота, Данило је био понизан и скроман Божји слуга и увек је од Јехове тражио вођство. На пример, када је уз Јеховину помоћ протумачио Навуходоносоров сан, није преузео заслуге за то. Скромно је сву част приписао Јехови (Дан. 2:26-28). Шта учимо из тога? Ако се браћи свиђају наши говори или имамо успеха у служби, добро је да задржимо на уму да сва слава припада Јехови. Треба скромно да признамо да ништа од тога не бисмо могли без Јеховине помоћи (Фил. 4:13). Кад тако поступамо, следимо Исусов пример. На који начин?

13. Шта учимо из Исусових речи у Јовану 5:19, 30?

¹³ Иако је био савршен Божји Син, Исус се ослањао на Јехову. (Прочитати Јована 5:19, 30.) Никад није покушао да од свог небеског Оца отме власт. У Филипљанима 2:6 пише да Исус „није ни помишљао на то да присвоји оно што му не припада, наиме на то да буде једнак Богу“. Био је подложан, знао је своје границе и поштовао је Очев ауторитет.

14. Како је Исус реаговао када су од њега тражили нешто за шта он није био овлашћен?

¹⁴ Погледајмо како је Исус реаговао када су му пришли ученици Јаков и Јован са својом мајком и затражили нешто што он није имао право да им да. Без оклевања, Исус им је рекао да само његов небески Отац може одлучити ко ће бити с његове десне и леве стране у Краљевству (Мат. 20:20-23). Тиме је показао да зна где су му границе. Био је скроман и никад није ишао преко онога за шта га је Јехова овластио (Јов. 12:49). Како се можемо угледати на Исуса?

15-16. Како можемо применити савет из 1. Коринћанима 4:6?

¹⁵ Исусов пример следимо тако што примењујемо библијски савет из 1. Коринћанима 4:6. Тамо пише: „Не идите преко онога што је написано.“ Према томе, кад нам неко тражи савет, не желимо да намећемо своје мишљење или да једноставно кажемо прво што нам падне на памет. Треба да укажемо на савете из Библије и библијских публикација. Тако показујемо да смо свесни да  не знамо све и да смо понизни јер разумемо да су Јеховини савети бољи од наших (Откр. 15:3, 4).

¹⁶ Осим што тиме славимо Јехову, имамо и друге разлоге да будемо понизни. Сада ћемо видети како нам понизност и скромност помажу да будемо срећни и да се добро слажемо с другима.

17. Зашто су понизни и скромни људи срећни?

¹⁷ Ако смо понизни и скромни, бићемо срећнији. Зашто? Ако се помиримо с тим да не можемо све сами, радо ћемо прихватити помоћ других и бићемо захвални за то. Примера ради, сети се ситуације када је Исус излечио десет губаваца. Само један се вратио да захвали Исусу што га је излечио од ужасне болести. Пошто сам никада не би оздравио, тај понизан и скроман човек је био захвалан за помоћ коју је добио и због тога је славио Бога (Лука 17:11-19).

18. Како нам понизност и скромност помажу да се лепо слажемо с другима? (Римљанима 12:10)

¹⁸ Понизни и скромни људи се лепо слажу с другима и имају блиске пријатеље. Због чега? Није им тешко да признају да други имају добре особине и да покажу поверење у њих. Такве особе су срећне кад неко успешно обави свој задатак и спремне су да га похвале и покажу му поштовање. (Прочитати Римљанима 12:10.)

19. Зашто треба да се чувамо поноса?

¹⁹ Насупрот томе, поносним људима је тешко да похвале друге јер желе да други хвале њих. Они су склони да се упоређују с другима и циљ им је да буду бољи од њих. Уместо да поучавају друге и поверавају им одговорности, они  размишљају овако: „Ако желиш да се нешто уради како ваља“ – то јест по твом – „уради то сам.“ Поносни људи су углавном амбициозни и љубоморни (Гал. 5:26). Они ретко имају дугогодишње пријатеље. Ако приметимо да имамо проблем с поносом, треба да се искрено молимо Јехови за помоћ да променимо „свој начин размишљања“ и тако спречимо да та особина постане саставни део наше личности (Римљ. 12:2).

20. Зашто треба да будемо понизни и скромни?

²⁰ Зар нисмо захвални за пример који нам Јехова пружа? По томе како се опходи са својим слугама видимо колико је понизан и желимо да будемо попут њега. Осим тога, трудимо се да се угледамо на понизне Јеховине слуге. Исказујмо част и дајмо славу Јехови јер он то заслужује (Откр. 4:11). Ако све то радимо, бићемо Јеховини пријатељи заувек, јер он воли понизне и скромне људе.