1-2. Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

ПОНЕКАД можда помислимо колико је живот кратак и „пун невоља“ (Јов 14:1). Зато је разумљиво што наиђу периоди кад смо обесхрабрени. Тако су се осећале и многе Јеховине слуге из древног доба. Неки су чак желели да умру (1. Краљ. 19:2-4; Јов 3:1-3, 11; 7:15, 16). Али Јехова – Бог у ког су се уздали – увек изнова их је тешио и јачао. Њихове животне приче су записане да бисмо у њима нашли утеху и вредне поуке (Римљ. 15:4).

² У овом чланку ће бити речи о неким Јеховиним слугама које су прошле кроз тешке периоде – о Јаковљевом сину Јосифу, удовици Нојемини и њеној снахи Рути, о Левиту који је написао 73. псалам и о апостолу Петру. Како их је Јехова ојачао? И шта ми можемо научити од њих? Одговори на ова питања уверавају нас да је Јехова „близу оних који су сломљеног срца“ и да „спасава оне који су обесхрабрени“ (Пс. 34:18, фусн.).

3-4. Шта се десило Јосифу кад је био млад?

³ Јосиф је имао око 17 година кад је сањао два сна која су била од Бога. Ти снови су значили да ће Јосиф једног дана постати важан човек ког ће породица поштовати (Пост. 37:5-10). Али убрзо након тих снова његов живот се из корена променио. У то време његова браћа нису имала нимало поштовања према њему. Чак су га продала у ропство. На крају се нашао у Египту, у домаћинству фараоновог дворанина Петефрија  (Пост. 37:21-28). За кратко време, Јосиф који је био очев љубимац постао је незнатни роб паганског дворанина у Египту (Пост. 39:1).

⁴ Али Јосифа су потом задесиле још веће невоље. Петефријева жена га је лажно оптужила за покушај силовања. Петефрије није проверавао да ли је то истина већ је бацио Јосифа у затвор, где је био у оковима (Пост. 39:14-20; Пс. 105:17, 18). Замисли како се млади Јосиф осећао због те лажне оптужбе. Осим тога, људи су могли да стекну лоше мишљење и о Јехови. Нема сумње да је Јосиф имао разлога да буде обесхрабрен!

5. Шта је Јосифу помогло да не буде обесхрабрен?

⁵ Док је био роб и касније у затвору, Јосиф ни на који начин није могао да промени своје околности. Шта му је помогло да остане позитиван? Није размишљао о ономе што више не може да ради већ се трудио да послове које је добијао обавља најбоље што може. Што је најважније, увек му је био циљ да угоди Јехови. Због тога је Јехова благословио све што је Јосиф радио (Пост. 39:21-23).

6. Какву утеху су Јосифу пружили снови које је раније имао?

⁶ Јосифу је можда помогло и размишљање о пророчанским сновима које је раније имао. Они су указивали да ће поново видети своју породицу и да ће се његове околности променити набоље. Тако је и било. Кад је имао око 37 година, његови снови су почели да се испуњавају на невероватан начин! (Пост. 37:7, 9, 10; 42:6, 9).

7. Према 1. Петровој 5:10, шта ће нам помоћи кад пролазимо кроз тежак период?

⁷ Поуке за нас. Јосифова прича нас подсећа да је свет окрутан и да ће људи  бити неправедни према нама. Може нас повредити чак и суверник. Али ако је Јехова наша стена и уточиште, нећемо клонути духом нити престати да му служимо (Пс. 62:6, 7; прочитати 1. Петрову 5:10). Вреди запазити и да је Јосиф имао око 17 година кад му је Јехова дао пророчанске снове. Очигледно је да Јехова има поверења у младе који му служе. Данас има много њих који су попут Јосифа. И они имају снажну веру у Јехову. Због своје послушности Богу, неки од њих су чак неправедно затворени (Пс. 110:3).

8. Шта се десило Нојемини и Рути?

⁸ Због тешке глади која је завладала, Нојемина и њена породица су отишли из Јуде и настанили се у моавској земљи. Тамо је Нојеминин муж Елимелех умро и она је остала сама с два сина. Касније су се њих двојица оженила Моавкама, Рутом и Орфом. Око десет година после тога, и Нојеминини синови су умрли без деце (Рута 1:1-5). Замисли само колико је њој и њеним снахама било тешко! Наравно, Рута и Орфа су могле да се поново удају. Али ко ће бринути о остарелој Нојемини? Она је била толико тужна да је једном рекла: „Не зовите ме Нојемина! Зовите ме Мара, јер ми је Свемоћни загорчао живот.“ Потпуно скрхана, Нојемина је одлучила да се врати у Витлејем, а Рута је пошла с њом (Рута 1:7, 18-20).

9. Према Рути 1:16, 17, 22, како је Рута охрабрила Нојемину?

⁹ Шта је помогло Нојемини у тим околностима? Била је то верна љубав, какву јој је Рута показала тиме што је остала уз њу. (Прочитати Руту 1:16, 17, 22.) Рута је у Витлејему вредно пабирчила јечам за Нојемину и себе. Због тога је брзо доспела на глас као добра и вредна жена (Рута 3:11; 4:15).

10. Како је Јехова показао љубав према сиромашнима као што су биле Нојемина и Рута?

¹⁰ Јехова је Израелцима дао закон у ком се огледало саосећање према сиромашнима као што су Нојемина и Рута. Рекао им је да током жетве крајеве њиве оставе непожњевене да би нешто остало за сиромашне (Лев. 19:9, 10). Захваљујући томе, Нојемина и Рута нису морале да просе, већ су себи могле да на достојанствен начин обезбеде храну.

11-12. Шта је Воз учинио за Нојемину и Руту?

¹¹ Њива на којој је Рута пабирчила припадала је богатом човеку који се звао Воз. Рутина приврженост Нојемини и љубав коју јој је показивала толико су га дирнуле да је откупио земљу која је припадала њиховој породици и оженио се Рутом (Рута 4:9-13). Њих двоје су добили сина Овида, који је био деда краља Давида (Рута 4:17).

¹² Замисли колико је Нојемина била срећна док је у наручју држала малог Овида и у молитви захваљивала Јехови! Али најбоље тек предстоји. Нојемина и Рута ће доживети још већу радост кад ускрсну и сазнају да је Овид био предак обећаног Месије, Исуса Христа!

13. Које драгоцене поуке налазимо у ономе што се догодило Нојемини и Рути?

¹³ Поуке за нас. Може се десити да будемо обесхрабрени или чак потпуно сломљени због својих проблема. Можда не видимо никакав излаз из те ситуације.  У таквим тренуцима, треба да се у потпуности уздамо у свог небеског Оца и да што више будемо са својом браћом и сестрама. Чињеница је да Јехова неће отклонити сваку кушњу која нас задеси. Примера ради, он није вратио Нојемини мужа и синове. Али помоћи ће нам да истрајемо, понекад преко браће и сестара који ће учинити нешто лепо за нас (Посл. 17:17).

14. Зашто је један Левит био обесхрабрен?

¹⁴ Писац 73. псалма био је Левит, што значи да је имао част да служи у Јеховином светилишту. Па ипак, у једном периоду живота, чак је и он био обесхрабрен. Због чега? Почео је да завиди злим и охолим људима, не зато што су радили шта су хтели, већ због тога што су живели у благостању (Пс. 73:2-9, 11-14). Изгледало је да им све добро иде – имали су богатство и леп, безбрижан живот. Због њиховог привидног успеха псалмиста је био толико обесхрабрен да је рекао: „Заиста, узалуд сам се трудио да ми срце остане чисто и у недужности прао своје руке.“ Јасно је да је његова духовност била у великој опасности.

15. Према Псалму 73:16-19, 22-25, како се један Левит изборио са обесхрабрењем?

¹⁵ Прочитати Псалам 73:16-19, 22-25. Левит је „отишао у Божје величанствено светилиште“. Тамо је вероватно био окружен другима који су служили Јехови и могао је да уз молитву на миру и трезвено размисли о својој ситуацији. Тако је увидео да је почео неразумно да размишља и да је кренуо опасним путем који би га одвојио од Јехове. Такође је схватио да су зли на клизавом тлу и да их чека страшан крај. Да би се изборио са обесхрабрењем и искоренио завист из свог срца, Левит је морао да гледа на ствари попут Јехове. Захваљујући томе, вратили су му се унутрашњи мир и радост. Рекао је Јехови: „Кад тебе имам, ништа друго ми не треба на земљи.“

16. Шта можемо научити од једног Левита?

 ¹⁶ Поуке за нас. Немојмо никад завидети злим људима на њиховом наизглед лагодном животу. Њихова срећа је привидна и пролазна, они немају трајну будућност (Проп. 8:12, 13). Ако бисмо им завидели, обесхрабрили бисмо се и чак бисмо могли да нарушимо пријатељство с Јеховом. Ако приметиш да почињеш да завидиш злима због њиховог привидног успеха, уради исто што и Левит. Слушај Јеховине савете и дружи се са онима који поступају у складу с његовом вољом. Ако Јехову волиш више од свега, бићеш истински срећан и остаћеш на путу који води у „прави живот“ (1. Тим. 6:19).

17. Због чега се Петар обесхрабрио?

¹⁷ Апостол Петар је био човек од акције, али је понекад импулсивно поступао и непромишљено говорио. Зато је у неким ситуацијама рекао или урадио ствари због којих се касније кајао. Примера ради, кад је Исус говорио апостолима о својим предстојећим патњама и смрти, Петар му је рекао: „Теби се то неће догодити“ (Мат. 16:21-23). Исус га је прекорио због тога. Када је руља дошла да ухапси Исуса, Петар је поступио брзоплето и одсекао је ухо првосвештениковом робу (Јов. 18:10, 11). Исус је поново морао да га прекори. Осим тога, Петар је тврдио да никад неће напустити Исуса, чак и ако сви апостоли то ураде! (Мат. 26:33). Али није био тако јак као што је мислио. Касније те ноћи подлегао је страху од људи и три пута се одрекао свог Господа. Дубоко потресен због тога, „изашао је напоље и горко плакао“ (Мат. 26:69-75). Мора да се питао да ли ће му Исус икада опростити.

18. Како је Исус помогао Петру да савлада обесхрабрење?

 ¹⁸ Међутим, Петар није допустио да га обесхрабрење потпуно савлада. Након грешке коју је направио, опоравио се и придружио се осталим апостолима (Јов. 21:1-3; Дела 1:15, 16). Шта му је помогло да се опорави? Између осталог, Исус се раније молио да Петрова вера не ослаби и подстакао га је да се врати и ојача своју браћу. Јехова је одговорио на ту усрдну молитву. Касније се Исус појавио Петру, вероватно да би га охрабрио (Лука 22:32; 24:33, 34; 1. Кор. 15:5). Потом се појавио свим апостолима након што су целу ноћ безуспешно ловили рибу. Тада је пружио Петру прилику да му каже колико га воли. Исус је опростио свом драгом пријатељу и поверио му додатне одговорности (Јов. 21:15-17).

19. Како нам Псалам 103:13, 14 помаже да на своје грешке гледамо попут Јехове?

¹⁹ Поуке за нас. Из Исусовог опхођења с Петром види се да је био милосрдан попут свог Оца, чије је особине савршено одражавао. Према томе, кад погрешимо, не треба да мислимо да нам Јехова никада неће опростити. Сатана би желео да тако размишљамо. Треба да се трудимо да на себе и на оне који нас повреде гледамо саосећајно и с љубављу, попут нашег небеског Оца. (Прочитати Псалам 103:13, 14.)

20. Шта ћемо осмотрити у следећем чланку?

²⁰ Из примера Јосифа, Нојемине, Руте, Левита и Петра видимо да је Јехова „близу оних који су сломљеног срца“ (Пс. 34:18). Он допушта да понекад доживимо кушње и обесхрабрење. Па ипак, кад уз његову помоћ успешно пребродимо кушње, наша вера је још јача (1. Петр. 1:6, 7). У следећем чланку ћемо видети како Јехова помаже својим верним слугама које су обесхрабрене, можда због својих мана или тешких околности.