Не, ни у Библији ни у историјским записима нема указивања на то.

Овај стих је у многим Библијама преведен тако да је неке навео на закључак да се у Павлово време обављало крштење за мртве. На пример: „Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се још крштавају за њих?“ (Чарнић).

Међутим, вреди запазити шта су о томе рекла двојица библиста. Доктор теологије Грегори Локвуд је рекао да би крштење које се обављало „за некога ко је умро“ било „врста крштења за коју до сада нису пронађени ни историјски ни библијски примери“. Нешто слично је написао и професор Гордон Фи: „Не постоје ни историјски ни библијски докази у прилог тој врсти крштења. У Н[овом] З[авету] се ни на једном другом месту не говори о томе; такав обичај није постојао ни у једној другој цркви нити хришћанској заједници у првом веку, а ни касније.“

Библија каже да је Исус својим следбеницима поверио задатак да стварају „ученике од људи из свих народа, крстећи их [...] учећи их да се држе свега“ што им је заповедио (Мат. 28:19, 20). Да би неко могао да постане крштени ученик, требало је да учи о Јехови и његовом Сину, да верује у њих и да им буде послушан. Неко ко је умро то не би могао, нити би то могао неко други уместо њега (Проп. 9:5, 10; Јов. 4:1; 1. Кор. 1:14-16).

О чему је онда Павле говорио?

Неки Коринћани су тврдили да неће бити ускрсења (1. Кор. 15:12). Павле је изнео доказе да је то гледиште погрешно. Рекао је: „Сваког дана се суочавам са смрћу.“ Али упркос томе што је стално био у опасности, био је уверен да ће као и Исус након смрти ускрснути на небо (1. Кор. 15:30-32, 42-44).

Било је неопходно да хришћани из Коринта разумеју да то што су помазани значи да ће се свакодневно суочавати с кушњама и умрети пре него што буду ускрснути. То што су били „крштени у Христа Исуса“ подразумевало је и да су „крштени у његову смрт“ (Римљ. 6:3). То фигуративно крштење је значило да су изабрали начин живота који ће водити до њихове смрти и ускрсења на небо.

Око три године након свог крштења, Исус је двојици својих апостола рекао: „Крстићете се крштењем којим се ја крстим“ (Мар. 10:38, 39). Пошто је већ био крштен у води, сада је хтео да каже да ће због своје верности Богу на крају умрети. Павле је написао да ће помазаници трпети „заједно с њим“ како би могли бити „и прослављени заједно с њим“ (Римљ. 8:16, 17; 2. Кор. 4:17). Према томе, и они ће морати да умру да би били ускрснути у небески живот.

У складу с тим, тачнији превод Павлових речи гласио би: „Ако није тако, чему се могу надати они који се крштавају да буду мртви? Ако мртви не ускрсавају, зашто се онда они крштавају да буду мртви?“