1, 2. (а) Како је Исус гледао на Божји Закон? (б) Како су писмозналци и фарисеји погрешно тумачили Закон?

ИСУС је волео Мојсијев закон. То нас нимало не чуди, јер тај Закон потиче од најважније особе у његовом животу, његовог Оца, Јехове. Исусова дубока љубав према Божјем Закону пророчански је описана у Псалму 40:8, где стоји: „Боже мој, ја уживам у вршењу воље твоје, и закон је твој дубоко у мени.“ Исус је и речју и делом потврдио да је Божји Закон савршен, користан и да ће се све што пише у њему сигурно испунити (Мат. 5:17-19).

² Исусу је сигурно било тешко кад је видео како писмозналци и фарисеји погрешно тумаче Закон његовог Оца. Указујући на то да су се до танчина држали и најситнијих детаља из Закона, он им је рекао: „Дајете десетак од нане и копра и кима.“ У чему је онда био проблем? Исус је објаснио: „Занемарили сте оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и верност“ (Мат. 23:23). За разлику од тих надмених фарисеја, Исус је разумео дух Закона и у свакој његовој одредби видео Божје особине.

3. Шта ћемо осматрати у овом чланку?

 ³ Хришћани нису под Мојсијевим законом (Римљ. 7:6). Па ипак, Јехова је дао да се тај Закон запише у његовој Речи, Библији. Он не жели да се оптерећујемо детаљима у њему, већ да разаберемо „оно што је у Закону важније“, то јест узвишена начела која стоје иза његових одредби. На пример, која начела стоје иза одредбе да се издвоје градови уточишта? У претходном чланку смо видели да је бегунац морао нешто конкретно да учини како би спасао живот и из тога смо извукли важне поуке. У овом чланку ћемо видети шта нам постојање градова уточишта говори о Јехови и како ми можемо одражавати његове особине. Одговорићемо на три питања: Како се у Јеховиним одредбама о градовима уточишта види његово милосрђе? Шта на основу њих учимо о томе како он гледа на живот? Како се у њима огледа његова савршена правда? Док будемо разматрали свако од ових питања, размислимо како можемо поступати попут нашег небеског Оца. (Прочитати Ефешанима 5:1.)

4, 5. (а) Шта је предузето да би се у градове уточишта лако могло стићи? (б) Шта на основу тога учимо о Јехови?

⁴ Шест градова уточишта налазило се на местима до којих се лако могло стићи. Јехова је заповедио Израелцима да изаберу градове са обе стране Јордана. Зашто? Да би бегунци могли брзо и лако стићи до уточишта (Бр. 35:11-14). Путеви који су водили до тих градова били су добро одржавани (Пон. зак. 19:3). Према неким јеврејским записима, било је и знакова који су усмеравали бегунце према тим градовима. Захваљујући постојању градова уточишта, они који су ненамерно убили некога нису морали да побегну у неку другу земљу, где би можда дошли у искушење да прихвате другу религију.

⁵ Размислимо на тренутак о томе: Јехова је одредио смртну казну за човека који би намерно одузео живот другом човеку, али се постарао да се онима који су ненамерно починили убиство укаже милосрђе и пружи заштита. Један библиста је о томе рекао: „Све смернице су биле јасне, једноставне и било их је лако следити. Био је то израз Божјег милосрђа.“ Дакле, Јехова није бездушни судија који једва чека да казни своје слуге, већ је „богат милосрђем“ (Еф. 2:4).

6. Зашто се може рећи да фарисеји нису били милосрдни?

⁶ С друге стране, фарисеји нису били милосрдни. На пример, јеврејска традиција открива да су били спремни да опросте некоме само три пута. Исус је тај њихов став описао у причи о фарисеју  који је у молитви рекао: „Боже, хвала ти што нисам као остали људи: изнуђивачи, неправедници, прељубници или као овај порезник“, указујући на порезника који је понизно молио Бога да му укаже милосрђе. Зашто је фарисејима било тако тешко да буду милосрдни? Зато што су потцењивали друге (Лука 18:9-14).

7, 8. (а) Како можемо поступати попут Јехове када нам неко згреши? (б) Зашто је опраштање испит наше понизности?

⁷ Будимо попут Јехове, а не попут фарисеја и показујмо милосрђе. (Прочитати Колошанима 3:13.) Један начин на који можемо показати милосрђе јесте да олакшамо другима да нам приђу ако су нам нешто згрешили (Лука 17:3, 4). Питајмо се: „Да ли је другима лако да ми приђу и затраже опроштај, чак и више пута? Да ли стварно желим да обновим мир с неким ко ме је неком речју или поступком повредио?“

⁸ Спремност да опраштамо је заиста испит наше понизности. Фарисеји су пали на том испиту јер су мислили да су бољи од других. Међутим, хришћани треба да послушају следећи подстрек: „У понизности сматрајте друге већима од себе“, јер ће тако лакше опраштати другима (Фил. 2:3). Да ли се трудимо да будемо попут Јехове како не бисмо пали на овом испиту понизности? Ако смо понизни, другима ће бити лакше да нас замоле за опроштај, а нама неће бити тешко да им опростимо. Зато не оклевајмо да покажемо милосрђе и немојмо се брзо вређати (Проп. 7:8, 9).

9. Како је Јехова помогао Израелцима да разумеју да је живот свет?

⁹ Један од главних разлога постојања градова уточишта био је да нико у Израелу не буде крив за крв (Пон. зак. 19:10). Јехова воли живот и мрзи оне који „проливају недужну крв“ (Посл. 6:16, 17). Наш праведни и свети Бог не може да занемари чак ни ненамерно одузимање нечијег живота. Тачно је да је ономе ко је некоме ненамерно одузео живот било указано милосрђе. Али је ипак морао да изнесе свој случај пред старешине и ако би они закључили да није намерно починио убиство морао би да остане у граду уточишта до смрти првосвештеника. То је могло значити да ће у том граду провести остатак живота. Такав исход је свим Израелцима јасно стављао до знања да је живот свет. Да би исказивали част Богу, који је извор живота, ничим нису смели да доводе у опасност нечији живот.

10. Како је Исус објаснио да фарисеји нису поштовали живот?

¹⁰ За разлику од Јехове, писмозналци и фарисеји нимало нису поштовали живот. Исус им је рекао: „Узели [сте] кључ знања. Сами нисте ушли, а оне који би хтели да уђу спречавате!“ (Лука 11:52). Шта је тиме хтео да каже? Њихов задатак је био да објашњавају народу Божју  Реч и да му помогну да крене путем који води у вечни живот. А они су заправо одвраћали људе од Исуса, „Главног Заступника живота“, и тако их усмеравали на пут који води у вечно уништење (Дела 3:15). Били су поносни и себични и нису марили за добробит својих сународника. То је заиста било окрутно и немилосрдно!

11. (а) Како је апостол Павле показао да на живот гледа попут Јехове? (б) Шта ће нам помоћи да у служби имамо став попут Павла?

¹¹ Како се можемо угледати на Јехову и спречити да се у нама развије став какав су имали писмозналци и фарисеји? Треба да поштујемо и ценимо дар живота. Апостол Павле је то чинио тако што је темељно сведочио. Зато је могао да каже: „Чист [сам] од крви свих.“ (Прочитати Дела апостолска 20:26, 27.) Па ипак, он није проповедао из осећаја кривице или дужности. Он је волео људе и сматрао је њихов живот драгоценим (1. Кор. 9:19-23). И ми треба да гледамо на живот попут Јехове, а он жели да „сви дођу до покајања“ (2. Петр. 3:9). Да ли и ми то желимо? Ако смо у срцу милосрдни, осетићемо да нас то мотивише да још ревније проповедамо и то ће нам доносити још већу радост.

12. Зашто је Божјим слугама безбедност веома важна?

¹² На живот гледамо попут Јехове и када водимо рачуна о безбедности, било да је реч о вожњи или о послу који обављамо, било да учествујемо у изградњи и одржавању наших дворана или путујемо на наше састанке и веће скупове. Безбедност и здравље увек треба да нам буду важнији од ефикасности, новца и рокова. Наш праведни Бог увек ради оно што је добро и исправно. Желимо да будемо попут њега. Старешине треба посебно да воде рачуна, како о својој безбедности тако и о безбедности оних који раде с њима (Посл. 22:3). Ако нас неки старешина подсети на безбедносне мере и правила, послушајмо његов савет (Гал. 6:1). Гледајмо на живот онако како Јехова гледа, па нећемо бити „криви за крв“.

13, 14. Како су израелске старешине могле одражавати Јеховину правду?

¹³ Јехова је од израелских старешина очекивао да се држе високих мерила правде када су решавали случајеве ненамерног убиства. Најпре су морали да пажљиво одвагну све чињенице. Затим су морали да узму у обзир мотиве, став и раније понашање убице да би проценили има ли основа за милосрђе. Да би одражавали Јеховину праведност, требало је да установе да ли је до смртног исхода дошло „из мржње“ или је убиство можда почињено „из заседе“. (Прочитати Бројеве 35:20-24.) Ако је било очевидаца, барем два сведока су морала да потврде да је убиство учињено намерно (Бр. 35:30).

¹⁴ Дакле, након што би старешине потврдиле све чињенице, морале би да узму у обзир о каквој се особи ради, а не само оно што је учинила. Била им је потребна разборитост да би видели испод површине. Изнад свега, требао им је Јеховин свети дух да би могли поступити разборито, милосрдно и праведно (Изл. 34:6, 7).

15. У чему се Исусов став према грешницима разликовао од става фарисеја?

¹⁵ Фарисеји су се усредсређивали искључиво на оно што је особа урадила, а не на оно што јој је било у срцу. Када су у Матејевој кући видели Исуса на гозби, упитали су његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе с порезницима и грешницима?“ Исус им је на то рекао: „Не треба лекар здравима, него болеснима. Идите, дакле, и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.‘ Јер нисам дошао  да позовем праведнике, него грешнике“ (Мат. 9:9-13). Да ли је Исус оправдавао лоше поступке? Наравно да није. На крају крајева, он је говорио људима да треба да се покају (Мат. 4:17). Увидео је да бар неки од тих порезника и грешника желе да се промене. Они нису дошли код Матеја само на оброк. Међу њима је било „много оних који су пошли за [Исусом]“ (Мар. 2:15). Нажалост, већина фарисеја није гледала на људе онако како је Исус гледао. Нису били попут праведног и милосрдног Бога, коме су тврдили да служе, већ су људе етикетирали као безнадежне грешнике који не могу да се промене.

16. Шта чланови дисциплинског одбора морају да утврде?

¹⁶ Данашње старешине морају да поступају попут Јехове, који „правду воли“ (Пс. 37:28). Да би утврдили да ли је дошло до неког греха, важно је да најпре следе библијски савет: „Истражи, испитај и потанко се распитај о томе.“ Ако јесте почињен грех, онда треба да поступају по библијским смерницама (Пон. зак. 13:12-14). Када учествују у дисциплинским одборима, морају пажљиво да процене да ли се преступник каје због онога што је учинио. Покајање или недостатак покајања није увек лако уочити. Важно је како особа гледа на оно што је урадила и шта јој је у срцу (Откр. 3:3). Да би се неком указало милосрђе, он мора да се каје за оно што је учинио. *

17, 18. Како старешине могу да разаберу да ли се неко искрено каје? (Видети слику на почетку чланка.)

¹⁷ За разлику од Јехове и Исуса, старешине не могу да читају ничије срце. Ако служиш као старешина, како онда можеш установити да ли се неко у срцу каје? Као прво, треба да се молиш за мудрост и разумевање (1. Краљ. 3:9). Као друго, уз помоћ Божје Речи и публикација верног роба, потруди се да схватиш шта је „жалост својствена овом свету“, а шта „жалост која је у складу са Божјом вољом“, то јест искрено покајање (2. Кор. 7:10, 11). Истражи како Свето писмо описује особе које су се искрено покајале и оне које то нису. Како су описана њихова осећања, став и понашање?

¹⁸ На крају, размишљај о тој особи, а не само о ономе што је учинила. Узми у обзир каква је особа у питању, њене мотиве, с чим се све бори и које су њене границе. У Библији се за поглавара скупштине, Исуса, пророчански каже: „Неће судити по ономе што види, нити ће укоравати по ономе што чује. По правди ће судити сиромашнима, праведно ће укоравати бранећи кротке на земљи“ (Ис. 11:3, 4). Старешине, Исус вас је задужио да бринете о скупштинама и он ће вам помоћи да судите као што он суди, праведно и милосрдно (Мат. 18:18-20). Зар нисмо захвални што имамо старешине које свесрдно брину за нас? Заиста ценимо то што се неуморно труде да у скупштинама унапређују милосрђе и правду.

19. Које поуке на основу одредби о градовима уточишта желиш да примениш?

¹⁹ Мојсијев закон је одражавао „основе знања и истине“ о Јехови и његовим праведним начелима (Римљ. 2:20). На пример, на основу одредби о постојању градова уточишта, старешине уче како да суде „по истинској правди“, а ми сви учимо како да једни другима показујемо „верну љубав и милосрђе“ (Зах. 7:9; фусн.). Ми нисмо под Мојсијевим законом, али Јехова се не мења. Њему су правда и милосрђе и даље веома важни. За нас је велика част што можемо да служимо таквом Богу. Зато се трудимо да будемо попут њега и да у њему нађемо уточиште.