СВИ смо уверени да нас Јехова води и да нам даје све што нам је потребно да бисмо остали блиски с њим у овим „последњим данима“ (2. Тим. 3:1). Али од сваког од нас зависи хоће ли му бити послушан. Нашу ситуацију можемо упоредити са оном у којој су се налазили Израелци у пустињи. Од њих се очекивало да реагују на позив трубе.

Јехова је рекао Мојсију да направи две трубе од кованог сребра „за сазивање збора и за објаву поласка“ (Бр. 10:2). Свештеници су трубили на различите начине како би народ знао шта треба да уради (Бр. 10:3-8). И Божји народ данас добија смернице на различите начине. Погледајмо три начина који нас подсећају на оглашавање труба у древно доба. Као прво, за Божји народ се организују већи скупови, као друго, наименовани надгледници добијају обуку и као треће, у скупштинама долази до организационих промена.

Када је Јехова желео да се „цео збор“ окупи на источном улазу у свети шатор, свештеници су трубили у обе трубе (Бр. 10:3). Сва племена, која су била улогорена око светог шатора у четири групе, чула су тај јасан позив. Они који су се налазили близу тог улаза могли су да дођу за неколико минута. Други су били даље и требало им је више времена и труда да би стигли. У сваком случају, Јехова је желео да се цео збор окупи и добије упутства.

Ми се данас не окупљамо код светог шатора, али смо позвани да присуствујемо већим скуповима Божјег народа. Они обухватају регионалне конгресе и друге посебне догађаје на којима добијамо важну поуку и смернице. Широм света, Јеховин народ слуша исти програм. Према томе, сви који присуствују део су уједињеног и срећног мноштва. Неки морају да путују дуже од других. Међутим, сви који прихвате позив слажу се да је присуствовање овим скуповима вредно сваког труда.

Како је са онима који живе веома далеко од места одржавања неког већег скупа? Захваљујући савременој технологији, многи од њих могу пратити исти програм и осетити да су део тог скупа. На пример, током посете представника главног седишта, подружница у Бенину преносила је програм у рударски град Арлит, који се налази у Нигеру, у Сахари. Тамо се окупила 21 особа, укључујући и неке заинтересоване особе. Иако су били далеко, били су уједињени  са присутнима на скупу у Бенину, којих је било 44 131. Један брат је написао: „Хвала вам од срца за пренос овог програма. То нам је показало колико нас волите.“

Када су израелски свештеници трубили у једну трубу, код шатора састанка је требало да се окупе само „кнезови, од којих је сваки поглавар над хиљаду Израелаца“ (Бр. 10:4). Тамо су од Мојсија добијали смернице и обуку. То им је помагало да испуњавају одговорности које су имали у својим племенима. Да си ти био један од тих кнезова, зар не би учинио све што је у твојој моћи како би присуствовао и примио поуку?

Скупштинске старешине нису „кнезови“ нити господаре над Божјим стадом које им је поверено (1. Петр. 5:1-3). Па ипак, они дају све од себе како би добро бринули о том стаду. Зато радо присуствују додатним обукама, попут оне коју добијају на Семинару за наименовану браћу. Тамо уче како да боље обављају скупштинска задужења. То се позитивно одражава и на духовност других. Пошто старешине користе оно што су научили да помогну скупштини, чак и они који нису добили такву обуку имају корист од ње.

Понекад су израелски свештеници дували тако да се труба оглашавала променљивим звуком. То је био знак да Јехова жели да се логор покрене (Бр. 10:5, 6). Пресељење логора био је изванредан призор јер је све било одлично организовано. Али то је значило и много посла за све. Понекад неки Израелци можда нису били баш расположени да се селе. Зашто?

Можда су неки сматрали да се логор сели пречесто и да позиви долазе изненада. „Понекад би облак стајао од вечери до јутра.“ А понекад би између селидби прошло „два дана или месец дана или дуже време“ (Бр. 9:21, 22). Колико пута се логор селио? У 33. поглављу Бројева спомиње се око 40 места на којима су Израелци били улогорени.

Понекад би се Израелци улогорили на месту где има хладовине. То је сигурно било изузетно пријатно у великој и застрашујућој пустињи (Пон. зак. 1:19). Због тога су можда могли да помисле да је пресељење промена нагоре.

Када су се племена спремала за покрет, неки су можда били нестрпљиви да сачекају свој ред. Сви су чули променљиви звук трубе, али нису сви могли да крену у истом тренутку. Труба је означавала да је време да крену племена улогорена на истоку, а то су били Јуда, Исахар и Завулон (Бр. 2:3-7; 10:5, 6). Након што би они отишли, свештеници би по други пут затрубили у трубе, што је био знак да треба да крену три племена улогорена на југу. Свештеници би трубили на овај начин све док цео логор не би кренуо.

Неке организационе промене су ти можда тешко пале. Можда ти се чинило да их је било превише и да су биле изненадне. На пример, допадало ти се како су ствари раније функционисале и волео би да се ништа није променило. Који год разлог да је био, можда ти се чинило да ти је стрпљење на испиту и требало ти је време да се прилагодиш. Како год било, ако реагујемо онако како знамо да би требало, осетићемо Божји благослов.

У Мојсијево време, Јехова је кроз пустињу водио милионе мушкараца, жена и деце. Они не би преживели без његовог вођства и бриге. Данас нас Јехова води кроз ове опасне последње дане. Помаже нам да останемо блиски с њим и да сачувамо јаку веру. Зато треба сви да будемо одлучни да се попут верних Израелаца одазовемо на звук трубе.