У тим стиховима је наведено девет хришћанских особина: „Плод духа је: љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самосавладавање.“ Међутим, то не значи да су то једине пожељне особине које нам Божји дух помаже да развијамо.

Запази шта је апостол Павле написао у претходним стиховима: „Дела тела су [...] блуд, нечистоћа, бесрамност, идолопоклонство, бављење спиритизмом, непријатељства, свађе, љубомора, изливи гнева, препирке, поделе, секте, зависти, пијанке, разуздане гозбе и томе слично“ (Гал. 5:19-21). Дакле, Павле је могао да као „дела тела“ наведе још неке ствари, попут оних поменутих у Колошанима 3:5. Слично томе, након што је набројао девет добрих особина, рекао је: „Против [оваквих ствари, Чарнић] нема закона.“ Дакле, Павле није покушавао да наведе све лепе особине које можемо развити захваљујући светом духу.

То је очигледно када упоредимо ове стихове са оним што је написао скупштини у Ефесу: „Плод светлости [се] састоји од сваке доброте и праведности и истине“ (Еф. 5:8, 9). Уз праведност и истину, доброта је „плод светлости“, али она је и „плод духа“.

Слично томе, Павле је подстицао Тимотеја да развија шест добрих особина. Рекао је: „Тежи за праведношћу, оданошћу Богу, вером, љубављу, истрајношћу, благошћу“ (1. Тим. 6:11). Само три од њих (вера, љубав и благост) убројане су у „плод духа“. Али, Тимотеју је свакако требала помоћ светог духа да би развијао и остале особине које су споменуте – праведност, оданост Богу и истрајност. (Упоредити с Колошанима 3:12 и 2. Петровом 1:5-7.)

Дакле, особине наведене у Галатима 5:22, 23 нису једине особине које чине „плод духа“. Божји дух нам може помоћи да развијамо тих девет особина. Али има и много других које су нам потребне да бисмо постали зрели хришћани и обукли „нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности“ (Еф. 4:24).