1. Зашто нам је свима потребна мудрост коју даје Бог? (Пословице 4:7).

 АКО си у животу стајао пред неком важном одлуком, нема сумње да си се молио за мудрост јер ниси желео да погрешиш (Јак. 1:5). Краљ Соломон је написао да је мудрост „важнија од свега“. (Прочитати Пословице 4:7.) Наравно, Соломон није мислио на било какву мудрост, већ на мудрост коју нам даје Бог (Посл. 2:6). Да ли Божја мудрост може помоћи и нама данас да се изборимо са свакодневним проблемима? Наравно да може, као што ћемо видети у овом чланку.

2. Како можемо стећи праву мудрост?

² Да бисмо стекли праву мудрост, добро је да размотримо и применимо поуке двојице људи који су били познати по својој мудрости. Најпре ћемо размотрити Соломонов пример. У Библији пише: „Бог је Соломону дао велику мудрост [и] разборитост“ (1. Краљ. 4:29). Затим ће бити речи о Исусу, најмудријем човеку који је икада живео (Мат. 12:42). За њега је проречено: „Он ће бити пун Јеховиног духа, духа мудрости и разборитости“ (Ис. 11:2).

3. О чему ће бити речи у овом чланку?

³ Захваљујући мудрости коју су добили од Јехове, Соломон и Исус су нам пренели важне животне поуке. У овом чланку ће бити речи о томе како можемо имати разумно гледиште о новцу, послу и о себи.

4. По чему су се Соломон и Исус разликовали?

⁴ Соломон је поседовао огромно богатство и живео је у раскоши (1. Краљ. 10:7, 14, 15). За разлику од њега, Исус је веома скромно живео и чак није имао ни своју кућу (Мат. 8:20). Па ипак, и један и други су имали разумно гледиште о материјалним стварима зато што је њихова мудрост потицала из истог извора – од Јехове.

5. Како је Соломон гледао на новац?

⁵ Соломон је рекао да је новац заштита (Проп. 7:12). Помоћу њега можемо да купимо оно што нам је неопходно, па чак и да испунимо себи неке жеље. Премда је био веома богат, схватио је да постоје много важније ствари од новца. На пример, написао је: „Боље је изабрати добро име [или: „углед“, фусн.] него велико богатство“ (Посл. 22:1). Соломон је такође запазио да људи који воле новац обично нису задовољни оним што имају (Проп. 5:10, 12). Упозорио нас је и да се не уздамо у новац будући да лако можемо остати без њега (Посл. 23:4, 5).

6. Како је Исус гледао на материјалне ствари? (Матеј 6:31-33).

⁶ Исус је имао разумно гледиште о материјалним стварима. Уживао је у храни и пићу (Лука 19:2, 6, 7). Једном приликом је претворио воду у квалитетно вино, што је било његово прво чудо (Јов. 2:10, 11). А на дан своје смрти носио је скупоцену одећу (Јов. 19:23, 24). Али он није дозволио да му материјалне ствари буду најважније у животу. Својим ученицима је рекао: „Нико не може робовати двојици господара [...] Не можете робовати Богу и богатству“ (Мат. 6:24). Поучио нас је да увек стављамо Краљевство на прво место јер ће се тада Јехова побринути да имамо све што  нам је потребно. (Прочитати Матеја 6:31-33.)

7. Како је на једног брата утицало то што се водио Божјом мудрошћу кад је доносио одлуке?

⁷ Многа наша браћа и сестре су се лично уверили у то колико је добро примењивати Божје мудре савете из Библије. Погледајмо шта је рекао неожењен брат по имену Данијел: „Још као тинејџер сам одлучио да живот посветим служењу Јехови.“ Водио је једноставан живот и због тога је могао да своје време и способности искористи радећи на разним пројектима наше организације. Он још каже: „Никада се нисам покајао због те одлуке. Да сам се посветио материјалним стварима, могао сам да зарадим брдо пара. Али новац никада не би могао да замени пријатељства која сам стекао нити да ми донесе оволику радост. Нема тих пара које би се могле упоредити с благословима које ми је Јехова дао.“ Сасвим је јасно да смо истински срећни када се трудимо да што више пружимо Јехови, а не када трчимо за новцем.

8. Како знамо да је Соломон имао исправно гледиште о раду? (Проповедник 5:18, 19).

⁸ Соломон је рекао да је задовољство које нам посао доноси „дар од Бога“. (Прочитати Проповедника 5:18, 19.) Написао је: „Од сваког труда има неке користи“ (Посл. 14:23). Знао је то из искуства јер је много радио. Градио је куће, садио винограде, правио вртове и језерца. Сазидао је и неке градове (1. Краљ. 9:19; Проп. 2:4-6). То није био нимало лак посао, али сигурно му је донео велико задовољство. Па ипак, Соломон је знао да то није довољно да би био истински срећан и зато је чинио и много тога за Јехову. На пример, надгледао је градњу величанственог храма која је трајала седам година (1. Краљ. 6:38; 9:1). Након свега тога, схватио је да је оно што чинимо за Јехову далеко важније од свега другог. Зато је написао: „Закључак свега што си чуо јесте ово: Бој се правог Бога и држи се његових заповести“ (Проп. 12:13).

9. Како је Исус показао да има исправно гледиште о послу?

⁹ Исус је био вредан. У младости је радио као тесар (Мар. 6:3). Његовим родитељима је сигурно много значило што им је помагао да збрину потребе њихове велике породице. Будући да је био савршен, све што је радио било је врхунског квалитета, због чега је вероватно био веома тражен као мајстор. Нема сумње да је уживао у свом послу. Али није запостављао ни службу Јехови (Јов. 7:15). Касније, када се потпуно посветио проповедању, рекао је онима који су га слушали: „Немојте радити за храну која пропада, него за храну која не пропада и доноси вечни живот“ (Јов. 6:27). А у Проповеди на гори је рекао: „Сакупљајте себи благо на небу“ (Мат. 6:20).

10. У коју замку бисмо могли упасти ако смо добри радници?

¹⁰ Божја мудрост нам помаже да имамо исправан став према послу. Као хришћани, поучени смо да радимо „вредно и поштено“ (Еф. 4:28). Послодавци често запазе да смо вредни  и поштени и можда нам кажу да нас цене као раднике. У нади да ће наш послодавац имати још лепше мишљење о Јеховиним сведоцима, могли бисмо остајати све дуже на послу. Међутим, тако бисмо могли почети да запостављамо породичне одговорности и службу Јехови. Ако то приметимо, треба одмах нешто да предузмемо да бисмо имали времена за важније ствари.

11. Како је један брат научио шта значи имати исправно гледиште о послу?

¹¹ Млади брат који се зове Вилијам лично се уверио у то колико је важно имати исправно гледиште о послу. Он је био запослен у фирми једног старешине, за ког је рекао: „[Тај брат] пружа одличан пример уравнотеженог става према послу. Он напорно ради и муштерије га веома цене јер квалитетно обавља посао. Али на крају дана, он зна како да посао остави иза себе и посвети се породици и својој духовности. Могу вам рећи да је он стварно срећан човек.“ *

12. Какво гледиште је Соломон у почетку имао о себи и шта се касније десило?

¹² Док је верно служио Јехови, Соломон је имао разумно гледиште о себи. На почетку свог владања, као млади краљ је био скроман, свестан својих граница и тражио је вођство од Јехове (1. Краљ. 3:7-9). Било му је јасно и колико је опасно када понос узме маха. Написао је: „Понос претходи пропасти и охолост претходи паду“ (Посл. 16:18). Нажалост, Соломон касније није живео у складу с тим. Након неког времена, постао је поносан и почео је да крши Божји закон. На пример, према једној одредби, није требало да краљ „узима себи много жена“,  да га срце не би навело на погрешан пут (Пон. зак. 17:17). Соломон се није обазирао на то и имао је 700 жена и 300 иноча, међу којима је било много паганки (1. Краљ. 11:1-3). Можда је мислио да све држи под контролом. Шта год да је био случај, касније је осетио горке последице тога што се удаљио од Јехове (1. Краљ. 11:9-13).

13. Шта учимо док размишљамо о Исусовој понизности?

¹³ Исус је био понизан и имао је разумно гледиште о себи. Пре него што је дошао на земљу, док је био с Јеховом, чинио је многе предивне ствари. Библија каже да је преко њега „створено све на небу и на земљи“ (Кол. 1:16). Приликом свог крштења, Исус се вероватно сетио свега што је радио док је био са својим Оцем (Мат. 3:16; Јов. 17:5). Али због тога није постао поносан. Сасвим супротно, никад није с висине гледао на друге. Рекао је својим ученицима да није дошао на земљу „да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе“ (Мат. 20:28). Осим тога, скромно је признао да ништа не чини сам од себе (Јов. 5:19). Исус нам је пружио одличан пример тога шта значи истинска понизност!

14. Шта од Исуса учимо о исправном гледишту о себи?

¹⁴ Исус је поучавао своје следбенике да имају реално гледиште о себи. Једном приликом им је рекао: „Вама су и све власи на глави избројане“ (Мат. 10:30). Ова мисао је веома утешна, нарочито ако имамо негативно гледиште о себи. Из тога се види да је нашем небеском Оцу веома стало до нас и да смо му драгоцени. Ако нам Јехова дозвољава да му служимо и ако мисли да смо вредни вечног живота у новом свету, не треба да доводимо у питање његову процену.

15. (а) На шта нас је подстакао један чланак из Стражарске куле? (б) На основу слике на 24. страни, шта пропуштамо ако смо превише усредсређени на себе?

 ¹⁵ Пре око 15 година, у Стражарској кули је речено како треба да гледамо на себе: „Свакако, не желимо да имамо превисоко мишљење о себи до те мере да постанемо уображени, нити желимо да одемо у другу крајност и сматрамо да смо безвредни.“ У наставку је писало да циљ треба да нам буде да развијамо разумно гледиште о себи, узимајући у обзир своје врлине и мане. Једна сестра која је цитирана у том чланку рекла је: „Нисам оличење зла, нити сам Божји дар за друге. Имам и добре и лоше стране, као и сви други.“ * Јасно је да је добро да имамо разумно гледиште о себи.

16. Због чега нам Јехова даје мудре савете?

¹⁶ Јехова нам преко своје Речи даје мудре савете. Он нас воли и жели да будемо срећни (Ис. 48:17, 18). Најбољи начин живота, који доноси највећу радост, јесте да нам Јехова буде на првом месту. То ће нас поштедети многих проблема које доживљавају људи који су превише усредсређени на новац, посао или себе. Зато се и даље трудимо да мудро поступамо и радујемо Јеховино срце (Посл. 23:15).