Зашто је дојење најбоље?

ВЕЋ годинама међу женама западних земаља дојење није више уобичајено. Ипак дечији лекари се сада труде да увере мајке да је дојење боље за дојенчад. У земљама у развоју се такође све више дојенчади отхрањује вештачки.

Напредује ли добро дете, отхрањено „флашицом“? Зашто су опет почели „да привикавају“ мајке на дојење иако је до сада било у моди дојенчету давати храну из флашице? Испитани одговори на та питања могу да помогну мајкама да се одлуче за најбољи начин прехрањивања своје деце.

ЈОШ пре 100 година су скоро све мајке дојиле своју децу. Тако је рађено хиљадама година. Храњење другом храном је почело тек одбијањем од дојке.

Пошто су данас младе жене у западним индустријским земљама махом запослене практичније им је да децу отхрањују ’флашицом’. Поред тога неки сматрају да је дојење заостало.

У земљама у развоју је такође све више деце коју отхрањују’флашицом’. У болницама прима дојенчад храну из флашице рутински јер је то сестрама згодније.

Ипак, у земљама у развоју још увек већи број дојенчади мајке отхрањују искључиво дојењем или пак само делимично. Мајке које станују у градовима могу своје дете дојити ујутро или увече. Преко дана, док су на послу, дете добија храну из флашице од старије сестре или неке рођаке.

 Пошто се храна у флашицама или каша често припрема из непастеризованог млека неки сматрају да би било боље да мајке науче да отхрањују децу са припремљеном храном. Али ту се такође појављују проблеми.

Хигијенски проблеми

Непобитно је да сиромаштво утиче на здравље становништва. Недостатак санитарних уређаја и здравствене заштите, хране и беспрекорно чисте питке воде су у ствари узроци обољења и смртности дојенчади. Када се у земљама где владају такви услови дојенчад у све већој мери вештачки отхрањује повећава се опасност инфекције уколико посуђе и прибор за припремање хране нису стерилни (очишћени од бактерија).

У односу на храњење флашицом, дојење смањује опасност од инфекције. Због тога је један лекар из Венецуеле, откривши да у тој земљи годишње умире 10 000 дојенчади ради катра желуца или црева и због упале плућа написао: „Дојењем су деца сачувана од тих болести“. У Индији је такође утврђено да је смртност деце коју отхрањују ’флашицом’ скоро осам пута већа него смртност деце која су дојена. До тога долази пре свега зато јер се приликом припремања хране за дојенчад не пази на хигијену. Постоји још један фактор—мајчино млеко бебу боље заштићује од болести.

Заштита од болести

Дете долази на свет који је пун болести и у почетку није у стању да се само брани од њих. Мајчино млеко пружа заштиту помоћу такозваног колострума (прво млеко). Оно се излучује у прве дане након порођаја. То је жућкаста течност која је засићена антителима (сама се ствара у телу као заштита од болести) и протеинима који могу дете неколико месеци да штите од одређених бактерија.

Само мајчино млеко је такође обогаћено антителима и хемијским супстанцама коре уништавају штетне бактерије и вирусе. Осим тога дојенче је захваљујући протеинима заштићено од алергија. Грејањем млека ради припреме хране за дојенче уништава се један део заштитних супстанци. Зато детету, које је отхрањено ’флашицом’, недостаје потребна заштита.

Идеално задовољене потребе за храном

Мајчино млеко такође садржи потребне супстанце у исправној количини и саставу. Тако дете добија минерале, витамине и друге супстанце без оптерећивања и пренатрпавања његовог осетљивог система за варење. Мајчино млеко се лако вари.

Навешћемо неколико примера: мајчино млеко садржи слабу концентрацију гвожђа а дечје тело га прихвата сразмерно више него гвожђе из крављег млека.

Тако дете ипак добија потребно гвожђе у првих шест месеци живота. Ако би гвожђе било заступљено у јачој концентрацији спојило би се са одређеним заштитним протеинима мајчиног млека, а они онда не могу више да врше своју антибиотичку функцију. Истраживачи претпостављају да слаба концентрација гвожђа придоноси да су дојењем деца мање прихватљива за разне инфекције црева. Јача концентрација погодовала би повећању супстанци које проузрокују инфекције.

Колострум садржи јаку концентрацију беланчевина и других супстанци које помажу раст. Претпоставља се да оне помажу у развијању слузокоже у цревима и унапређују одбрану против одређених сметњи у желуцу и цревима.

Дојенчадима је потребно много масноће која даје енергију и потпомаже нормални раст. Мајке имају у свом млеку масноћу која се лако абсорбује без додатног витамина Е. Деци коју отхрањују вештачки, треба давати тај витамин. За време дојења млеко које дете добија је све хранљивије. Тако се спречава да се дете не преједе и то га штити од гојазности. Чак и касније деца која су отхрањена дојењем су у мањој опасности од гојазности.

Мајчино млеко садржи много холестерина. Претпоставља се да игра важну улогу у развијању нервног ткива, ткива тела и жучне киселине код детета. Због веће количине холестерина тело детета добија предуслове да када одрасте холестерин не доведе до артериосклерозе јер га тело раствара.

Друге предности

Све што смо навели говори да вештачко прехрањивање није најбоље. Оно је практичније за мајку и особље болнице. Трговина са производњом  хране за бебе је за произвођаче врло уносан посао. Али дете је ’остало празних руку’.

Новине Санди Скеч објавиле су чланак једног психијатра из Нигерије којим скрећу пажњу и на друге предности дојења. У њима пише: „У данашње време многе мајке највише брину за телесни развој свог детета. Оне купују најбољу храну која је на располагању и одмах након порођаја почињу са њом да хране дете. Ту превиђају посебно уживање које дојење пружа мајци. Оно задовољава и унапређује присност између мајке и детета.”

Присни однос између мајке и детета много доприноси његовом духовном и душевном развоју. А оно што мајка доживљава приликом дојења је извор све већег задовољства. Тако се оспособљава да буде љубазна мајка—од рођења па док дете не одрасте.

Још једна предност је то што се за време дојења успорава сазревање јајне ћелије и тако долази до природних пауза између једне и друге трудноће. Осим тога одређени хормони који играју улогу код стварања млека проузрокују да се материца брже враћа у нормално стање мировања, а наслаге масноће које су се формирале за време трудноће изгубе. Тако мајка опет добија свој ранији стас.

Њујорк Тајмс од 8. јула 1979. г. извештава да је „дојење у неку руку заштита против рака на дојкама“.

Све то указује на велику мудрост Створитеља који је тако створио жену да може сама да храни своје дете. Ту се ради о мудрости која много надмашује мудрост коју поседују две генерације произвођача хране за бебе (1. Мојсијева 1:27, 28; Псалам 139:13—16).

Наведено сигурно не значи да са дојењем нису такође повезани проблеми или опасности. Мајчино млеко може да буде отровно. Када мајке узимају одређене лекове онда се они у траговима јављају у млеку. Ако храна коју узима мајка садржи пестициде (хемијска средства за уништавање болести биљака) могу у млеку да се нађу раствори тих хемикалија.

Треба мислити и на то да мајчино млеко није сасвим бесплатно. Мајка мора да се довољно храни како би имала у довољној количини здраво млеко. Новац који троши за набављање хране за дојенче може да користи да сама једе здраву и добру храну.

Наравно, потребно је да се дојење научи. Већини жена то није тешко уколико су спремне да доје и ако их други подупиру и храбре. Када дете сиса мајчин мозак добија наређење да лучи хормоне који поспешују течење млека. Што се више мајка привикава на дојење то ће боље то да функционише.

Одмеримо ли све тешкоће и предности—која метода прехрањивања дојенчади је најбоља? Најчешће природна метода. Мајка дојењем само не храни дете него ради оно најбоље што може за њега.

[Истакнути текст на 14. страни]

Смртност деце коју отхрањују ’флашицом’ је скоро осам пута већа од смртности деце која су дојена

[Истакнути текст на 15. страни]

Мајчино млеко је обогаћено антителима која уништавају штетне бактерије и вирусе