Инфлација — како с њом изаћи на крај?

„АКО инфлација настави да напредује истим темпом, једног дана нико неће имати шта да једе. Уместо да ’притегну свој каиш’ људи ће да га поједу“ рекао је један бразилски адвокат.

Бразил већ неко време пати од тешке инфлације. Али није једини случај. Већина земаља—од хладног Исланда до тропске Гане—било да су под атеистичком, капиталистичком, демократском или диктаторском владавином—пате у одређеној мери од инфлације. Експерти наводе различите разлоге, али једно је сигурно: обичан грађанин мора да се помири с њом. Како му то успева?

Богатима не морају да буду болне предузете промене. Интервјуи са имућним грађанима Рио де Жанеира показују да су неки ограничили своја путовања у иностранство, дали отказ кућним помоћницама или прешли са скупог на јефтинији виски. Али како је онима који немају кућну помоћницу да би јој дали отказ или онима који не могу да дођу ни до јефтиног вискија? Један привредни стручњак је изјавио: „За људе са ниским  приходима мора да је то необично тешко.“

У Нигерији је једна мајка са троје деце рекла репортеру да због инфлације не могу да имају ни по три оброка. Сада имају само по два. „Нисам ја једина“, наставила је. „Стотине чине исто“. Узимати дневно два уместо три оброка није исто што и умрети од глади, али је то ипак за неке велико ограничење животног стандарда.

Милиони морају да предузму драстичне промене у свом начину живота. Како они реагују?

Разумна реакција

Инфлација утерује многима страх. Панорама наводи да је на темељу инфлације „у целој земљи дошло до праве оскудице, а она је довела до страха. Да ли ћемо сутра да изгубимо радно место? . . . Можемо ли да издржимо тиранију наше данашње привреде?“ Тај страх може некога да наведе на неразумно поступање.

Часопис U.S. News a World Report је објавио чланак у коме је речено: „У очајном настојању да задрже овој досадашњи животни стандард упркос инфлације (њена стопа је двоцифрен број) и напредујуће рестрикције, све више Американаца средњег сталежа употребљава криминалне методе.“ У чланку даље пише да сада многи „грађани који су иначе послушни законима“ чине прекршаје јер употребљавају чекове који немају покриће, поткрадају, краду у радњама или воле да прикрију порез. Затим следи коментар: „Они нису злобни. На крају крајева сада мање зарађују и троше више новца за енергију, станарину и животне намирнице. Питају се . . . шта треба предузети ради уштеде.“

Прибегавање таквим криминалним методама да би се избегла штедња уопште није разумно решење. Привредне потешкоће могу да се крађом пролазно ублаже, али не могу да се реше. Чим се украдени новац потроши проблем се опет појављује. Када крадљивца ухвате постојећим проблемима се придружује још и јавна брука. На жалост кроз пораст разбојничких напада и крађа појачан је осећај несигурности и страха код свих становника Земље, укључујући и сиромашне.

Једна Соломунова изрека у којој долази до изражаја Божја мудрост гласи: „Немој завидети насилнику, нити следити његове путеве.“ Речено је и због ког уверљивог разлога треба избегавати такав пут: „Јер су Јахви мрси покварењаци, а присан је с праведнима“ (Пр. Сол. 3:31, 32 СТ). Постоје боље могућности од криминала да се изађе на крај са инфлацијом.

Промене које неки предузимају

У свом извештају „Инфлација: пораст трошкова живота на једној малој планети“ Роберт Фулер је писао: „Слично астми у току свакодневног живота инфлација је сигнал да морамо да променимо наш начин живота.“ То важи како за земљу у целини тако и за појединца.

Неки људи су почели озбиљно да испитују начин свог живота. Многи су одлучили да сами праве неке ствари уместо да их скупо плаћају. У Сједињеним Државама неке породице су почеле да гаје поврће у башти, да поправљају одећу уместо да купују нову. И кућу поправљају и уређују саме. Ако нешто што се не сматра неопходно потребно—на пример телевизор—изискује велике трошкове за оправљање, онда га се одричу.

На Филипинима су неки одлучили да ограниче пушење и трошење алкохолних пића. То је корак у исправном смеру. Смањили су и куповање безалкохолних пића, као на пример лимунаду. Понекад иду пешице уместо да употребљавају средства јавног саобраћаја. Осим тога не троше новац за забаву него радије воде своју децу у шетњу парком. Заиста, „најбоље ствари у животу добијају се бесплатно“. Осим тога сигурни су пред инфлацијом.

Сачувати уравнотеженост

Да, разумно ,срести’ инфлацију захтева промену у начину живота и мишљења. Неки човек из једне азијске земље је уштедео довољно новца да купи две свиње. Хтео је да изгради малу фарму за свиње. Али дошло је време празника у селу. Пошто је у селу важио као истакнута личност од њега се очекивало да сноси трошкове за већи део намирница. Уштеђевина је била потрошена и његов мали подухват—који је могао да га заштити од инфлације—није остварен.

У истом подручју је један човек позајмио новац од банке како би оправио своју фарму. Онда је неочекивано дошла свадба његовог сина. Према локалним обичајима тај човек је припремио гозбу на коју је позвао цело село. Да то није урадио сматрали би да  је „човек без образа“. Али тако је потрошио сав позајмљени новац и банка му прети судским поступком како би добила назад свој новац. Можда ће да изгуби и своју фарму.

Ова искуства указују на још нешто друго у вези разумног решавања привредних проблема. Можда је потребно прикупити храброст и престати са држањем одређених обичаја или традиција које саме по себи нису неисправне али су сувише скупе.

Уравнотеженост је такође корисна и у другом погледу. Неким мужевима се нуди посао у другој земљи где је веће благостање. Они онда остају годину или дуже у иностранству. Када су времена тешка таквим понудама се тешко одолева. Али такав корак тражи зрело размишљање. Шта ће да буде са породицом коју остављам? Муж дугује својој породици више од новца. Ко ће за време одсутности да брине за жену или за васпитање деце? Неки очеви су морали након свог повратка из иностранства да установе да су им деца постала криминалци.

Сличан је случај човека који је радио на плантажи шећерне трске. Када је на светском тржишту пала цена шећера, смањили су му плату. Није зарађивао довољно ни за покривање сталних издатака. Мислио је да је најбоље решење да позајми нешто новца и да почне да тргује стоком на мало. Међутим, његов зајмодавац је тражио да ради седам дана у недељи јер ће му у супротном повући зајам. Сада тај човек нема времена да брине ни за породицу ни за било шта друго већ мора само да ради. Све своје време жртвује зарађивању новца.

Зар није разумно да, упаднеш ли у финансијске потешкоће, разговараш са искусним, зрелим особама у које имаш поверење? Да ли је твој план једино решење проблема? Како други савладавају такве ситуације? Библија каже: „Намјере се расипају кад нема савјета (вијећа, СТ) а тврдо стоје где је много савјетника“ (Пр. Сол. 15:22), Такво „вијећање“ може да те сачува од непотребних потешкоћа.

Можда тајна излажења на крај са инфлацијом лежи у исправној процени материјалних ствари—да знамо да разликујемо шта је важно а шта није. Недавно су снажне бујице преплавиле више области Филипина. Једна породица је, приметивши како вода све више надолази, потражила заштиту на мангу (врста дрвета тропске Азије). Одатле је могла да посматра како брзе воде односе њихову трошну кућу, оно мало свиња и кокошака, да, сву њихову имовину. Како је реаговала? Цела породица је захвалила Богу да је и даље жива. Породица је ценила да им је остао најскупоценији посед—живот.

Један од њихових суседа је био прилично имућан. Поседовао је велика пиринчана поља, зрела за жетву. Тај човек је вероватно и после катастрофе био имућнији од својих сиромашних суседа, али он је више изгубио. Наиме није могао да пређе преко губитка и добио је слом живаца.

Једна катастрофа може за неколико секунди да уништи наш животни стандард док нам га инфлација отима полако и подмукло. Али резултат је исти. Ако ми нашем садашњем животном стандарду приписујемо превелико значење, мораћемо, како би га задржали, можда превише да жртвујемо.

Морамо да признамо да ће већина људи која је навикла на удобности наше цивилизације врло тешко да остави све те удобности. Ипак, можемо да живимо и без њих. Мудра реакција на инфлацију може да захтева да мало по мало снижавамо наш животни стандард.

Пут мудрости

Краљ Соломун је рекао: „Јер је мудрост заклон, и новци су заклон.“ Додао је: „Али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има“ (Проповедник 7:12). Соломун је имао на претек и мудрости и новца. Зато чинимо добро ако одмеримо његов став о вредности ова два блага. Пошто новац све мање делује као „заклон“, сада је време да се концентришемо на ону другу могућност која је скупоценија, на мудрост. Хиљаде излазе на крај са инфлацијом јер у свом животу једноставно примењују библијску мудрост. Чак и у добра времена божанска мудрост надвисује новац. Како? Тако што нам помаже да упознамо Јехову Бога и његову намеру. Божја мудрост нам сада помаже да разумемо зашто је човечанство преплављено са, како се чини, несавладивим проблемима—један од њих је инфлација. Помаже нам да благо које поседујемо користимо на најбољи начин. Указује нам да, се брзо приближава време када ће Бог да се умеша у збивања на земљи и када ће свим верним  људима да поклони живот у рају у коме неће бити инфлације.

Осим тога Божја мудрост нас већ сада учи да Бог не превиђа оне који га обожавају у сагласности са његовом речју истине, без обзира на висину инфлације или проблема који би могли да се још појаве. Многи могу да потврде да Бог над њима бди како им не би ништа недостајало што им је потребно за живот (Мат. 6:25—33).

Ова божја мудрост темељи се на познању које се налази у Божјој речи—Библији. Ако ти инфлација отима радост из срца или те ставља пред наизглед нерешиве проблеме храбримо те да почнеш да се бавиш Библијом и да размишљаш како би њена мудрост могла да ти помогне. У данашње време не можеш да нађеш бољег водича.

[Истакнути текст на 12. страни]

У очајном настојању да задрже свој досадашњи животни стандард све више Американаца средњег сталежа употребљава криминалне методе

[Истакнути текст на 13. страни]

Материјалне ствари треба исправно да процењујемо—да разликујемо шта је важно а шта није.

[Графикон на 11. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Животни трошкови