Разумеш ли значење онога што видиш?

ЈЕЛО и пиће спадају у живот. Непходно? Да. Пријатни су? Сигурно. Ипак и једно и друго повремено могу да проузрокују проблеме који углавном настају или због изобиља или због оскудице.

Свако од нас је већ видео слике мале изгладнеле деце са надувеним стомацима. Препознајемо такође и ознаке за појаве које је  др. Курт Франке, професор на факултету у Гетингену, означио као „једну од најчешћих невоља у цивилизованим земљама“: склоност ка гојењу. На пример у Савезној Републици Немачкој има сваки други одрасли и свако четврто дете превише килограма.

Сувишни килограми не само да не изгледају лепо: они су и велико здравствено оптерећење. У „Tages“ Anzeiger—u је био један наслов: „После куге, рата, глади, смрти, долази на нас као пети апокалиптични јахач: Изобиље“. Даље је речено: „Још никада у историји људи нису толико много јели“. Узимају ли људи то у обзир?

Уз радост при јелу иде и радост при пићу. Против ограниченог употребљавања алкохолних пића нема шта да се приговори. У многим земљама се повећава потрошња алкохола. Овде су наведене стопе пораста од краја 50—тих до почетка 70—тих година: Нови Зеланд 13, Канада 17, Велика Британија 20, Швајцарска 26, Сједињене Државе 32, Ирска 41, Данска 54, Савезна Република Немачка 61 и Холандија 83.

Опште је познато да прекомерна употреба алкохола може и пијаници и људима у његовој околини да проузрокује многе проблеме. Он шкоди јетри и мозгу и може да доведе до преране смрти. У часопису Њу Сајентист од 26. фебруара 1981. г. се осим општепознате чињенице да алкохол убија мождане ћелије указује такође на то да изумрле ћелије остављају за собом рупе тако да мозак једног хроничног алкохоличара има мању густину од једног неалкохоличара. Све више појединаца и група, укључујући и државне установе упозоравају гласније и јасније него икада раније. Узимају ли људи то у обзир?

Пољски научник Миколаи Толкан је то побио. На једном интернационалном конгресу о алкохолизму је рекао, да је у Пољској потрошња алкохола у пет година порасла за 35% и да такав правац широм света може, ако не буде заустављен, за човечанство да буде већа опасност него атомска бомба. „Алкохолна бомба је већ почела да откуцава а само мало њих то примећује“, рекао је закључно.

Опасности изобиља и немаштине

Не постоји никаква сумња, где год погледамо, видимо људе који се прекомерно брину о „јелу и пићу“—неки из себичности, други из нужде. Шта је при томе највећа опасност? Не оштећење телесног здравља—то људи често не узимају озбиљно или чак игноришу—него оштећење духовног здравља. Шта мислимо с тим?

Изобиље намирница и пића може некога да учини самодопадљивим или охолим. Постаће себичан пошто задовољавању својих телесних нагона посвећује толику пажњу. Ако заборави духовне потребе онда може да иде тако далеко да се одрекне Бога—ако не речима онда бар делима. Израелци су били упозорени на ту опасност пре уласка у обећану земљу: „А кад те уведе Господин (Јехова) Бог твој у земљу . . . и станеш јести и наситиш се чувај се да не заборавиш Господина (Јехову)“ (5. Мојс. 6:10—12).

Са друге стране су многи људи који немају довољно да једу и пију присиљени да жртвују велики део свог времена у борби за опстанак. Набављање неопходне хране да би се преживело постаје њихова главна брига и потискује све друго, укључујући и духовне потребе.

То се јасно показало у једном експерименту из 1945. године у Сједињеним Државама. Једна група људи је била шест месеци стављена на „порцију гладовања“. После тога је установљено да су услед такве исхране постали неодлучни и песимисти; нису имали никакву иницијативу, а према духовним стварима су били скоро потпуно равнодушни. И обиље и брига око немаштине могу да сметају нечијем односу са Богом. Зато је исправна молитва: „. . . сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом. Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господин (Јехова)? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега“ (Пр. Сол. 30:8, 9).

Додатни разлог за размишљање

Да би били срећни морамо да признамо опасности изобиља и немаштине. Исус је у својој проповеди на гори споменуо и следећи услов за срећу: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Мат. 5:3, НС). Никоме неће да донесе трајну срећу ако се толико посвети јелу и пићу да запоставља духовне потребе.

Помисли каква је несрећа снашла људе у потопу Нојевих дана, јер нису били „свесни духовних потреба“. Јело и пиће их је тако запослило „да не осјетише док не дође потоп и однесе све“ (Мат. 24:38, 39).

Исус се осврнуо на ту катастрофу када су га његови ученици питали: „Шта ће бити знак твоје присутности и свршетак састава ствари?” Он им је одговорио: „Управо тако, као што су били Нојеви дани, таква ће бити присутност Сина човечијега“ (Мат. 24:3, 37, НС). Људи у Нојевим данима су били  тако запослени „јелом и пићем“ и осталим свакодневним пословима, да нису узели на знање Нојева упозорења пред потопом. Исто би требало да се догађа, као што је Исус рекао, „у последњим данима“, за време његове присутности (2. Тим. 3:1).

Свуда где погледаш, можеш да видиш доказе да се људи прекомерно брину о „јелу и пићу“ често на штету духовности. Објављују се упозорења али слушају ли га људи?

Слушаш ли ТИ то упозорење?

[Слика на 29. страни]

Прекомерно јело и пиће—постоји ли у томе опасност?