„Требало би коначно учинити нешто против тога!“

БИО је образован човек, речит и поштован од многих, руководиоц у великом предузећу, ожењен и имао је децу. Али сада је стајао пред судом јер је организовао анти—државну групу која је подметање пожара и политичка убиства сматрала својим задатком. Зашто је то радио? Његов одговор је у суштини гласио: „Морали смо нешто да учинимо. Морали смо да делујемо!“

Проблеме који су свуда присутни многи сматрају неподношљивим и мисле да треба нешто учинити против њих. Огорчени су јер сиромаштво и глад харају на многим местима, јер се у владиним круговима шири корупција, индустрија загађује воду и ваздух, злочини се умножавају и расту као лава, животни стандард опада, инфлација све брже напредује а у наоружање се улажу огромне суме.

Да, наш свет је несавршен и по свему судећи много би требало да се мења. Али нико није у стању да то промени. Због тога неки постају цинични или равнодушни. Други се опет „одмећу од свега“ прикључивањем хипицима или узимањем дрога. Поједини се ангажују за политичке или хуманитарне циљеве. Често се фрустрације „пењу“ до демонстрација, изгреда, револуција или терористичких акција које смо споменули у уводу.

На жалост мора да се призна да ни једна од ових реакција не доводи до трајног побољшања. Истина је да су револуције и реформе у појединим земљама пролазно доста тога измениле али у опште ствари се лоше одвијају. Ми и надаље трпимо због корупције, непоштења, инфлације, наоружавања, загађивања околине, сиромаштва и безбројних других зала.

У таквој ситуацији може човек и другачије да реагује. То може да се уради на реалан и практичан начин који ће да проузрокује трајне промене на добро. Човек који је поседовао ту особину која је данас све ређа изабрао је ту методу. То је Исус Христ, а поменута особина је потпуно поверење у Бога.

Исусова метода

Многи од данашњих проблема постојали су већ у Исусово време и он их није омаловажавао. Његова поређења откривају да је знао како је сиромашнима било тешко да дођу до свог права и како је просјаков живот могао да буде недостојан (Лука 18:2—5; 16:20, 21). Често је био „ганут милосрђем“ гледајући шта се дешава обичном народу. Такође је стално осећао злостављање и ускогрудност владајуће класе свог времена.

Како је на то реаговао? Он није постао циничан, нити је окретао леђа жалосној ситуацији „бежећи од свега“. Такође није постао насилан или револуционар. Једном је народ хтео да га постави за краља али он то није допустио (Јов. 6:14, 15).

Исус се уздао у Бога. Знао је да човек помоћу политичких промена—чак и када се оне спроводе са најбољим намерама—није у стању да реши људске проблеме јер прави разлог свих тих проблема лежи ван домашаја политичара. Чак у смртној опасности није позвао своје следбенике да се окупе како  би га спасавали, него је предавши се у руке свог Оца рекао: „Не моја, него твоја воља нека буде“ (Лука 22:42).

Исус је причао о Божјем царству и рекао да је оно једино решење проблема. То не значи да није помагао људима у невољи. Често је лечио болесне који су због своје болести осиромашили. У два случаја је показао људску доброћудност нахранивши мноштво људи (Мар. 10:46—52; 6:35—44; 8:1—9). Али нарочиту важност је придавао објављивање Божјег царства. Библија извештава: „Тада је обилазио по свој Галилеји, поучавао у њиховим синагогама, проповедајући вијест о Царству“ (Матеј 4:23).

Шта је постигао

Чему је све то користило? Придонело је трајном решавању људских проблема. Исус је знао да постоје одређене препреке које онемогућавају да људи у садашњем поретку задовољавајући побољшају своју ситуацију. Својим начином живота показао је да верује да ће Бог у одређено време и на његов начин да одстрани те препреке. Које су то препреке?

Једна од тих препрека је несавршеност и грешност човека. „Јер сви сагријешише и изгубили су славу Божју“ (Рим. 3:23). Све док је тако људи ће да греше и умиру, међу њима ће да постоје неслоге и биће отуђени од Бога. Следећа препрека је деловање сотоне и његових демона. Већина подцењује утицај који сотона врши на људе. Неки чак сумњају у његово постојање. Исус га је означио „кнезом света“ (Јов. 14:30) Док су људи несавршени и док сотона утиче на њих људско друштво ће да обележавају себичност и друге лоше особине. Неисправно поступање је код људи толико укорењено да водећи политичари, колико год били искрени, не могу ништа да промене у ово поодмакло доба.

Исус је објављивао Божје царство зато јер само то Царство може да доведе до заиста корисних промена. Божје обећање гласи: (Отк. 21:4).

„Прекиде ратове до краја земље“ (Пс. 46:10). Не би имало смисла да се томе надамо у данашњем свету, али под Божјим царством ће то да се догоди. Темељи том Царству ће да буду „право и праведност“ (Исаија 9:7). Само Божје Царство је у стању да искорени корупцију. Само кроз то Царство ће да се испуне речи „Он (Бог) ће отрти сваку сузу с њихових очију и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више“

Исус је показао непоколебљиву веру у Бога проповедајући ту вест. Зашто? Зато јер је вера „тврдо чекање онога чему се надамо“ (Јевр. 11:1). Исус је говорио о нечему што ће да се догоди у будућности. Морао је непоколебљиво да верује да ће Бог да испуни своје обећање. То је захтевало да се Исус одрекне предности које му је пружао свет у коме је живео и да подноси мржњу и ругање неверника. То је такође значило да је морао да буде спреман да умре као жртва јер је Бог његовом смрћу хтео да сломи моћ сотоне, ђавола, и да ослободи човечанство из грешног стања (Јов. 1:29; Јевр. 2:14).

Исус је имао такву веру. Знао је да „Бог награђује оне који га озбиљно траже“ (Јевр. 11:6). Исправност његовог веровања и поверења доказана је васкрсењем из мртвих које је потврдило на стотине сведока. Сада влада као Краљ Царства кога је објављивао (Отк.11:15).

Одговарајућа метода

Исусова метода је била одговарајућа јер се темељила на поверењу да ће Бог заувек успешно да реши многе проблеме са којима људи морају да се боре. Да ли та метода и данас одговара?

Сасвим сигурно. Многи који су испробали друге методе увидели су да је добра само ова. Примера ради наводимо младог човека који се убрајао у водеће чланове студентских демонстрација. Разочаран због корупције коју је приметио у својим круговима почео је да узима дрогу. После свега је чуо за „добру вест о царству“. Увидео је да је она била то што је тражио. Сада сматра да је најважнији задатак у животу да говори људима о Царству које је већ Исус објављивао (Мат. 24:14).

Као Исус тако се и прави хришћани труде кад год им је могуће да чине добро својим ближњима. Они своје поуздање у Бога показују на тај начин што настоје да у свом животу примењују библијска темељна начела. Кад имају проблеме узимају Библију јер је она од Бога долазећа смерница. Уздају се да ће њихов небески отац да бди над њима у садашњем несигурном свету. Хришћани непрекидно доживљавају испуњење Исусовог обећања: „Него иштите најприје царства Божијега и правде његове, и ово ће вам се ове додати“ (Мат. 6:33).

Искрено су уверени да ће Бог ускоро да учини крај помутњи и невољама у свету и то кроз своје Царство. С пуним поверењем се моле: „Да дође царство твоје“, и на темељу тог поверења добијају „мир Божји који надилази сваки разум“. Као и Исус и они су  радосни да се одрекну неких предности у овом свету да не би изневерили своју наду на баштину под Царством (Мат. 6:10; Фил. 4:7).

На неправедности, које примећују, не узвраћају насиљем. Они не кажу у очајању: „Требало би да се коначно нешто учини против тога!“ Они знају да се против тога већ нешто чини. Оно што данас виде даје им сигурност да ће Божје намере да се славно обистине.