Јединство које Бог одобрава

ДО САДА смо се бавили осматрањем неких од многобројних настојања да се човечанство уједини посредством религије. Видели смо да је екуменски савет цркава нејединствен у многим питањима, па зато није у стању да објави вест са јасним и јединственим позивом. Зашто промашују таква настојања у правцу постизања јединства?

Првенствено зато, јер се јединство за којим се тежи своди само на једну или две организаторске тачке — већином је то резултат компромиса између појединих црквених гледишта. Такође се настоји да се уједине црквене групе, а не хришћани као појединци. Чланови тих група често су много нејединственији међусобно, него саме групе које би требало довести до јединства. Па чак када би се постигла сагласност у једној или две тачке, то још издалека не значи да су милиони чланова дотичних цркава јединствени у мислима, гледишту и поступцима. То није јединство које Бог одобрава.

Јединство о ком је учио Исус Христ

Док је боравио на Земљи Исус Христ је говорио да сви морају да обожавају његовог Оца „духом и истином“ (Јован 4:23, 24, НС). Те речи указују на далеко обухватније јединство, него што је то спој различитих цркава, или јединство постигнуто обзиром на једну или две тачке. Он је рекао својим ученицима: „Ја сам чокот а ви лозе. И који буде у мени (у заједници са мном, НС) и ја њему (у заједници с њим, НС), он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа. Ако останете у мени (у заједници са мном, НС) и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам. Ако заповести моје уздижете остаћете у љубави мојој“ (Јован 15:5, 7, 10). Исус није говорио о површном јединству, него је рекао да ученици морају усвојити његове речи и држати све његове заповести.

Зар није Исус објаснио да његови следбеници не смеју да буду део света (Јован 15:19), да треба међусобно да се љубе, као што је он њих љубио (Јован 13:34, 35), да не смеју да буду непоштени ни неморални (Матеј 5:28 Марко 7:21—23), и да морају ићи на уска врата и остати на тесном путу, ако желе да добију живот? (Матеј 7:13, 14). Може ли неко озбиљно да тврди да само део црквених општина које теже за јединством, поступа по тим Исусовим речима? Предуслов за јединство мећу људима је јединство са Исусом Христом и сагласност са његовим речима. Можда ће сада неко приметити: Па је ли такво јединство уопште могуће? Библија одговара потврдно на то питање, јер оно је постојало у хришћанској скупштини првог века.

У вече пре своје смрти Исус се молио свом небеском Оцу за своје следбенике, рекавши: „Посвети их истином; твоја је реч истина. Молим да би сви били једно, тако као што си ти Оче у заједници са мном и ја у заједници с тобом, да и они буду у заједници с нама, како би свет веровао да си ме ти послао“ (Јован 17:17, 20—23, НС). Захваљујући деловању Речи Божје и светог духа на Исусове следбенике, то је јединство постојало све чвршће.

Прва хришћанска скупштина је била јединствена

Први ученици Исуса Христа били су уједињени на тај начин што су били поучавани од апостола (Дела ап. 2:42). Исус је заповедио својим следбеницима да учине ученицима људе из свих народа, што је значило да њихово јединство треба да прелази оквире државних граница, као и расне препреке (Мат. 28:19, 20). Зато се могло рећи за прве хришћане: „Нема ту више ни Јевреја ни Грка, нема више ни роба ни слободњака; нема више ни мушког ни женског; јер сте ви сви ј е д н о у заједници са Исусом Христом“ (Галатима 3:28, НС).

Сви су први хришћани имали исту представу о Богу, сви су познавали Божје име и његову намеру (Матеј 6:9, 10; Римљ. 10:13; 1. Петр. 3:10—12; 1. Јов. 4:8—10), такође су сви имали исто гледиште обзиром на свет (2. Кор. 4:4; Јаков 4:4; 1. Јов. 2:15—17; 5:19, 20). Обзиром на морално владање сви су заступали гледиште као Петар, који је писао: „Као што је свет онај који вас је позвао, постаните и сами свети у свему живљењу“ (1. Петр. 1:14—16; 2:12, СТ). Дакле, у хришћанској скупштини првог века владало је свеобухватно јединство. Ти хришћани су били опоменути да буду „јединствени“ у говору, „примерно сједињени у истом разуму и истим мислима“ (1. Коринћанима 1:10, НС).

Неко би сада могао да каже: „Било је то тако у раним почецима хришћанске скупштине, док је још била бројчано мала. Али, током времена када постају хришћани многи из других народа раса и култура, стварају се велике разлике, што је уосталом и сасвим природно“. Али, Исус је у својој молитви рекао да ће љубав и јединство мећу његовим следбеницима бити доказ да их је Бог послао и да су они његови ученици (Јован 17:20, 21; 13:34, 35). Разумљиво је да тако мора да буде и у случају са правим ученицима Исуса Христа, који ће деловати у време свршетка у ком се ми управо налазимо.Чињеница је да такво јединство стварно постоји међу Јеховиним сведоцима, чији број стално расте.

 Право хришћанско јединство у наше време

Јеховини сведоци су раније припадали сасвим различитим религиозним заједницама (неки чак ниједној), али сада су уједињени јер обожавају Бога кроз Христа, и зато што се утицај Речи Божје Библије одражава јединствено на њихов живот.

Свакоме ко би сад можда тврдио како то није право јединство, него само облик секташког утврђивања различитих правила, ми препоручујемо да тачно, као под лупом, осмотри деловање Јеховиних сведока у месту где станује, и да у томе буде што је могуће објективнији. Тако ће утврдити да они верују на јединствен начин, да имају исту представу о Богу, да се држе истих моралних норми, да гледају на свет исто као сва њихова браћа у вери широм света, при чему националност, раса, као и раније политичке или религиозне везе не играју никакву улогу. Пошто они следе Исусову заповест не бити део света (Јован 15:19) њихово јединство се одражава и у ратно време.

Јединство међу Јеховиним сведоцима није резултат спајања различитих вероисповести, него је то јединство појединаца. То је јединство мисли и поступака, јединство које утиче на сваки део њиховог живота. Оно се темељи на њиховом настојању да најпре траже Божје Царство и његову праведност (Матеј 6:33). Јеховини сведоци моле: „Оче наш, који јеси на небесима, нека се свети име твоје. Нека дође Краљевство твоје“ (Матеј 6:9, 10, НС). Те речи имају за њих дубоко значење, јер дају да се сазна да ће човечанство једном бити уједињено и то посредством Божје небеске краљевске владавине.

Ми желимо да подбудимо читаоца да се увери у то, тиме да успостави везу с месном скупштином Јеховиних сведока и да посети њихове састанке. Осим тога Јеховини сведоци одржавају сваке године конгресе. Онај ко посети такве конгресе, као и састанке у краљевској сали Јеховиних сведока, тај постаје очевидац и учесник јединства које влада међу њима, јединства које Бог одобрава.

[Слика на 9. страни]

На састанцима Јеховиних сведока можемо доживети право, свеобухватно јединство људи, који су мотивисани Речју Божјом