Да ли евангелисти проносе јасан глас?

СВЕТОМ већ одзвањају ударци копита четири јахача апокалипсе“, изјавио је представницима штампе популарни амерички евангелист Били Грахам. „Ми живимо у врло опасном времену“, наставио је. „Догађаји у свету следе нагло један за другим“.

Околност да живимо „у врло опасном времену“ навела је Били Грахама да у раздобљу од 12. до 21. јула 1983. одржи конференцију у Амстердаму. Преко 3.000 учесника конгреса евангелиста, припадника 30 различитих деноминација дошло је из 133 земље. Циљ конгреса био је поучити евангелисте како да убрзају евангелизацију у целом свету. Али, на који су начин били „поучени“? Да ли је конгрес можда допринео хришћанском јединству? Да ли је објавио неку одређену вест?

У преко 100 радних група обрађиване су теме са подручја јавног говора, језика и земљописа. Посебно је била истакнута потреба за бољим методама придобијања људи. Најделотворнија метода евангелиста још увек је организовање „масовних састанака за буђење“. Зато је на неким семинарима било много говора о модерним помоћним техничким средствима, као што су телевизија, радио и филм. Једном великом делу евангелиста, који потичу из земаља такозваног трећег света, а сачињавали су око 70 посто делегата, не стоје на располагању таква техничка помоћна средства. Зато је неки проповедник из Заира рекао како он мора да иде из села у село и од куће до куће да би позвао људе на састанак.

Алтернативне методе проповедања

Евангелистима је било предочено да није потребно ићи само од куће до куће, него да  постоје и неке друге угодније методе. „Позовите на ручак директоре предузећа и политичаре“, речено им је. Тиме се жели навести угледне особе да „прихвате Христа“, а потом треба покушати преко њих придобити масе.

Евангелист Еди Воксер, задужен за спортисте рекао је учесницима једне радне групе, како би у случају да се придобије неки врхунски спортиста, постојале неограничене могућности да се прослави Бог пред милионима, чак пред милијардама телевизијских гледалаца. Он је известио на који је начин Нигеријанац Ндука Одизор постигао свој успех на тениском првенству у Вимблдону 1983. године. Воксер је рекао: „Потом је дао сведочанство том према јеванђељу хладном народу. У свим интервјуима које је Одизор дао новинарима, телевизији или радију, објаснио је становништву те земље — као и великом делу осталог света — да свој успех у тенису захваљује Богу и Исусу.“

Прибављање потребног новца

Никакво чудо да је прибављање потребног новца било даљња важна тема у дискусијама, а стручњаци с тог подручја дали су многа упутства. Тема „прилози“ развила се у такво спорно питање да се аргентински евангелист Луис Палау осетио наведен да каже: „Евангелисти гледају пожудно на новац, да би га употребили за испуњавање сопствених жеља“. Додао је: „Ми волимо угодан живот. То није неисправно. . ., али кушња у вези с новцем оборила је већ многе проповеднике.“

Куда треба довести обраћене

Једно од вероватно најтежих питања с којима се требало позабавити на конгресу било је, куда даље кад евангелист некога обрати? Према Грахаму, сврха свега што је речено у некој проповеди је навести слушаоца да се у срцу одлучи за Христа. А што потом, када се неко „у срцу“ одлучио „за Христа“? Библија спомиње скупштину живога Бога, „стуб и подлогу истине“ (1. Тим. 3:15, НС). Али, где се она налази? На конференцији је једноставно поновљена незадовољавајућа побуда да се људи након обраћења врате натраг у цркву којој сами дају предност. Али, Грахам је једном приликом прекорио баш те цркве, рекавши да су „нејединствене и сметене, посебно обзиром на евангелизирање, на вест, методе и резултате“. Чак је објаснио: „Ми не смемо да рескирамо нејединство ако желимо да утичемо на нашу генерацију на начин како то Бог очекује од нас“. Дакле, изгледа да је улога јеванђелизирања да се сакупе сметене „овце“ а затим их довести на место где влада нејединство и сметеност.

Исусове речи упућене евангелистима

Када је Исус послао своје ученике на дело јеванђелизирања он им није заповедио да покушају да делују на масе, користећи се утицајем угледних особа. Рекао је: „У који год град или село уђете, испитајте има ли ту ко достојан. . . Улазећи у кућу зажелите јој мир“ (Матеј 10:11—13, СТ). Они су морали да иду од куће до куће, што је касније радио и апостол Павле (Дела ап. 20:20).

Исус им је објаснио шта треба да проповедају. „А ходећи проповедајте и говорите: ’Приближи се краљевство небеско’“ (Матеј 10:7, НС). Обзиром на наше време Исус је објаснио: „Ова добра вест о Царству проповедаће се по целој настањеној Земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС). Данас је безусловно потребно да људи чују добру вест о Божјем Царству, као о јединој нади за човечанство. Ипак, на конференцији није била поклоњена достојна пажња ни методи, а ни вести за коју се Исус залагао.

Нејасан глас

Тако нажалост ни конференција у Амстердаму није допринела уједињењу света. Уместо да су били поучени како да ’исправно рукују Речју истине’, евангелисти су поучени о томе како да сакупе новац, како да производе филмове (2. Тим. 2:15, НС). Зато не изненађује да ти евангелисти хришћанства немају јединствену вест за човечанство. У најбољем случају они својим настојањима дају само пролазно мало подстрека својим слушаоцима. И док Били Грахам и његови људи говоре како су цркве „нејединствене и сметене“ они сами немају ништа боље да понуде. Како су само истините речи апостола Павла: „Ако труба даје нејасан глас, ко ће се спремити за борбу?“ (1. Кор. 14:8)

Ипак, могуће је чути јасан позив на јединство, који шире прави евангелисти, о чему ћемо говорити у следећем чланку.