Да ли је крст стварно хришћански симбол?

ЈЕДАН се римски војсковођа припремао за одлучујућу битку, па му је, према његовом мишљењу, била потребна помоћ богова. Извештава се да је угледао на небу крст који је светлео с речима: „У том знаку ћеш победити“. Преузео је знак у своју ратну заставу и отада је побеђивао све док коначно године 324. н. р. вр. није постао врховни владар Римског царства.

Јунак те чувене приче је Константин Велики. Од тог времена „хришћанска“ црква постаје призната религија у Римском царству. Нагло расте њен углед, популарност и моћ, а крст постаје у исто време симбол хришћанства. Њиме почињу украшавати цркве, подижу крстове по брежуљцима и брдима, на раскршћима и јавним местима. Осим тога, људи га постављају у приватним становима, а милиони га носе око врата.

Вишеструкост и порекло

Постоје многи различити облици крстова, од којих су неки овде нацртани. Данас наилазимо у црквама најчешће на латински крст, јер се сматра да је Исус Христ умро мученичком смрћу на тој справи за погубљење. Приликом многих обреда и церемонија користи се дословни крст, док се у неким другим приликама људи једноставно крсте, тако што једним прстом или руком чине крст.

Али, крст не служи као религиозни симбол тек од времена хришћанства, него је много старији, дакле нехришћанског је порекла. За потврду тога нека нам послужи његова употреба у старој Индији. На једној слици пронађеној у пећини на Елефанти (острво које лежи 10 км испред Бомбаја) може се видети крст изнад главе једног лика, који убија децу. На некој другој старој индијској слици предочен је бог Кришна са шест руку, од којих се на три види крст.

Приликом освајачких похода у Средњој и Јужној Америци шпански освајачи су на своје велико изненађење, на многим местима наилазили на крст. у својству религиозног симбола. Сабине Баринг Гоулд пише у својој књизи Curious Myths of the Middle Ages (Чудновати митови у средњем веку): „У држави Оаксака (Мексико) Шпанци су наишли на три слободно стојећа дрвена крста, који су били подигнути као свети симболи. . . И  Јужној Америци крст се сматрао светим симболом, у Парагвају такође. У Перуу су Инке обожавали крст израђен од камена јасписа. . . . Муиска у Кумани су веровали да крст. . . има моћ истеривања злих духова, па су зато стављали новорођенчад испод крста.“

И у другим деловима света обожавали су крст већ у прастара времена, приписујући му магичну моћ. У делу Cyclopædia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature читамо: „Код већине народа старог века срећемо крст као свети симбол, зато их можемо означити обожаваоцима крста. . . . Изгледа да је крст имао врло различита значења. Понекад је предочавао фалус (употребљавао се код култа полности), а понекад планету Венеру.“

А како је било са првим хришћанима? Јесу ли они сматрали крст хришћанским симболом?

Да ли су хришћани 1. века употребљавали крст?

Из књиге Records of Christianity сазнајемо да у почетку хришћанства крст није био употребљаван као симбол. „Сам крст није служио директно као црквени украс. . . . Најстарији симбол Христа био је риба (2. век); на спољној страни старих пећинских гробова био је приказан као добри пастир (3. век).“ Ј. Хол пише у свом Dictionary of Subjects & Symbols in Art: „Тек након признавања хришћанства од Константина Великог, а посебно у 5. веку започело се са израђивањем крстова на саркофазима (каменим сандуцима), лампама, ормарићима и осталим предметима“. Господин Е. А. Wallis Budge пише у делу Амулетс анд Талисманс: „Тек у 4. веку крст постаје истакнут симбол хришћанства“. Дакле, нема доказа да су хришћани 1. века употребљавали крст као симбол.

Интересантно је споменути да крст који је Константин наводно угледао на небу и учинио га својим војним знаком, није латински крст, него овај знак X са Р преко њега, који неки стручњаци сматрају симболом култа Сунца (Константин је био обожавалац Бога сунца), или као Христов монограм, којег чине велика почетна слова имена „Христ“ према грчкој абецеди Цхи—Рхо. Отада су тај крст често употребљавали када су нехришћанским војним походима желели да припишу карактер праведног рата, на пример у случају хришћанских ратова, када су „витезови—крсташи“ радили многа срамотна дела.

Шта сазнајемо из Библије?

Можда ћеш сада рећи: „Али, у мојој Библији пише да је Исус био разапет на крсту“. Тачно је да се речи „крст“ и „разапет на крсту“ налазе у многим преводима Библије. Али, како гласи оригинална реч, коју су употребљавали писци Библије? Они су место на којем је Исус умро означавали са ксилон и стаурос. У меродавном делу Strong’s Exhaustive Concordance of the Bible, стаурос је првенствено означен са „греда или стуб“, а реч ксилон са „дрво“ или „трам“. У делу he New Bible Dictionary читамо: „Грчка реч за ’крст’ (стаурос, глаголски облик стауро) значи у првом реду усправни стуб или греда, а у другом реду стуб као средство за погубљење“.

Латинска реч за предмет на ком је Исус умро јесте crux, што према Ливиус—у, чувеном римском историчару (59. пре н. р. вр. до 17. н. р. вр ) значи уствари „стуб“. Према The Cyclopædia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature био је crux simplex „само усправан стуб без попречних греда“ (Види дијаграм).

Потврду за то налазимо у додатку бр. 162 The Companion Bible, где читамо да реч стаурос значи „усправна греда или стуб“ на који су клиновима приковали злочинца осуђеног на погубљење. . . Никада није значила два под било којим углом забијена комада дрвета, него увек само један комад.“ На крају се каже: „Дакле, доказано је да је Господ био погубљен на једном усправном стубу, а не на два под било којим углом попречно постављена дрвета“.

Кад знамо да је крст прастари пагански симбол, да је доказано да Христ није умро на традиционалном крсту, и да први хришћани нису употребљавали крст као симбол своје вере, морамо доћи до закључка да крст у ствари није хришћански симбол.

Како ћеш поступити?

Потребна је храброст да се ослободи широм света раширене религиозне традиције, која потиче из давне паганске прошлости. Нови свет превод Светог Писма предњачи добрим примером, преводећи реч стаурос са „мученички стуб“, а у глагол стауроо са „подићи на стуб“, а не на „крст“, односно „разапети на крст“. Тако уз скупоцену жртву нашег Господа и откупитеља не приања ништа паганско.

Како ће то сазнање да делује на тебе? Хоћеш ли и даље да обожаваш крст, украшаваш њиме свој стан, или га носиш као накит? Да ли ћеш се и даље крстити? Апостол Павле је позвао хришћане да се „чувају од идолопоклонства“ (1. Јованова 5:21). Дакле, онај ко жели да обожава Бога треба да пази да не би обожавао идоле од „сребра и злата, дело руку човечјих“, да им не би приписивао магичну моћ (Псалам 115:4, 8, 11).

С тим у вези примерно су поступили Ефежани, који су узели к срцу оно што им је апостол Павле проповедао; сакупили су ствари које су раније употребљавали, а што није било у складу с правим хришћанством „и спалили их пред свима“ (Дела ап. 19:18, 19). Зашто да нам уопште буде скупоцено оруђе односно предмет који је наводно послужио за погубљење Исуса Христа? Зашто да га обожавамо?

[Слике на 14. страни]

Папински крст

Латински крст

крукс симплекс или стуб

Андријин крст

Грчки крст

Египатски крст или крст са ушицом:

Келтски крст

Малтешки крст

Тау крст

[Слика на 15. страни]

Crux simplex на једној илустрацнји у књизи De Cruce Libri Tres III, римско—католичког научника Јустуса Лиспиуса