ГАНДИ — зашто су се многи уздали у њега?

У земљама у развоју заоштравају се кризе, док у богатим индустријским земљама напредује изопаченост; у исто време цео свет страхује од атомског уништења. Да ли се могу проблеми нашег поремећеног света решити Гандијевом филозофијом ненасиља? Овај извештај једног индијског новинара бави се Гандијевим и његовим идеалима ненасиља.

ГАНДИ. Шта ти значи то име?Ако љубиш мир и чезнеш за светом без насиља, можда ти је познато да су Гандија звали „оцем ненасиља“.

Преко 730 милиона Индуса памти тог мршавог, нежног човека као Бапу (оца) и као човека који је Индију учинио независном. Хиндуси гледају у њему духовног вођу и зову га Махатма, „велика душа“. А за многе људе изван Индије, без обзира ком народу или вероисповести припадали, он је био народни вођа са необичном грациозношћу.

Био је низак човек, мршава лица и великих очију. На носу — мало предебелом за његово лице — носио је наочаре са великим округлим стаклима. Када се смејао откривао је крезуба уста.На већини слика приказан је како седи на поду прекрштених ногу уз свој штап или како се одевен у мараму пребачену преко бока и у бели памучни огртач, поздравља са посетиоцима.

Убрзо након Првог светског рата Ганди је рекао: „Ја сам против насиља, јер наизгледно добро које проузрокује тренутно је, а несрећа коју доноси је трајна“.

Свет се данас налази у већем сиромаштву него у Гандијево време. Шта се све не догађа у Јужној и Средњој Америци, на Блиском Истоку, али и у градовима и селима Индије! Решавање проблема применом насиља постало је навика. Већина људи одговара на ударац ударцем, а када га поново приме, узвраћају га. Ни богате нације нису имуне на то. Код њих су свакодневне појаве мржња потхрањивана националистичким осећајима и расним нередима, насиље, затим опасност избијања атомског рата и загађивање околине. „Ако се не буде свет држао принципа ненасиља“, рекао је Ганди „човечанство ће сигурно пропасти“. Према његовом мишљењу, мржња може бити савладана само љубављу, а ненасиље треба да примењују не само народи и групе, него и сваки појединац.

Шта наводи некога да мрзи другу особу, да јој чини зло само зато јер је друге боје коже? Ганди је објаснио: „Ниједан човек Божји не сме да сматра другога мањим од себе, него на сваког човека да гледа као на свог телесног брата“. Откако је Ганди изговорио ове речи прошле су 63 године, али у свету се још  увек води борба за том једнакошћу.

У данашње време када је мало великих вођа и мислилаца неки се враћају Гандијевој филозофији, видећи у томе решење. Ко је био Ганди? Који су то његови идеали? Шта је утицало на њих? Да ли су Гандијеви идеали спасоносни излаз из данашњег опасног времена?