Телескопи и микроскопи — да ли њихова открића поткопавају или јачају твоју веру?

ПЕНЕЗИАС и Вилсон љутили су се на голубове. Када је њихова осетљива радио опрема ухватила чудна цврчања, двојица научника су их проверила и открила гнездо пар голубова на њиховој великој антени.

Али, када су имитирајући цврчања и даље била присутна, пошто су пернати уљези отерани, синуло им је да оно што су чули долази из дубине свемира.

Научници верују да оно што су Пенезиас и Вилсон мислили да су само атмосферске

сметње у стварности је био одјек „празвука“ велике космичке експлозије како је настао наш свемир у недогледна прошла времена. Њихово откриће, уз све већи број поткрепљујућих доказа, навело је неке научнике да размотре почетну могућност: Библија је у праву када каже: „У почетку Бог створи небо и земљу“ (1. Мојсијева 1:1).

На пример у издању часописа New Scientist (Нови научник) од 23. јуна 1983. године, појавио се следећи наслов:  „Нова научна дисциплина, космологија, не негира и не може да негира постојање Бога.“ Писац, професор физике каже:

„У последњих неколико година све више и више научника сукобљава се са оним што су сматрали ланцем невероватних „несрећа“ или „случајности“, које су уградили у законе физике, а које су омогућиле свемиру да створи познате системе које видимо — галаксије, звезде, атоме и што је најзначајније за све нас. . . тренутном променом релативних снага гравитације и електромагнетских сила које би претвориле звезде сличне сунцу у плаве гиганте или црвене патуљке. Све око нас, све што видимо доказано је да природа иде само право.“

Очигледно је да телескопи нису одстранили темељ за веровање у Бога. Да ли је онда могуће, да се и Библија, најзначајнија верска књига света, такође узме озбиљно? Да, јер и телескопи и микроскопи дају снажне разлоге за то. Размотри их само неколико.

„ЗВЕЗДА СЕ РАЗЛИКУЈЕ ОД ЗВЕЗДЕ“

Научни уџбеници врло често, недуго пошто су штампани, застаревају јер често нова открића укидају стара гледишта. А Библија, иако написана вековима пре него што се о телескопима и микроскопима размишљало, често говори о научним темама са зачуђујућом тачношћу.

Један пример је из 1. Коринћанима 15:41, где је апостол Павле написао: „Друга је слава сунцу, а друга слава месецу и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави“.

Случајни посматрач већину звезда сматра сличним, изузев можда њихову разлику у сјају. Астрономи ипак говоре да се звезде разликују у боји, од беле, плавкасто беле, жуте, наранџасте, наранџасто—црвене па до црвене. Пулзари — за које се претпоставља да се ради о звездама које се брзо окрећу — имају заправо јединствену „славу“. Као шкљоцање, оне емитују радио сигнале редовно сваког делића секунде. Пулзари у Тамној магли и сазвежђу Вела емитују чак и видљиву светлост. Звезде се увелико разликују у густоћи, а такође и у величини. Супер див Бетајгојзе има пречник, према опрезним проценама, више од 400 милиона километара! Када би стајао на месту нашег Сунца, истиснуо би нашу Земљу и остатак нашег сунчевог система све до Марсове орбите!

Како је дакле Павле могао да напише научне истине када чак није имао ни примитиван инструмент какав је имао Галилеј. Логичан одговор је — Божје надахнуће.

„ЗАКОНИ НЕБА“

„Можеш ли ланцем везати Влашиће и раздрешити споне Ориону? Знаш ли законе небеске, уређујеш ли власт његову над земљом?“ (Јов 38: 31, СТ 33, БА). Вековима људи нису опажали те „законе“ или уредбе вођене покретима небеских тела. Примењујући открића Јохана Кеплера, Сер Исака Њутна, Алберта Ајнштајна и других, астрономи су схватили да су гравитационе силе „везе“ које држе звезде попут Влашића — заједно.

Астрономи такође кажу да звезде нису статичне, него се, како то један астроном наводи, ’окрећу око једног центра, или језгра галаксије као џиновске вртешке’.

Нашем Сунцу, процењује се, треба 200 милиона година да обиђе око Млечне стазе. Библија је у праву када указује да звезде имају своје путање.

ЖИВОТ САМО ИЗ ЖИВОТА

Микроскоп доказује такође веродостојност Библије. Размотри биолошки закон у 1. Мојсијевој

1. глави: Жива створења множе се по својим врстама. Савремени моћни микроскопи помогли су научницима боље да разумеју размножавање и генетичке границе које доказују библијски исказ научно јасним.

У Псалму 36:9 се даље наводи о Богу: „Јер је у тебе извор животу, твојом светлошћу видимо светлост“. Вековима су људи веровали у теорију грчког филозофа Аристотела да живот настаје из неживе материје. Још  у17. веку чак школовани људи су веровали да миш настаје од старих крпа, жишци од пшенице, жабе из муља и јегуље од росе.

Проблем је са још више заноса прихваћен када је Дарвин издао своју књигу Тхе Оригин оф Специес (Порекло врста) 1859. године. Многи су хвалили такозвану спонтану генерацију бактерија као доказ еволуције и како је то објашњење за порекло живота. Исте године француски научник Поушет „доказао“ је да микроорганизми настају из воде, ваздуха и сена. Други француски научник, Пастер, међутим, оспорио је те тврдње, показавши како су бактерије у ваздуху или прашинастим честицама могле загадити (покварити) Поушетове експерименте.

Не обазируће се на то, Поушет је поновио своје експерименте, али овога пута на чистом ваздуху Пиринејских планина. Надаље, је искувао своју мешавину сена и воде да убије постојеће бактерије. И када је та мешавина ускоро постала крцата бактеријама, био је сигуран како је коначно доказао спонтано стварање. Међутим, 1870. године, ирски научник Џон Тиндал открио је да бактерије сена имају споре заметке, отпорне на топлоту које могу да преживе и искувавање много сати. Каква жалост за Поушета! Његова мешавина сена није била исправно стерилизована. Тиндалови огледи су тако задали смртни ударац теорији о спонатном стварању.

Савременим микроскопима научници могу сада да виде како се ћелије деле и множе. Да живот настаје из већ постојећег живота, сада је утврђена научна чињеница — чињеница која је у Библији наведена пре много векова!

„ЧАК И ЗАМЕТАК МОЈ“

У Псалму 139: 16 стоји: „Твоје (Боже) очи чак и заметак мој видеше, и у твојој књизи записани су били сви његови делови.“ Запази да се у Библији наводи да су сви делови заметка „били записани“. Тим поетским изразима псалмиста очигледно упућује на нешто што су научници тек недавно открили: на ДНК, или генетске информације сваке ћелије. Јужноафрички часопис Huisgenoot упозорава нас на то да „нико и никада није био у могућности „да чита“ тај генетички материјал, „чак ни најснажнијим електронским микроскопом. Али, научници знају да су ти делићи информација јединствени за сваку особу и одређују његову личност и изглед.“

КЊИГА КОЈА ИЗГРАЂУЈЕ ВЕРУ

Професорка Мерлин Мел, физичар на универзитету Вестерн Кејп, у Јужној Африци, недавно је изјавила: „Тешко је замислити како неко школован у научном размишљању не може да буде погођен истинитошћу Писма. Савршено јединство и хармонија које се јавља у неживом физичком свету јасно се види и у тој страхопоштовања вредној књизи, Библији.“ Наравно, Библија није научна књига. Ипак, она одговара на питања која се тичу човека. Наука чини открића о свемиру и анализира замршене животне процесе. Но, какве је све то вредности ако не знамо сврху живота? Само Библија даје задовољавајуће одговоре на та питања.

Псалмиста Давид је то схватио. Попут савремених астронома и он је провео много времена у проучавању звезданог неба. „Небеса славу Божју објављују“ приметио је. Али, Давид је ишао и даље, чудеса природе нису била све. У свом Псалму он наставља: „Савршен је закон Јеховин, он душу крепи. Сведочаство Јеховино је верно, даје мудрост невиноме. Заповест је Јеховина света, она очи просветљује“ (Псалам 19: 1—4, 7, 8, БА).

Телескопи и микроскопи драматично су показали да је од макро до микро космоса, свет у коме живимо подстицај за страхопоштовање и комплексан. Проблеми са којима се у вези с тим морамо ухватити у коштац такође су комплексни тако далеко да их човек не може решити без Божје помоћи. „Знам, Јехова, да пут човечији није у његовој власти, нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим“ (Јер. 10:23). Ни брда научних података једноставно не могу да спасу човека док срља према вратоломном чину самоуништења. Особе које размишљају због тога траже на другој страни одговоре. А они се налазе у књизи која је одолела зубу времена — а сада чак и научно пажљиво испитивање телескопом и микроскопом.