’Ми смо те волели још пре твог рођења’

Право на живот/право на смрт. Лична слобода при избору начина лечења. Родитељска љубав и старање о деци. Спорна питања попут ових често се појављују у новинским чланцима. До сада је изашло не мало новинских чланака о Јеховиним сведоцима који су из религиозних разлога одбили да приме трансфузију крви. Међутим, тиче се то и многих других, јер одлуке на подручју медицине задиру у живот и здравље свију нас. Да бисмо расветлили та спорна питања желимо да испричамо искуство једне породице, која је драстично променила свој начин живота, како би пружила својој деци одговарајуће старање. Затим следи посебно интересантан случај једног брачног пара из Италије, који је био оптужен за убиство, када им је дете умрло од неизлечиве болести. Ови чланци ће ти помоћи да оцениш горе споменута спорна питања, посебно обзиром на питање ко доноси одлуке, које се тичу твог здравља и живота.

ЛУИЂИ и Антонела, стари 9 и 11 година, долазе кући на ручак. „Како је било у школи?“, пита их мајка Фиорела и поздравља их љубазним загрљајем. Док се перу и пресвлаче они разговарају, а потом седају за сто. Након што је Фиорела изговорила кратку молитву, прихватају се јела. Њихов отац Карло доћи ће кући тек навече, али они често и са пуно љубави причају о њему, а и њему ће имати шта да причају. Да ли мислиш да та срдачна породична атмосфера потиче из неке протекле ере? То може изгледати тако, јер је стварност у породичном животу данас често сасвим другачија (Види оквир). Породица — где деца проводе највећи део времена — је у распадању.

Упоредо са порастом броја раставе брака, расте и феномен „деце пакета“. Деца слично поштанским пакетима шаљу се од једног родитеља ка другом. Друга деца чији родитељи не живе одвојено често су сведоци жалосних породичних свађа, или их пак злостављају родитељи. Погоршавајућа атмосфера у породици води често до злоупотребе дрога и криминала омладине.

Уједињене нације су прогласиле годину 1979. међународном годином детета. Међутим, „потребно је нешто више осим године детета, да би се средила ситуација“, пише Фабрицио Дентис у новинама Л’Експресо од 28. јануара 1979. Он наставља: „Потребна је промена данашњег начина живота, јер нас он чини оним што јесмо“.

Али, познато је да није тако једноставно променити свој начин живота и побољшати кућну атмосферу за добро деце. Ипак, Карлу и Фиорели је успело то пре неколико година, када су проучавали Библију са Јеховиним сведоцима. Они су одлучили да примењују у својој породици библијска темељна начела. На благослов њихове деце, сада се живот у њиховом дому одликује љубављу.

Како је могуће променити свој начин живота?

Свако, несумњиво познаје неку породицу којој би било од користи да промени свој начин живота и атмосферу у свом дому. Како се то може постићи? Променом начина схватања живота. Већина поступа себично, задовољавајући своје властите жеље и  прохтеве. Многи троше снагу за постизање каријере или тежећи за задовољствима. Када се уморе од свог брачног партнера, они једноставно потраже другог.

Да би код нас било другачије ми морамо на прво место у животу ставити темељна и трајна морална мерила. То значи направити место за Бога и темељна начела Светог Писма. Тиме могу бити задовољене наше духовне потребе, као што је то било у случају Карла и Фиореле. Затим морамо развијати спремност помагања другима, јер Библија нас саветује: „Љуби ближњега свога као самога себе“ и „Више усрећује давати него примати“ (Матеј 22:39; Дела ап. 20:35).

Како ће се то одразити на наш однос према нашој деци? Она су особе, а не једноставно предмети, који нам стоје на путу. Без обзира да ли су деца била жељена или не, сматраћемо их особама за које смо одговорни као родитељи. Она се могу показати као благослов, ако им у наследство дајемо љубав и духовне вредности. Такве вредности стварају стабилну ситуацију у свакој породици.

Исто гледиште делује чак и на став родитеља према још нерођеној деци. То ћемо моћи боље разумети ако осмотримо шта су доживели Карло и Фиорела.

Пре него што су били рођени — и после тога

„Синови су дар од Јехове“. Ове речи из Псалма 127:3 посредују мисао да су деца нешто драгоцено, нешто што захтева велику пажњу. Онај ко се нада неком наследству, припрема се да га прими и да се потом брине за њега.

Тако је било са Карлом и Фиорелом. Пре него што су почели да проучавају Библију са Јеховиним сведоцима, нису могли ни да представе себи како живот вођен према библијским темељним начелима може позитивно да утиче чак на нерођену бебу. На пример, Библија наглашава да се треба чувати сваке телесне љаге (2. Кор. 7:1). Из тог разлога Јеховини сведоци не штете свом телу уживајући дуван или узимајући средства за стимуланс. Доказано је да је то значајно чак за сигурност још нерођеног живота. Када је Фиорела опет затруднела, осећала се на темељу свог библијског сазнања још одговорнијом да избегава све што би могло штетити детету у њеној утроби. Тиме што је држала одговарајућу и уједначену дијету, што је била опрезна у узимању лекова, показала је обазривост према свом још нерођеном детету, као према драгоценом „наследству“

Али, познато је да је то тек почетак за родитеље. Након рођења беби је потребна здрава храна, одговарајућа одећа и медицинска нега. Замислимо само, шта све то значи за једну породицу! Можда су неки родитељи често одлазили на вечере или су посећивали плесне и биоскопске представе, али сада морају узимати у обзир потребе своје деце. За раст деце посебно су важни здрави, храњиви оброци. Додуше, повремено може бити потребно изаћи на крај са мање богатим оброцима, ипак љубазни родитељи ће углавном тако уредити своје ствари, да би њихова деца добила здраву храну. Јеховини сведоци настоје тако да поступају.

Ипак, лако је разумети да брига за децу превазилази само оно материјално. Деца чезну за љубављу својих родитеља, за тиме да им посвете време, да им буду пријатељи. Њихове емоционалне потребе треба да задовољимо тиме да их „негујемо са љубављу“ (1. Солуњанима 2:7).

Карло и Фиорела су упознали Исусове речи: „Не живи човјек о самом хљебу“ (Матеј 4:4). Љубазни хришћански родитељи узимају у обзир ту чињеницу, тиме што осигуравају својој деци библијску поуку. Карло и Фиорела су то видели у пракси када су почели да посећују хришћанске састанке Јеховиних сведока. Нису то састанци на којима влада неко потиштено расположење и којима присуствују само старији људи, него су ту и многа деца, чија опуштена ведрина одражава љубав и бригу родитеља, коју они као Јеховини сведоци показују према својој деци.

Можда ти је ово ново сазнање да Јеховини сведоци полажу породичном животу  толику вредност, што је стварно случај. Многе од њихових публикација говоре о обавезама хришћанских родитеља. На њиховим се састанцима јасно истиче да прави хришћани морају одражавати својства Јехове Бога, „оца милосрђа и Бога сваковрсне утехе“. Дакле, сви присутни се подстичу да пазе на своју децу (2. Коринћанима 1:3).

Неки посматрачи са стране су приметили истакнуте особине, које показују Јеховини сведоци као родитељи. У једном италијанском часопису могао се прочитати следећи коментар: „Приметили смо да имају висока морална мерила и да их се строго придржавају, што доприноси томе да цене праве вредности, као што је на пример добар породични живот. Што се тиче међусобног понашања брачних парова, као и њиховог односа према деци, Јеховини сведоци не подносе раставу као уточиште у бегу“ (Ла Национе, 31. јули 1979.).

Љубазна заштита, медицинска брига

Ипак, има неких који кажу: „Ако су Јеховини сведоци добри родитељи, зашто онда не дозвољавају да њихова деца приме крв? Зар није то убиство?“ Да ли си већ чуо такве примедбе, или си можда и сам постављао слична питања?

Ове примедбе укључују више него само Јеховине сведоке, није реч само о новинским чланцима. Ради се о следећем: Као што је већ било споменуто од љубазних се родитеља очекује да бригу за добро своје деце, такође и у погледу здравља и лечења. Но, колико далеко иде право родитеља у одлучивању на који ће начин бити лечено њихово дете?

Ова се питања односе на све родитеље, а не само на Јеховине сведоке. Додуше, задржи у мислима Сведоке, али мисли и на пожртвоване родитеље попут Карла и Фиореле, који толико љубе своју децу да би били спремни и умрети за њих (Јован 15:13). Новине су извештавале о родитељима који су приговорили томе да њихова деца на захтев лекара, приме трансфузију крви. Зашто? Сигурно не због безосећајности, јер то су родитељи који љубе своју децу.

У неколико случајева били су укључени и судови, да би се и они позабавили тим стварима, које се односе на права родитеља. То је у вези са питањем колико далеко треба да досегне брига родитеља за њихову децу — децу коју су љубили још пре њиховог рођења. Задржи у мислима та различита гледишта, па ће ти следећи чланак бити посебно интересантан.

[Оквир на 3. страни]

Недужне жртве у наше време

● Италија: Сваке године се злоставља 5.000 деце

● САД: 23.000 деце се препушта телефону, док чекају повратак својих родитеља

● Велика Британија: 100.000 злостављају родитељи

● Савезна Република Немачка: Сваке године умире 1.000 деце због злостављања