Алкохолизам — чињенице и бајке

Вероватно је једна од највећих бајки о алкохолизму да је типичан алкохоличар пијаница с „дна града“. У стварности се свега 5 посто алкохоличара налази у сиромашним и запуштеним квартовима великих градова. А шта је са осталима? Они се код куће брину о деци негују болеснике или раде у канцеларији.

Вероватно ни један здравствени проблем није обавијен толиким бајкама као алкохолизам. Шта су од тога чињенице? Њих се мора најпре спознати ако се жели лечити алкохолизам. А њега је могуће успешно лечити.

● Шта је алкохоличар?

Према изјави Мартија Мана, оснивача и саветника америчког Националног савета за алкохолизам, „алкохоличар је особа чије пијење проузрокује сталне и растуће проблеме на било ком подручју његовог живота.“ Кључна реч овде је „сталан“. Размотримо то: Ако би пиће проузроковало проблеме у породичном, друштвеном, пословном или професионалном животу особе која иначе нормално пије, та особа би могла мање да пије, иако би то захтевало стварну одлучност. Али с алкохоличарем је друкчије. Он a може додуше да покуша да смањи количине. Али без обзира на то колико он одлучан био, чим почне да пије није више у стању да се контролише, те на тај начин пиће проузрокује „стални“ проблем у његовом животу.

● Зашто се алкохолизам назива „болешћу“?

Уопште се болест дефинише као „поремећај у функцији или структури неког органа или дела тела који се препознаје по одређеним симптомима.“ Да ли се алкохолизам уклапа у ову дефиницију? Према Америчком медицинском удружењу, Светској организацији за здравље и многобројним другим медицинским и државним установама, то је тако.

У ком смислу постоји „поремећај у функцији“ тела једног алкохоличара? Па, алкохол делује на њега друкчије него на друге људе. У раном стадијуму он често пије велике количине алкохола без да се опије. После може да се догоди да наступа заборав тако да се касније не сећа шта је говорио или шта је радио док је пио, иако је био потпуно при свести и другима изгледао потпуно нормално. Али, као што ћемо видети, алкохолизам није искључиво телесан проблем, постоје и уочљиви симптоми. Алкохоличар има исто тако психичке, емоционалне и духовне проблеме, и у настојању да му се помогне, треба да се узме у обзир ове чиниоце.

● Да ли су неке особе склоне алкохолизму?

Постоји све више доказа да је то лако могуће. Тако је, на пример, једно истраживање у Данској у периоду од 1970. до 1976. године показало да је код синова алкохоличара четири пута већа вероватност да постану алкохоличари него код синова неалкохоличара и то упркос чињеници да су та деца била усвојена и одгајана од родитеља који нису били алкохоличари.

Једно даљње истраживање проведено на Вашингтонском универзитету у Сиетлу, показало је да се код младих мушкараца чији су преци били алкохоличари, развијала велика количина ацеталдехида b у крви када су пили алкохол. Сајенс Дајџест претпоставља да би „повећање ацеталдехида могло повећати осећај опијености и задовољства при уживању алкохола, те тиме послужити као снажан потицај да се још више пије“.

Овакви налази, међутим, нису коначни, те само показују да извесна склоност алкохолизму може да буде наследна.

● Да ли је алкохолизам излечив?

Ако се под појмом „излечив“ подразумева враћање нормалном и уравнотеженом уживању алкохола, тада би већина стручњака одговорила са НЕ, јер се то врло ретко догађа. Др. Шеила Блум, директор Службе за алкохолизам и злоупотребу алкохола у држави Њујорк, објаснила је то овако: „Ја замолим моје пацијенте да замисле да стоје на овој страни Лонг Ајленд Саунда и да треба да препливају до Конектиката кроз воду у којој би врвело од морских паса. Од стотине пливача можда би једном или чак двојици то успело — али, да ли би се ти усудио скочити у ту воду?“

Али алкохолизам је ипак могуће држати под контролом. Већина саветника и оних који су се опоравили од алкохолизма слажу се с тим да га се само потпуним одрицањем најбоље може држати под контролом.

● Да ли је алкохолизам исто што и пијанство?

Не. Пијанство је резултат прекомерности — привремени губитак контроле над физичким и душевним способностима. Није свако ко се опије алкохоличар. А исто се тако ни сви алкохоличари не опијају. Чак излечени алкохоличар који уопште више не пије још увек је алкохоличар, јер уколико би поново почео да пије, на крају би изгубио контролу.

Библија осуђује како прекомерно пиће, тако и пијанство као морално неисправно (Приче Соломунове 23:20, 21; 1. Коринћанима 5:11—13; 6:9, 10). Али алкохоличар се не мора опијати. Он може да остане трезан тиме што не пије. Али ако и даље пије и опија се, иако је потпуно свестан стања у ком се налази, тада има морални проблем—пијанство.

● Да ли је то само ствар снаге воље?

„Већина алкохоличара има више него снагу воље“ — одговара Марти Ман, „Они ће устати и ићи на посао, док би свако други који би се осећао тако као они остао у кревету и позвао лекара.“ Ако би алкохоличарима недостајала само снага воље, тада би без сумње већина од њих била пропалице с „дна града“.

Прича о томе да су алкохоличари слабићи, потиче вероватно од тога што се с њим догађа када пију — они тада губе контролу. Према томе, алкохоличар мора да употреби своју снагу воље да би се уздржао од првог гутљаја.

● А шта је са умирујућим средствима?

Алкохоличар који се дрхћући буди и не жели ујутро да пије, може да затражи умирујућа средства. Али, оно што он вероватно не схвата, је то, да његово тело не познаје разлику. Алкохол је седатив или мењач расположења, исто као што су то и средства за умирење, таблете за спавање, средства за ублажавање болова, па чак и лекови против прехладе (који садрже антихистамин). Свака твар која делује на мењање расположења представља за алкохоличара опасност.

Да би се поспешило лечење од алкохолизма, стручњаци препоручују да се алкохоличар суздржава не само од алкохола него и од свих твари које делују на мењање расположења.

● У чему се разликује навика пијења код алкохоличара од те навике код једног нормалног?

Навика пијења код алкохоличара иде даље од онога што се сматра нормалним. На пример, ако би неко кога познајеш потајно почео у зидном ормару да пије млеко, тада би ти сигурно закључио да нешто није у реду: То није нормално. Али алкохоличари врло често потајно пију и скривају чак боце да би имали шта касније да пију. Особе које нормално пију то не раде.

Највећа разлика између навике пијења алкохоличара и нормалног, јесте контрола. Онај који пије ради друштва, па чак и онај који пуно пије, може обично да одлучи када и колико жели да пије. Алкохоличар то не може. Он увек пије више него што је намеравао.

Да ли се други све више забрињавају ради твојих навика пијења? Буди искрен према самоме себи. „Ја могу да престанем у свако доба, ако желим“, могао би да кажеш. И вероватно си у праву. Али оставити се пића није никакав доказ да ниси алкохоличар, јер то може за неко време и неко ко је у далеком стадиуму алкохолизма. Осим тога, како се осећаш у том периоду уздржавања од пића — смирено и опуштено, или нервозно и напето? Упамти да је кључ свега контрола. Зато се каже у књизи Анонимни алкохоличари: „Ако имате мало контроле над количином коју пијете, тада сте вероватно алкохоличар.“

● Зашто алкохоличар не види шта се с њим догађа?

Што се стање алкохоличара више погоршава, то више слаби његов осећај самовредности, а уместо тога расте забринутост, осећај кривице, стид и грижа савести. Да би изашао на крај сам са собом, несвесно се служи разним одбрамбеним методама.

Разумни аргументи: Он оправдава своје пијанство и његове последице тиме да каже: „Нервозан сам“, или „Потиштен сам“ или „Пио сам на празан желудац“.

Пребацивање осећаја кривице: Он баца своје болне осећаје на друге. Мисли да су други „пуни мржње“, „злобни“, „подмукли“ и да имају нешто против њега.

Потискивање: Он потискује болне доживљаје свога опијања, уверавајући сам себе да се никада нису догодили. Чак се могуће нагне над своју жену, која је узрујана због његове синоћне пијанке, и упита: „Узнемирује ли те нешто јутрос?“ А она, не верује својим ушима!

Еуфорично сећање: Понекад су му сећања на доживљаје опијања срећна и еуфорична. Он може рећи: „Истина, синоћ сам мало попио, али било ми је сасвим добро“ — док заправо није му било „сасвим добро“. Алкохол је искривио његову моћ запажања.

Ове одбрамбене методе граде један зид који спречава алкохоличара да види шта се с њим догађа. Њему је потребна помоћ.

● Каква помоћ је потребна?

„Потребна му је помоћ да престане пити“, могао би помислити. Али њему треба више.

Телесно: Треба га се сигурно лишити алкохола (детоксикација). Зато је можда потребан смештај у болници, тако да се могу лечити и здравствени проблеми повезани с алкохолизмом. Али телесно лечење није довољно, јер једном када се боље осећа, може да помисли: „Сада могу с тим да изађем на крај.“

Психички: Он треба да упозна чињенице о алкохолизму, да их буде свестан и прихвати логичне разлоге зашто да се клони пића. То знање ће му помоћи у његовој доживотној борби да остане трезан.

Друштвено: Мора научити без тешкоћа да живи како сам са собом, тако и са другима.

Емоционално: Мора да научи са својим бригама као и са осталим негативним осећајима да излази на крај. Мора да научи да буде срећан без алкохола.

Духовно: Будући да је запао у безнадност и страх, потребна му је помоћ која ће му улити наду, сигурност и поверење.

● Где се може наћи таква помоћ?

Иако на располагању стоје различити начини лечења, једна ствар је неопходно потребна — разговарати с неким ко поседује разумевање и саосећајност, с неким ко је можда кроз исто већ прошао и од тога се одвикнуо. То може алкохоличару улити наду, јер му даје до знања да се и он може излечити.

Многим алкохоличарима се помогло у установама за рехабилитацију. Често такве установе располажу особљем из различитих стручних смерова као што су на пример лекари, психијатри, психолози и социјални радници. Овде пацијент обично следи један васпитни програм у ком на прихватљив начин учи чињенице о алкохолизму.

И групна терапија, коју воде обучавани саветници, може пацијенту да пружи практичну помоћ како би изашао на крај сам са својим проблемима, постао приступачним и увидео одбрамбене методе којима се несвесно служио. Будући да алкохоличар не може да промени оно што сам не види, такав увид је помоћ за његово оздрављење. Али без обзира на то која се терапија употребљава, основни циљ је у томе да пацијент научи да излази на крај са својим осећајима без да тражи уточиште у алкохолу.

Али чим алкохоличар заврши такво лечење, можда се поново суочава са стварностима од којих је раније уживањем алкохола хтео да побегне. То могу бити негативна процена самог себе, породични проблеми или несигурност са послом. Јасно је да му је потребна даљња помоћ да би се могао суочити с тим проблемима. Неки се за такву помоћ обраћају месним групама добровољаца састављеним од излечених алкохоличара, који су се посветили међусобном помагању. c

Али, постоји још један други извор помоћи извор који може опорављеном алкохоличару дати снагу „која надмашује ону нормалну“, у његовој свакодневној борби да савлада животне потешкоће и остане трезан. А шта је то? (2. Коринћанима 4:7, 8).

Један опорављени алкохоличар је изјавио: „Мој успех треба захвалити мојој вери у Јехову, моћи молитве и помоћи коју сам примио од своје хришћанске браће. Без тога бих сада негде лежао у јарку или би већ умро од алкохола.“ Да, библијским студијем с Јеховиним сведоцима и посећивањем хришћанских састанака, овај је човек стекао стварну веру у Бога и добио љубазне хришћанске другове. Али на који начин може то помоћи?

Наиме, студиј Божје Речи може опорављеном алкохоличару помоћи да промени свој начин мишљења (Римљанима 12:1, 2). Осећаји кривице и грижа савести смањују се када спозна да је Јехова милосрдан и да је он Бог који опрашта (2. Мојсијева 34:6, 7). Библијска темељна начела му такође показују како може побољшати свој породични живот, како може постати радник који би веселио свог послодавца, те како може избегавати мисли и поступке који изазивају непотребан страх и бригу (Ефесцима 5:22—33; Приче Соломунове 10:4; 13:4; Матеј 6:25—34).

Док развија поверљив однос са Јеховом Богом, учи у молитви да му поверава своје бриге и оптерећења. Уз помоћ својих љубазних хришћанских пријатеља, он се учи јасно да показује своје осећаје и потребе, те постепено спознаје да се може приближити другима без страха. Такви односи побуђују у опорављеном алкохоличару осећај сигурности и самовредности, а то је оно што му највише треба (Псалам 55:22; 65:2; Приче Соломунове 17:17; 18:24).

Да ли си ти сам или други забринути због твојих навика пијења? Да ли је пиће проузроковало проблеме на једном или више подручја твог живота? Тада учини нешто против тога! Зашто се држати нечега што ти може проузроковати толико боли и потешкоћа? Ако упознаш чињенице (а не бајке) и поступаш у сагласности с њима, могуће је ослободити се алкохолизма и водити срећан и продуктиван живот.

[Фусноте]

 [Истакнути текст на 29.  страни]

Постоји извор помоћи који може дати снагу која „надмашује ону нормалну.“

[Истакнути текст на 29.  страни]

Да ли пиће проузрокује проблеме у твом животу? зашто се држати нечега што може проузроковати толико боли и потешкоћа?

 [Оквир на 27. стани]

Симптоми алкохолизма

(Молимо да имате у виду да су ово само неки симптоми алкохолизма и да њихова појава може бити различита од особе до особе)

Могући рани симптоми

● Нагло гутање пића (,Други пију тако споро.“)

● Потајно пијење

● Пијење унапред („Могао бих гуцнути још пре забаве“)

● Повећање подношљивости

● Наступи заборава („Како сам синоћ дошао кући?“)

Могући симптоми у средњем стадијуму

● Почиње да губи контролу

● Пориче проблем

● Мења навике пијења („Боље да се пребацим на пиво. Изгледа да виски не могу да подносим“)

● Покушава клонити се пића

● Пије када је сам

●Могући касни симптоми

● Изгубљена је сва контрола

● Пијанке се повећавају у учесталости и обиму

● Смањивање подношљивости алкохола

● Неоправдана страховања и забринутост

● Делириум тременс