Измена мисли у породици — зашто недостаје?

У време господина Стенфорд Рефлеса, оснивача Британске луке у Сингапуру, није било ништа необично да чека читаву годину дана на одговор на неку његову пошиљку у Лондон. Али, било је то у 19. веку. Данас омогућавају чудесна техничка достигнућа као што су преносни сателити,практично везу са готово сваком тачком на Земљи.

Зато је права иронија да се данас човек лако споразумева са било ким на неком другом континенту, док му самоме често не успева да одржи измену мисли у својој породици, о чему застрашујуће сведочи број раставе бракова. Дакле није чудо да су у једној студији о „сретним“ и „несретним“ браковима, научници дошли до следећег закључка: „У многим браковима који су оптерећени проблемима, била би првенствено потребна боља измена мисли међу брачним партнерима“. Колико је породица у којима се негује жива измена мисли и воде поверљиви, дубоко смисаони и духовни разговори? Често једва долази до усаглашавања мисли, а камоли осећаја. Како долази до тога?

 Разлог проблема комуникације

Много је тога што данас наноси штету породичном животу. Пре индустријализације рад је био више или мање ствар целе породице, што се у међувремену потпуно променило. Готово свуда у свету муж мора да ради много часова ван куће, да би зарадио за животне потребе. Привредна ситуација која се погоршава приморава многе жене да раде исто као и њихови мужеви. Децу често поверавају на чување плаћаним надзорним установама, или се препуштају себи самима. Школа је преузела на себе васпитање деце — задатак који је у прошлости припадао првенствено родитељима. Техника којој захваљујемо на напретку у средствима комуникације, понекад штетно делује на породични живот.

Пре проналаска радија, телевизијског апарата, стерео уређаја, видео—рекордера и видео игара, чланови породице често су проводили доста времена за конверзацију. Али, због мноштва тих апарата неким члановима породице недостаје вођење разговора. У једном извештају УС института за психохигијену под насловом Телевизија и понашање било је објашњено: „Изгледа да је окупљање породице уз камин или на вечеру, напуштено у корист заједничког гледања телевизије. Посебно узнемиравајућа је чињеница да у САД „половину времена које осим спавања проведу код куће, породице преседе пред телевизијским апаратима“. Догађа се следеће: Када се укључи телевизија, искључује се породица; тада се конверзација ограничава само на најпотребније.

И шта је резултат тога? Породични живот постаје монотон и празан. Губи се осећај другарства. Међутим, да би породица остала уједињена, чврсто повезана споном разумевања и љубави, потребно је измењивати мисли и осећаје. У породицама где је то тако, један изграђује другога и тако се сви могу одупирати притисцима света који их окружује. Како може нека породица да ствара такав поверљиви однос? На располагању нам стоји много савета из најразличитијих извора. Ипак, најбољи саветник још увек је најстарија књига — Библија. Да испитамо како можемо делотворно да применимо нека од њених темељних начела.