Млади питају. . .

Како да задовољим своје родитеље?

ВОЛИЈЕВА мајка мисли да њен син треба да утроши више времена за израду домаћих задатака. Воли мисли другачије: „Ја се напрежем у школи, а кад дођем кући очекујем да ћу се мало одморити. Радо бих посетио неколико пријатеља. Али, она каже: ,Нећеш ићи никуда од куће’!“

„Ми желимо да се поносимо с тобом!“ ,Дај најбоље од себе!“ „Буди успешан!“ То су уобичајене жеље родитеља. Додуше, неки омладинци буду охрабрени тим речима, али тебе оне можда љуте. Ти наравно не желиш да те твоји родитељи омаловажавају, али понекад ти се њихова стална пажња учини као превелико показивање добра. Можда се питаш: „Како да их задовољим?“

Зашто родитељи много очекују

Најпре треба објаснити једну важну чињеницу. Добри родитељи се осећају одговорни за своју децу. У Причама Соломуновим 10:1 читамо: „Мудар син весели оца, а луд је син жалост мајци својој“. Зато је сасвим природна жеља твојих родитеља да нешто буде од тебе. Ти си њихово огледало. И што је још важније, они се јако брину за тебе. Др. Џоан Липсиц је рекла: „Очекивања родитеља често произлазе из жеље да уштеде свом детету оно што су сами доживели када су били у његовим годинама“.

Дакле, када твоји родитељи траже од тебе да останеш код куће и напишеш домаћи задатак, то не мора значити да су они неразумни. Они знају да ако желиш да ти као одраслој особи буде добро, мораш стећи одређено знање и способности, знање које можеш усвојити само напорним радом. Ако су хришћани они желе да даш најбоље од себе и што се твоје вере тиче (Упореди Ефесцима 4:13). Да, ако твоји родитељи траже од тебе добре оцене или захтевају да посећујеш хришћанске саставке, то је знак велике љубави према теби. Један младић који се зове Гари изразио је то следећим речима: „Истина је, родитељи су ми постављали високе циљеве. Коначно из љубави су ми жртвовали своје време и новац. Био сам њихово највеће благо“.

Признајемо, неки родитељи иду предалеко, улажући све у то да њихово дете добије добро плаћени посао, престиж или да чак постане чувено. На пример, Билијеви родитељи су сањали о томе да њихов син постане врхунски спортиста. После школе отац је редовно тренирао с њим кошарку. Али, Били није желео да постане атлета.

Запази како је реаговао Исус када је мајка двојице његових апостола покушала да осигура својим синовима часне положаје у Христовом Краљевству —,једном с десне, а другом с његове леве стране’. Жеља да њени синови служе заједно са Исусом, била је добра, али је можда иза њене молбе лежао неисправни потицај. У сваком случају Исус је исправио предоџбу о,власти великана’, коју су можда имали она и њени синови. Хришћанима није било препоручено да теже за првим местима (Матеј 20:21—26). Тако је и данас; оно што заиста вреди јесте твој однос са Богом (1. Коринћанима 1:31). Неумољива конкурентска борба и непрестана тежња за гомилањем материјалних добара је ништавно „сејање у ветар“ (Проповедник 4:4; види такође Галатима 5:26 и 1. Јованова 2:16).

Међутим, неки родитељи нису тога свесни. Присиљавају своју децу да престигну остале, чак ако то понекад прелази њихове способности. Шта може да буде последица тога? Један од ауторитета на том подручју објашњава: „Превелика очекивања од стране  родитеља, учитеља и вршњака изазивају код омладинаца вероватно стресније проблеме, од било којих других разлога“.

Срећом пречастољубиви родитељи, пуни захтева у мањини су. Дакле, захтеви које ти постављају твоји родитељи вероватно нису обесхрабрујући. Ти можеш учинити и научити много тога, да би испунио њихова очекивања, што ће свакако бити предност за тебе.

Научи да даш најбоље од себе!

„Била сам љута, незадовољна и уплашена“, присећа се једна шеснаестогодишња ученица, чији су родитељи тражили од ње да остане у једном напредном течају. „Сматрала сам да нисам довољно интелигентна за то“. Али, да ли су њени родитељи заиста превише тражили, предочивши јој потребу да се више напреже? Сигурно не. Завршила је с добрим оценама, сматрајући го искуство на крају „добитком“. (Часопис Тин)

Млади људи често потцењују своје способности. Дакле, ако те родитељи храбре да се побољшаш на било ком подручју, на пример што се тиче оцена — за тебе ће сигурно бити добитак, ако будеш на ту ствар гледао са њиховог гледишта. „Слушај свога оца, свога родитеља“, читамо у Причама Соломуновим 23:22, „и не презири мајку кад остари“. Њихово животно искуство чини их способнима да реалније процењују твоје способности. Мери Сузан Милер пише у својој књизи Стрес код деце!: „Желим нагласити чињеницу да родитељи и учитељи морају полагати очекивања у децу. . . у противном деци би недостајало самопоуздање, које се рађа кад им одрасли верују“.

Дакле, покушај испунити разумна очекивања твојих родитеља.

Комуницирање! Комуницирање!

Али, шта учинити ако осећаш да те захтеви твојих родитеља превише оптерећују? Или, шта ако су њихови циљеви супротни твојим жељама? Конструктивно комуницирање темељено на међусобном разумевању, потреба је на коју стално све више указују млади људи који су успешно савладали ту ситуацију. На пример Вероника каже: „Седни заједно са својим родитељима када сте сви добро расположени и нека те гледају онако како се ти сам видиш“. Давид додаје: „Да сам пре почео да говорим о ономе што ме је оптерећивало, све би било много лакше, не само за мене, него и за моје родитеље“.

Комуницирати значи не само говорити, него и саслушати. Можда ти је јасно шта траже твоји родитељи. Али, знаш ли заиста зашто они то очекују? Не заборави: „Ко одговара пре него што саслуша, на лудост му је и срамоту“ (Приче Соломунове 18:13). „Комуницирање је“, објашњава Том Кенон, доцент за психијатрију на универзитету у Калифорнији, „кључ . . . Рађа се нова свест, како на страни омладине, тако и на страни родитеља“. У комуницирању могу помоћи две ствари:

Сарадња: „Схватио сам колико је важно да вежбам да будем попустљив“, рекао је Гари, признавши да то „није увек лако“. Било како било, Библија показује да је то исправно: „Слушајте своје родитеље! Бог то жели“ (Ефесцима 6:1). Ако им пркосиш, тиме се само удаљаваш од њих. Већ раније  споменута Вероника додаје да таква сарадња чини некога, гледано на дуже стазе, бољим човеком“.

Показивати поштовање: Поштовање може допринети побољшању односа међу члановима породице. Оно проузрокује да можемо изразити своје осећаје, а да код тога никога не увредимо или ражалостимо. Дакле, ако сматраш да твоји родитељи траже од тебе више него што можеш учинити, изнеси им свој став о томе с благошћу и дубоким поштовањем (Упореди 1. Петрова 3:15).

Један хришћански омладинац по имену Едвард размишљао је о својим циљевима за будућност, потпуно другачије од својих родитеља. Како их је задовољио у тој осетљивој ситуацији? Едвард каже: „Успело ми је то тако што сам им са поштовањем објаснио зашто сам се одлучио за хришћанску службу, а не за животни пут који су они за мене изабрали. Очекивао сам јако противљење, посебно од мајке, но уместо тога она је позитивно реаговала.“

Занимљиво је споменути да је годинама касније Едвард постао сарадник у светској централи Јеховиних сведока. Његова мајка је недавно писала: „Тачно је да смо били збуњени када си ти одлучио . . . отићи (тамо). Ипак, уважили смо твоју одлуку, помисливши како је то за тебе вероватно најбоље. Изгледа да си тамо срећан, а то је најважније. Ми, додуше, не прихватамо твој начин размишљања у вези са религијом, али то не говори ништа о томе да ли је он исправан или не“.

Зашто да наде које родитељи улажу у тебе не сматраш изразом њиховог поверења у тебе, уместо да се љутиш због њихових захтева? Покажи поштовање кад разговараш с њима о томе, без обзира да ли ће бити потребно да се промене њихова или твоја очекивања.

[Истакнути текст на 15. страни]

„Седни заједно са својим родитељима када сте сви добро расположени и нека те гледају онако како се ти сам видиш“, препоручује једна омладинка

[Слика на 16. страни]

Да ли имаш осећај да стојиш под стресом, јер твоји родитељи планирају твој живот?