Шта каже Библија

Дрога за ужитак — зашто не?

”КОКАИН... је вероватно најзлоћуднија од незаконитих дрога које су тренутно у широкој употреби... и јако је угодна.“

Тако је рекао др Peter Bourne 1974. Четири године касније, као саветник за здравствену политику у Белој кући за председника Џимија Картера, др Bourne је био присиљен да да̂ оставку јер је оптужен за незакониту употребу дроге. Можда је и он као многи други мислио да може да оправда употребу дроге ради ужитка.

Некад је кокаин био лако доступан свакоме и готово свуда — у трговинама, крчмама, а могао је да се наручи и поштом. Током 1880-их и 1890-их могао је да се пуши у облику цигарета начињених од лишћа коке. Пио се помешан са разним винима и безалкохолним пићима. Чак је и познати енглески измишљени детектив Шерлок Холмс приказан како узима кокаин ”три пута на дан кроз многе месеце“ (The Sign of Four, од Sir Arthura Conana Doylea).

Кокаин је био цењен због својих окрепљујућих својстава и поздрављен је као лек против главобоље, астме, алергије и зубобоље. Постао је еликсир за масе. На пример, млади Зигмунд Фројд је 1884. писао: ”Испробао сам на себи на десетине пута деловање коке, која сузбија глад, поспаност и умор и очеличује за интелектуални напор... Прва доза или чак поновљене дозе коке не стварају никакву принудну жељу за даљњим узимањем тог стимуланса“ (Über Coca).

У наредним годинама слични су коментари давани и о марихуани, услед чега су неки поверовали да су те дроге безазлене. Али, данас се може прочитати брдо научних доказа који показују супротно. Заиста је узимање дрога као што су марихуана, кокаин, крек (дериват кокаина), хероин, амфетамини и барбитурати изузетно штетно за тело.

Штетне и смртоносне последице

Истраживачи тврде да они који користе марихуану могу да очекују да ће рађати мању децу, имати више незгода и оштећена плућа. Кокаин и његов дериват крек повезани су са паранојом и другим шизофреничним симптомима, јаком депресијом, несаницом, губитком  апетита, полном импотенцијом, великом раздражљивошћу, нападима, срчаним нападима, можданим ударима, оштећењима на кожи или великим чиревима, инфекцијама горњих дисајних путева, губитком способности чула мириса, и смрћу. Према једном научном писцу, ”кад би употреба кокаина током трудноће била болест, његов утицај на децу сматрао би се националном здравственом кризом.“

Неки облици дрогирања високо су ризични обзиром на опасност од сиде. (Види страницу 30.) А многи здравствени проблеми повезани су са злоупотребом синтетичких дрога, као што су амфетамини, барбитурати, средства за умирење и егзотичне ”креативне дроге“.

Међутим, упркос познатим ризицима, људи ипак подлежу изазову да испробају дроге. Они који их повремено узимају сматрају да су такве дроге узбудљиве. Али, ризици су врло реални. То је као да се танкер с нафтом креће према подводном гребену — катастрофа је неизбежна.

Твоје тело — ’жртва жива‘

Начело које је изразио апостол Павле у Римљанима 12:1 од велике је важности у тој ствари. Тамо стоји: ”Преклињем вас, стога, браћо, самилостима Божјим, да принесете своја тела као жртву живу, свету, прихватљиву Богу, свету службу уз снагу свог разума.“ Хришћани треба да приносе далеко смисаоније жртве него што су то животињске жртве које су се захтевале од древног израелског народа.

Значајна је Павлова употреба грчког израза преведеног као ’жртва жива, света‘ (thysián zosán hagián). Према разним библичарима, ове речи имају следеће значење: Израелци су приносили мртву жртву. Није могло да се поново принесе. Насупрот томе, хришћани треба да принесу себе, са свим својим снагама, ’живе‘. (Грчки глагол преведен са ”живу“ понекад значи ”живети у здрављу“.) И као што је Израелцу било забрањено да приноси оно што је хромо или на било који начин деформисано, хришћанин приноси Богу своје најбоље особине. А будући да тело хришћанина постаје преносник његовог деловања, сва његова дела и мисли, заједно с њиховим средством — његовим телом — треба да буду предана искључиво Богу. То постаје чин потпуног предања. Он не поставља никакав други захтев за себе. На тај начин, права жртва је његов живот, а не ритуал.

Зато је Павле охрабривао хришћане првог века да, док још живе на Земљи, користе своју снагу, своје здравље и надарености за службу Богу целом душом (Колошанима 3:23). Требало је да дају Јехови оно најбоље што су могли да понуде, телесно и ментално. Богу би биле врло драге такве жртве.

Међутим, како би Бог реаговао кад би се они хотимице упустили у поступке који умањују њихове телесне и менталне способности и чак им скраћују живот? Да ли би хришћани желели да прекрше закон и преузму ризик умањене вредности своје службе за Бога? Због нечистих поступака могли би да изгубе предуслове да буду проповедници и чак би могло доћи до тога да буду искључени из хришћанске скупштине (Галаћанима 5:19-21).

Данас је злоупотреба дроге уобичајена пракса људи широм света. Да ли може особа која узима такве дроге да приноси своје тело као ”жртву живу, свету, прихватљиву Богу“? Не само медицинска истраживања као и безбројна искуства у вези разорних последица, него и библијска начела пружају јасан одговор — не!

[Слика на 28. страни]

”Пушач опијума“ од N. C. Wyetha, 1913