Откуд им тако красно перје?

ЗЛАТОВРАНЕ ЛАСТАРКЕ су чести становници централне и јужне Африке. Често седе на стаблима или телефонским жицама поред путева. Отуда могу добро да посматрају околину у потрази за инсектима и другом храном.

Ако путујете по Боцвани или Зимбабвеу, можете видети траг светлоплавих пера кад вам једна од тих птица прелети пут. Понекад оне своје шарено перје показују акробатским превртањем. Пропратна фотографија птице и мала фотографија њеног крила показује ластаркине живе боје.

Ако боље осмотрите ластаркине ноге, запазићете да су прекривене љускама, а не перјем. Да ли су се њена пера развила случајно од љусака гмизаваца, као што то научавају еволуционисти?

Погледајмо само перо, које представља чудо конструкције. Из бадрљице пера шире се редови исперака. ”Ако се два исперка који се налазе један до другог раздвоје — и потребна је прилично велика снага да се рашири крило — одмах се споје попут патент-затварача тако да се перо провуче кроз прсте“, објашњава се у научном приручнику Integrated Principles of Zoology. ”Птица то, наравно, ради својим кљуном.“

Да ли се стотине делотворних ”патент-затварача“ од којих се састоји само једно перо случајно појавиле? Да ли научници имају било какав доказ о томе да се љуска заиста развила у перо? ”Чудно је“, признаје се у горе наведеном делу, ”да, иако данашње птице поседују и љуске (нарочито на ногама) и пера, никакав прелазни стадијум између љусака и пера није откривен ни на фосилним ни на живим облицима.“

Сигурно је да пера сведоче о Мајстору Конструктору, који је такође стручњак за слагање боја. Створења попут златовране ластарке укључена су међу ”крилате птице“ које ”славе име Јеховино“, име јединог правог Бога (Псалам 148:7, 10-13).

[Извор слике на 16. страни]

National Parks Board of South Africa