’И сруши се Зид‘

”КО је могао поверовати у тако нешто?“ ”Никад нисам ни помислио да ћу то видети за свог живота!“ Шта је проузрочило овакве коментаре? Уништење злогласног Берлинског зида и свега што је он представљао, започето у новембру 1989. a Становници Источног Берлина наврли су у Западни Берлин, једни да осете скупе ужитке капитализма, а други да се поново сједине са својим породицама.

Та пукотина у насипу отворила је брану. Многи су осетили да Источна Европа више никада неће бити као некада.

Да ли је завршио хладни рат?

Још значајније од пада Берлинског зида било је рушење идеолошког зида који је раздвајао Исток од Запада. Изненада практично више није било хладног рата. О томе је пуковник у пензији америчке војске David Hackworth писао у Newsweeku: ”Хладни рат је завршио. Чак су и бескомпромисни поборници пароле ’kill-a-Commie-for-Mommy‘ (’убиј комунисту за маму‘) и поред своје мржње морали признати његово окончање.“

Према немачким новинама Stuttgarter Zeitung, чак је и НАТО (северноатлантски пакт), на састанку одржаном у Лондону јула 1990, признао крај хладног рата. Под насловом ”Атлантски савез каже последње збогом ери хладног рата“, The German Tribune цитира штутгартске новине пишући: ”Након 41 године сукобљавања [са нацијама совјетског блока], 16 вођа НАТО-а утрло је пут новој стратегији и објавило ери хладног рата последње збогом.... Непријатељство је замењено удруживањем.... Сигурност и равнотежу... више не треба осигуравати углавном војним средствима, већ политиком равнотеже, дијалога и свеевропске сарадње.“ Поприште сукоба који угрожава мир сада је помакнуто из Европе на Средњи исток.

Демократија има своју цену

Демократија, тзв. слободан избор за народ, најновија је политичка мода. Скоро свако ускаче на тај заједнички вагон. Међутим, мора се платити цена. Приснији односи између Истока и Запада и његове капиталистичке демократије нису појефтинили. Уводни чланак у Asiaweeku је објаснио: ”Земље које се више не могу назвати совјетским блоком, налазе се у економском нереду... Демократија поставља цену.... Демократија има многе врлине, али савршена стабилност није једна од њих.“ Ко су они који плаћају цену тих промена ка слободнијем, демократском друштву, како га називају?

Милиони у Пољској, Источној Немачкој и другде откривају да је прелазак са централистички управљене економије на систем слободног тржишта на почетку донео  незапосленост и беду. Како производња настоји да се модернизује и како постаје све више конкурентска, појављују се залихе. Озбиљно су погођени и други делови друштва — војна индустрија. Како то?

Нестанком узајамног страха и непријатељства између Истока и Запада, смањила се потреба за гломазним армијама. Стотине хиљада војника и њихових породица сада ће морати да се навикну на грађански живот и све његове притиске. Средства за одбрану можда ће морати да буду смањена. Наруџбе за војне фабрике могу се смањити, а фабриканти могу променити производњу. Радници се могу преселити у друга подручја и научити нова занимања.

Тај невероватни и бурни преокрет у Источној Европи створио је из темеља нову међународну ситуацију. Како је до свега тога дошло?

Пресудне речи, пресудне промене

Пресудан за те промене био је преиначени став немешања од стране Совјетског Савеза. У прошлости је сабласт совјетских инвазија Мађарске (1956) и Чехословачке (1968), обуздавала реформске снаге Источне Европе. Међутим, искуство са Пољском у 1980-им и изазовом покрета Солидарности, као и национално постепено кретање ка демократичнијем режиму показало је да се променила ранија совјетска политика војне интервенције. Искуство са Пољском је показало да су постојале пукотине у монолитности комунизма, и да се постепена и мирољубива промена може спровести, уз одређену цену. Међутим, што је омогућило све то?

Према неким политичким коментаторима, основа свим тим променама у Источној Европи била је објективна политика вођства Совјетског Савеза под управом председника СССР-а Михаила Горбачова. У фебруару 1990. он је изјавио: ”Совјетска комунистичка партија покренула је перестројку [реструктуирање друштва] и створила њену концепцију и политику. Темељите револуционарне промене обухватају све сфере живота и сви слојеви становништва у целој земљи били су покренути на темељу тога.... Брзе промене, необичне у свеобухватности и оригиналности, постале су саставни део перестројке.“

Asiaweek је коментарисао: ”Данас су, упркос неким кочницама, [Горбачовљеве] акције за гласност (отвореност) и перестројку (реструктуирање) охрабриле реформаторе у Мађарској, Пољској и широм совјетског блока.“ Те две руске речи, гласност и перестројка, ушле су у светски речник откако је Горбачов преузео власт у Совјетском Савезу 1985. Оне су представљале нови став према владавини у комунистичком свету.

Политички коментатор Philippe Marcovici је, пишући у француском конзервативном дневнику Le Quotidien de Paris о променама у Чехословачкој, рекао да је до тога дошло ”захваљујући Москви, јер је једна ствар јасна: Совјети нису дозволили да се то догоди тек тако; они су осигурали да се Чехословачка демократија, попут других нација, могла ослободити лудачке кошуље  у којој је била свезана.... Како у Прагу тако и у Источном Берлину, масе су демонстрацијама подстакле промену; људи на улицама приморали су владе да устукну и оду.“

Последица је била та да су, попут експлозије политичке планине Свете Хелене, демократија и независност нагло избиле на целој карти Источне Европе у року од само неколико месеци — Пољска, Источна Немачка, Мађарска, Чехословачка, Бугарска и Румунија.

Поновно уједињење Немачке — благослов или проклетство?

То је питање које данас многи у Европи просуђују. Две Немачке увеле су монетарно јединство у јулу 1990. и извршиле политичко уједињење у октобру. Иако је то радовало милионе, многе у Европи је такође узнемирило. Ту су укључени неки из Источне Немачке који су можда морали да предају своје куће ранијим власницима из Западне Немачке. Упркос уздржаности коју су показале неке британске вође, један британски дневник је у наслову навео: ”Ми једноставно морамо веровати новорођеној Немачкој.“

Претрпевши страшне и материјално погубне инвазије од стране Наполеона (1821) и Хитлера (1941), Совјетски Савез је на крају II светског рата желео загарантовати своју сигурност кроз тампон-зону у Источној Европи. Тако је совјетски блок  од осам источноевропских комунистичких држава оформљен у року од пет година после 1945. b Сада се Совјетски Савез осећа мање угрожен од Немачке или Сједињених Држава, тако да је његов гвоздени стисак над ранијим сателитима попустио. Изгледало је да се гвоздена завеса, коју је објавио Черчил 1946, растопила, допуштајући новој светлости да уђе.

Како те промене могу утицати на тебе

Већ смо навели нека економска разграњавања тих промена за многе земље — нови посао, нова околина и нова занимања за неке. За многе друге наступиће незапосленост и борба. То је нуспроизвод филозофије света слободног тржишта — преживљавање најспособнијих.

С друге стране, промена ка демократизацији омогућила је људима слободније кретање, а то значи међународни туризам. Како су установиле друге земље (на пример Шпанија и Италија) у протеклих 30 година, инострани туризам може знатно променити проблем равнотеже плаћања за било коју владавину. Милиони са Запада жељни су да посете историјске градове Источне Европе, градове чија имена дозивају у мисли нестало време славе — Будимпешта, Праг, Букурешт, Варшава и Лајпциг, да наведемо само неке. Људи би такође желели да су у стању слободно да посете Лењинград, Москву и Одесу. На исти начин, људи из Источне Европе желели би да посете Запад. Заиста, међународни туризам служи сламању неких баријера предрасуда и незнања. Као што су многи туристи открили, дељење плаже са тзв. некадашњим непријатељем убрзо може учинити да се непријатељство истопи.

Постоји још један аспект палог Зида који одушевљава милионе људи — могућност слободног дружења са својим религиозним суверницима у другим нацијама. До које мере ће то бити могуће? Које се промене на религиозном пољу догађају у Источној Европи? Следећи чланак ће размотрити та и друга питања.

[Фусноте]

[Мапа на 5. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НЕМАЧКА

Берлин

ЈУГОСЛАВИЈА

МАЂАРСКА

ПОЉСКА

РУМУНИЈА

ЧЕХОСЛОВАЧКА

АЛБАНИЈА

БУГАРСКА

СССР